Studentkinja FPN na Vučićevu „motivaciju“: Odgovor je – ne

Lifestyle 26. nov. 202114:50 > 14:5510 komentara
Podeli:
Jovana Krstic, aktivistkinja Pokreta “1 od 5 miliona”
Jovana Krstić, aktivistkinja Pokreta “1 od 5 miliona” Foto:Privatna arhiva

Srbija i dalje bruji o novim demografskim merama koje je najavio predsednik Aleksandar Vučić, a budući da je izgovoreno da će "pokušati da motivišu studente da ne beže od rađanja dece" - Jovana Krstić, studentkinja Fakulteta političkih nauka, osetila se prozvano. Autorski tekst pod naslovom "Uvukli nam se u džepove, a sad bi da nam se uvuku u krevete" poslala je redakciji Nova.rs, prenosimo ga u celosti.

Autorka: Jovana Krstić, aktivistkinja Pokreta “1 od 5 miliona” i studentkinja FPN

Uvukli nam se u džepove, a sad bi da nam se uvuku u krevete

„Aleksandar Vučić najavio je izmene Porodičnog zakona, kako bi „podstakao studente da rađaju decu tokom studiranja“. Predsedniku jako smeta što žene rađaju tek u tridesetoj, pa bi da ih motiviše da rađaju što ranije mogu.

Kako ih motiviše?

Tako što im obećava da, ako rode decu za vreme studiranja, pre 26. godine, za njih neće važiti ispitni rokovi.

Pročitajte još:

U zemlji gde mladi odlaze čim završe fakultete, gde ne mogu da nađu posao na osnovu svojih diploma i znanja, gde jedna školarina košta u proseku 1000 evra, a ako uspeju da se zaposle plata nakon završenih studija bude dovoljna da jedva pokrije osnovne životne troškove, da li par dodatnih ispitnih rokova rešava problem?

Odgovor je – ne.

Par dodatnih ispitnih rokova neće sprečiti nemogućnost zaposlenja nakon završenog fakulteta. Štaviše, ženama može biti samo teže. Opšte je poznato ono pitanje na razgovorima za posao: „Da li i kada planirate decu?“ Ako idete na porodljisko, vi ste samo trošak za firmu. A ako planirate još dece, još ste veći trošak. Setimo se slučaja profesorke sa Univerziteta u Beogradu iz 2019. godine, koja je imala problem da bude izabrana u zvanje redovne profesorke samo zato što ima troje dece. Šta je sa ženama za čije slučajeve nismo čuli?

Dakle, ne poklapa se rast nataliteta i mogućnost rada i preživljavanja.

Ali, pošto pričamo o ideji ministra Dmitrovića, koji bi da žene vrati u srednji vek i u kuhinju, sumnjam da su uopšte i razmatrali ovu opciju.

A da ne pominjem činjenicu da, iako postoji više rokova i „olakšanog“ studiranja, svakako je potrebno fokusirati se na završavanje studija. Ako su oba roditelja studenti, kako će plaćati jaslice ili vrtić?

To nisu jedini troškovi.

Krevetac, komoda za presvlačenje i hranilica za bebu koštaju preko 30000 dinara.

Da navedemo i mesečne troškove:

Pelene – 9000 dinara.

Adaptivno mleko – 14000 dinara.

Kašice za bebe – 12000 dinara.

Sredstva za bebinu higijenu – 4000 dinara.

Cucle i flašice – 2000 dinara.

To je preko 40000 dinara mesečno samo za osnovne stvari.

Gde su zavoji, lekovi, igračke, odeća i obuća?

Naravno, budućim mamama nisu jedini izazov studiranje i finansije. U kakvim uslovima se nove mame porađaju? Stara oprema u porodilištima, neadekvatna higijena i obroci od 50 dinara. Žene nemaju mogućnost da trudnoću vode u normalnim uslovima, osim ako nemaju dovoljno novca da plate privatne ginekologe, jer nedostaje kadrova, kao što je slučaj u Mladenovcu, gde na 26000 žena postoji samo jedan ginekolog, što je pet puta manje od evropskog proseka.

Umesto što savetujete studentima da prave decu, možda bi trebalo da ih motivišete da završe studije, obezbedite normalna radna mesta i date im mogućnost da osnuju svoje porodice bez brige o tome da li će preživeti sledeći mesec.

Pročitajte još:

Nisu problem građani koji, kako ministar za brigu o porodici pogrešno tvrdi, ne žele decu, već vlast koja građanima ne dozvoljava da decu podižu u normalnim uslovima. Problem je vlast koja se uvukla u džepove građana, pustoši ih godinama i otima mogućnost planiranja bilo kakve budućnosti, a kamoli zasnivanja porodice. I nije joj dovoljno što se uvukla u džepove, pa bi sad da nam se uvuče i u krevete i gleda kad ko pravi decu.

Gospodo Dmitroviću i Vučiću, deca se ne rađaju zbog ispitnih rokova i jednokratnog džeparca. Rađaju se kada postoje uslovi za normalan i dostojanstven život – kada roditelji mogu dete da prehrane, obuku, odvedu kod lekara a ne da ga, ne daj bože, leče SMS porukama, kada mogu da ga školuju, gledaju kako uči, razvija se i stvara svoju budućnost. Tu perspektivu vi ste im oduzeli. I ko je onda kriv što se deca ne rađaju?“

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar