Veterinar otkriva tri rase koje nikada ne bi imao: Za jednu kaže da je "više mačka nego pas"

Vil Aterton osnivaču centra Will Atherton Canine Centre i akademije za obuku pasa Will Atherton Training Academy.

Aterton ima više od deset godina iskustva u radu sa psima, a posebno se bavi teškim slučajevima problematičnog ponašanja i pomaže prihvatilištima koja rade sa zahtevnim životinjama. Savete vlasnicima redovno deli i na svom popularnom YouTube kanalu „Will Atherton Canine Training“.

U jednom od svojih snimaka izdvojio je tri rase koje, uprkos velikom iskustvu sa psima, lično ne bi želeo da ima.

Francuski buldog

Prvi na njegovoj listi je francuski buldog, rasa koja je poslednjih godina postala izuzetno popularna širom sveta.

Poznati su kao druželjubivi, razigrani i privrženi psi, ali Aterton smatra da je upravo ogromna popularnost rase dovela i do ozbiljnog problema – nekontrolisanog i nekvalitetnog uzgoja.

„Nemojte pogrešno da me shvatite, dobar francuski buldog može da bude fantastičan pas. Međutim, zbog ogromnog porasta njihove popularnosti viđam sve više francuskih buldoga sa neurološkim problemima, koji mogu da dovedu do izuzetno teškog i zahtevnog ponašanja koje je gotovo nemoguće ispraviti“, objasnio je.

Zbog toga kaže da bi ovu rasu lično izbegavao.

Francuski buldog pripada brahiocefaličnim rasama, odnosno psima sa kratkom lobanjom i spljoštenom njuškom. Takva građa može biti povezana sa povećanim rizikom od zdravstvenih problema, posebno teškoća sa disanjem.

American Bully

Druga rasa, odnosno tip psa, koji Aterton ne bi izabrao jeste XL buli (XL Bully).

Reč je o krupnoj varijanti američkog bulija, koja se razvila u Sjedinjenim Američkim Državama tokom devedesetih godina. Cilj uzgoja bio je, između ostalog, da se dobije snažan i impozantan pas koji istovremeno može da bude dobar porodični pratilac.

Aterton, međutim, tvrdi da je i kod ovih pasa nagli rast popularnosti doveo do prekomernog i neodgovornog uzgoja.

On je u videu objasnio da je XL buli prvobitno razvijan sa namerom da se smanji intenzitet određenih osobina koje su postojale kod nekih njegovih predaka, ali smatra da su pojedini neodgovorni odgajivači počeli ponovo da favorizuju upravo takve karakteristike.

Prema njegovim rečima, posledica lošeg uzgoja mogu biti ozbiljni problemi u ponašanju.

XL buli je u međuvremenu postao predmet veoma strogih propisa u Velikoj Britaniji. U Engleskoj i Velsu posedovanje ovih pasa podleže posebnim zakonskim uslovima, a vlasnici moraju da imaju odgovarajuću potvrdu o izuzeću kako bi ih legalno držali.

Sibirski haski

Treći pas na njegovoj listi je sibirski haski.

Za razliku od prethodna dva izbora, Atertonov razlog ovde nije prvenstveno zdravstveni rizik ili problematičan uzgoj, već karakter same rase i njene veoma specifične potrebe.

Sibirski haski nastao je u surovim klimatskim uslovima Sibira. Debela dvostruka dlaka, ogromna izdržljivost i velika količina energije činili su ove pse idealnim za dugotrajan rad na veoma niskim temperaturama.

Upravo te osobine mogu da predstavljaju problem ljudima koji nisu spremni na veoma aktivnog i samostalnog psa.

Aterton kaže da su haskiji izuzetno zahtevni za dresuru, kao i da je veoma teško korigovati određena neželjena ponašanja kada se jednom razviju.

Njihovu nezavisnost slikovito je opisao rečima da su ponekad „više mačke nego psi“.

Haskiji mogu da budu sjajni pratioci kada imaju dovoljno fizičke aktivnosti, mentalne stimulacije i doslednu obuku, ali upravo zbog njihove energije, tvrdoglavosti i samostalnosti nisu idealan izbor za svakog vlasnika.

Atertonova lista, naravno, ne znači da su francuski buldog, XL buli ili sibirski haski nužno „loši psi“. Njegova poenta je da određene zdravstvene predispozicije, način uzgoja ili izražene karakterne osobine mogu da ih učine znatno zahtevnijim za vlasnike nego što se na prvi pogled čini.