0
Magija i vračare – to su obično prve asocijacije kad neko pomene vlašku kulturu. Ali koliko je istine u onome što slučamo o crnoj svadbi, rajskoj sveći, ljubavnim činima, strndžanju i šta je stvarno, a šta mit o vlaškoj tradiciji? To za Nova.rs priča glumica Vesna Stanković koja je rodom iz istočne Srbije.
„Detinjstvo sam provela na Homoljskim planinama. Svakodnevno sam bila okružena nekim ritualima, obredima, za koje nisam ni shvatala da su nešto neobično. Svaka žena je znala bar poneku bajalicu za uspavljivanje deteta ili protiv uroka“, počinje za Nova.rs Vesna Stanković.
Ona je danas stalna članica Jugoslovenskog dramskog pozorišta, nastupa i za druga pozorišta, a i jedan je od osnivača samostalne trupe Teatar Balkan novi pokret. Rođena je 1972. godine u Medveđici kod Žagubice, na prostoru gde je vlaška tradicija i dalje živa.
I kako izgledaju ti običaji i rituali?
„Svakog dana se hrana namenjuje mrtvima tako što se na vlaškom kaže otprilike – nek se vidi za dušu tom i tom pokojniku. A ručkovi i pomane imaju posebne obrede, gde se poimence namenjuje svim pokojnicima generacijama unazad. Obredi oko sahranjivanja su drugačiji. Sahrane se razlikuju od mesta do mesta, ali se i tu obavezno mese obredni hlebovi – babice, određen broj posebnih hlebova – kravajčići… Obeležava se kao i kod Srba sedam dana, 40 dana, pola godine od smrti, ali nakon toga se svake godine do sedme godine po smrti prave velike pomane sa desetinama, ponekad i sa po 100 ljudi. Slava se slavi isto kao i kod Srba, samo što se posebno namenjuje mrtvima za dušu, posebno deo hrane živima za zdravlje, plus posebni hlepčići se peku koji predstavljaju sunce, mesec, sveca…“
Naša sagovornica otkriva i šta je zanimljivo iz vlaške kulture, muzike, gastronomije, a o čemu ne znamo dovoljno.
“Čarolije najviše ima u folklornim igrama, koje imaju poseban ritam i energiju. To često igrače dovodi do svojevrsnog transa. Na vlaškim slavljima se kolo igra ponekad po 10 sati dnevno, bez prestanka. S druge srane, što se hrane tiče, vlaški stočari su mahom bili okrenuti jednostavnim jelima. Obično su to bili kačamak, proja, sir, mleko, u proleće kuvano zelje, koprive, sremuš, krompir, paprika, bundeva, a kasnije su počela da se spremaju složenija jela.“
Vesna Stanković je jednom prilikom pričala i da joj je vlaški bio maternji jezik i da je morala da nauči da ne razmišlja na vlaškom da bi se uklopila. A koliko je danas izazovno onima kojima je vlaški maternji jezik?
„Kad sam ja bila dete, govorila sam i razmišljala samo na vlaškom. Svi smo kretali godinu dana ranije u školu, u tzv. pripravni razred, da bismo prvo naučili srpski kako bismo mogli da pratimo nastavu. Danas nema izazova. Decu uglavnom odmah uče srpskim jezikom, a paralelno uče i vlaški.“
Kad smo kod jezika, tu su i bajalice koje su neretko takođe asocijacija na Vlahe. Otuda pitanje koliko je bajanje ukorenjeno u svakodnevni život Vlaha, da li se tokom dana možda i nesvesno izgovaraju određene reči ili izbegavaju neke radnje radi zdravlja, uspeha, ljubavi, radi čuvanja od zlih duhova…
„U današnje vreme su ljudi više okrenuti hrišćanskoj veri, pa se pre prekrste i pomole Bogu nego što izgovaraju neku bajalicu. Verujem da je ranije bilo drugačije. Jedino su se zadržali običaji oko sahranjivanja i daća koje se daju za dušu pokojnicima.“
Baš ti običaji za pokojnike neretko izazivaju jezu u široj javnosti, poput crne svadbe koja je opisana u istoimenoj popularnoj seriji. I šta se krije iza svega?
„Kult mrtvih je veoma izražen. Smatra se da mrtvi ne odlaze u pakao ili raj, nego prelaze u neku duhovnu dimenziju i oni su neprestano svi oko nas. Posmatraju nas, učestvuju u našim životima. I tamo imaju potrebe za hranom, odećom, muzikom, svim lepim što su voleli u ovoj dimenziji. Zato se to njima svakodnevno namenjuje. A tako se zapravo neguje kultura sećanja na sve te naše davno preminule pretke.“
A crna svadba?
„Crna svadba ne postoji na način kako je opisana u seriji. Sada se veoma retko sprovodi. Ranije se pojavljivala sporadično. I zapravo je to običaj raskidanja crne svadbe. Ako je neko mlad umro, neoženjen ili neudata, onda ponekad porodica odglumi da mu se pravi svadba ne bi li on nastavio svoj život na onom svetu. Nedavno sam u Zaječarskom pozorištu imala premijeru predstave ‚Rusalka‘. Moj zadatak je bio da napišem i izrežiram predstavu o vlaškoj magiji. Dobar deo je posvećen baš crnoj svadbi. Ko navrati do Zaječara, nek je pogleda.“
Pročitajte još:
Čuli su mnogi i za rajsku sveću, zapravo bogato ukrašen svećnjak sa isprepletanim cvetovima od voska, ogledalcima i svećama na vrhu. I mada sve to deluje naročito misteriozno, Vesna kaže da se sveća kod Vlaha koristi isto kao i kod Srba – ni manje ni više.
Ali zato postoji jedan specifičan običaj – marturija.
„Marturija je poseban obred u kome se otvaraju neki kanali ka onom svetu, ako treba da se pokojnicima šalje odeća, hrana, ili neki odredjeni predmeti.“
Osim kulta mrtvih, kod Vlaha je posebno snažan i kult natprirodnih bića. Istočna Srbija je poznata po verovanju u vile, zmajeve, demone, veštice, a među njima vrlo važno mesto ima Muma Paduri. Vesna preko 20 godina istražuje te drevne priče i od toga pravi pozorišne predstave, a jedna od njih je bila posvećena i tom moćnom biću i prva je predstava na vlaškom jeziku.
Muma paduri je zapravo zaštitnica žena i vanbračne dece, a Vlasi je jako poštuju.
„Muma paduri je u prevodu šumska majka. Ona je gospodarica šume i svih šumskih stvorenja. Ona je vila, čarobnica, kraljica onostranog, zaštitnica žena i vanbračne dece. Žene su u svakom društvu bile ugrožene i Vlahinje su izmislile svoju zaštitnicu, kojoj su se molile, u nju se uzdale i njome pretile nasilnim muškarcima. Danas ne postoji nijedna žena koja se obraća Mumi paduri. Ona je ostala samo kao trun sećanja nekih prošlih verovanja.“
A koji običaji su u vezi sa ljubavnim životom – zašto se kaže da je vlaška magija u tom ljubavnom, bračnom segmentu tako jaka?
„Nesrećni u ljubavi su uvek posezali za krajnjim sredstvima da dođu do cilja. Svaka vračara je imala neke svoje metode, gledanje u zrna, beleg, vodu, šolju, razne bajalice, a poznata je ona najmračnija – vezivanje. Žena uz pomoć vračare i crne magije ‚vezuje‘ nekog muškarca samo za sebe tako da on postaje impotentan za sve druge žene, osim za nju. Zbog toga su i glave padale“, kaže Vesna.
Kada se u javnosti pomenu te vlaške vračare, pomene se i da su one zapravo psiholozi – koliko je istine u tome?
„Vračare su u svim civilizacijama prevashodno psiholozi. Uz gomilu vešto postavljenih pitanja dolaze do informacija koje naknadno serviraju naivnim potražiocima njihovih usluga.“
S druge strane, tu je i strndžanje, običaj za koji neki veruju da postoji i danas u nekim kutovima istočne Srbnije, a drugi tvrde da je samo mit.
„Poslednjih pedesetak godina strndžanje svakako ne postoji, kao što nije postajalo u svim krajevima. To je zapravo prilično čedno upoznavanje tinejdžera, u mraku, pod nadzorom majki, baba, tetaka. Dešavalo se bez zaista seksualnog kontakta, eventualno nekog dodira rukom, ukradenog poljupca…“
I zbog čega je onda vlaška kultura uglavnom na lošem glasu u javnosti? Odakle priče da je u rangu sa vuduom zbog bacanja crne magije? Da li je Vesna nekada čula za neke priče o skidanju crne magije?
„Ljudi se plaše nepoznatog. Magija je nepoznato. Često me ljudi pitaju da ih uputim na nekog ko skida magiju jer veruju da su ukleti. I to su često visokoobrazovani ljudi. Ja ne poznajem nikog ko skida magiju i ne verujem da neko to uopšte može da radi. Verujem samo u magiju prirode, magiju umetnosti, magiju lepote, magiju božanskog…“
Na kraju, kako generalno ljudi reaguju kad čuju odakle je Vesna – šta kaže onima koji vlašku kulturu vide samo kao nešto loše; a ne kao jedan zanimljiv, bogat, a mnogima nepoznat svet?
„Ljudi umeju da sa podsmehom komentarišu moje poreklo. Ponekad se i ja pridružim njihovim sprdnjama, pa im pripretim da ću im nešto obajati. Inače sam davno oguglala na sve to i ne marim. Mada me je davno, pre nekih četvrt veka, jedna drugarica isključila iz svog života jer je verovala da mogu da je nešto zamađijam. Zapravo ja često koristim magiju. Ponekad svakodnevno. Pozivam sve vas da dođete na neku moju predstavu i da se sami uverite. Nema veće magije od pozorišta“, priča Vesna na polasku na turneju po Australiji gde ide da, kako kaže, pravi magiju.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
