Od 1. januara naredne godine za svako prvorođeno dete biće isplaćivano 300.000 dinara umesto dosadašnjih 100.000, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući nove demografske mere. Sa druge strane, Jovana Ružičić iz Centra za mame ocenjuje da ova mera neće motivisati one parove koji ne žele ili nemaju životne uslove u ovom trenutku da imaju decu, kao i da će ova finansijska podrška biti podrška onima koji već imaju ili žele decu.
Od 1. januara naredne godine za svako prvorođeno dete biće isplaćivano 300.000 dinara umesto dosadašnjih 100.000, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući nove demografske mere. Sa druge strane, Jovana Ružičić iz Centra za mame ocenjuje da ova mera neće motivisati one parove koji ne žele ili nemaju životne uslove u ovom trenutku da imaju decu, kao i da će ova finansijska podrška biti podrška onima koji već imaju ili žele decu.
Vučić je ovu jednokratnu finansijsku podršku predstavio kao rešenje problema demografskog nestajanja u Srbiji dodajući da će ova finansijska podrška biti „ukombinovana sa drugim merama“.
„Pošto nam danas majke rađaju prvo dete u tridesetoj godini, pokušaćemo da motivišemo studente, dame i muškarce, da ne beže od rađanja dece. Za studente donosimo meru da, ukoliko devojka zatrudni i rodi dete, za nju ne važe ispitni rokovi, isto tako i za muškarca. Odredićemo za fakultete da moraju da ih završe do 26. godine, a za Medicinski fakultet do 28. godine“, rekao je on, dodajući da je najvažnija mera o kojoj razgovaraju su „stanovi i ogromna pomoć“.
Jovana Ružičić iz Centra za mame kaže za „Novu“ da je za motivisanje roditelja i parova da imaju decu potreban celokupan sistem podrške koji počinje još pre nego što parovi počnu da razmišljaju o deci.
Ružičić smatra da će najavljena novčana pomoć od 300.000 dinara stimulisati i biti dodatna podrška onima koji već žele da budu roditelji, ali da ova, kao i bilo koja druga finansijska mera, neće motivisati one koji ne žele decu ili u ovom trenutku nemaju životne uslove za njih.
„Ne mislim da će bilo kakav novac motivisati one koji ne žele ili nemaju životne uslove u ovom trenutku da rode dete, ali svakako hoće one koji se na to odluče i njima će svaka finansijska asistencija biti pomoć na tom putu. Ne mogu da kažem da je novac loš, ali neće rešiti nijedan problem, samo će biti podrška onima koji hoće da budu roditelji“, ističe Ružičić.
Naša sagovornica ističe da joj se dopada ideja koja se odnosi na studentkinje.
„Do sada je funkcionisalo kada postanete mama, a da još uvek niste završili fakultet, potreban vam je čitav tim ljudi koji uglavnom uključuje bake, deke, tetke, muževe da bi se uklopili u standardne uslove studiranja. To je dobar korak u pravom pravcu i bilo šta što će da omogući mladim ljudima da završe edukaciju je dobro jer će im otvoriti put za bolju karijeru i poslove, kao i finansijsku situaciju“, navodi Ružičić.
Da bi motivisali one parove bez dece da se odvaže na taj korak, naša sagovornica smatra da taj sistem podrške treba da počne još pre nego što počnu parovi da razmišljaju o deci.
Ona smatra da Srbija ima dobre zakone po kojima na primer poslodavac ne sme na intervjuu za posao da postavi pitanje da li žena planira dete ili da li ima partnera, međutim one i dalje nemaju kome da prijave poslodavca koji to radi.
Važna su i iskustva iz porodilišta, iskustva i istraživanja Centra za mame pokazuju da žene često iz srpskih porodilišta izlaze sa traumom za „čitav život“, te da svaka deseta žena u Srbiji nikada više ne želi da postane mamo samo zbog tog iskustva u porodilištu.
Ono što utiče na parove da razmišljaju o deci jeste i to da li u vrtićima ima dovoljno mesta za decu, ali ono što je još važno za motivaciju žena da se odvaže da rode dete jeste upravo rodna ravnopravnost.
„Posao države je da funkcioniše, odnosno da obezbedi da sistem funkcioniše na svakom nivou, ali ono što nam je suštinski potrebno da bi se rodilo više dece je veći stepen rodne ravnopravnosti i država to može na neke načine da stimuliše. Ja bih volela da vidim i i ljude u državnom vrhu koji su aktivni očevi, te da se tema aktivnog i uključenog očinstva mnogo više promoviše i do nas i našeg društva je da radimo na svakom segmentu toga“, navodi Ružičić za „Novu“.
Primere dobre prakse možemo naći u skandinavskim zemljama, navodi ona. Mnoge od njih imaju pravilo da određeni postotak vremena očevi moraju da uzmu i da je to obavezno.
„Jednom kada provedete nekoliko meseci sami sa decom u kući i shvatite šta sve mame rade, ne možete da se vratite na ono što je bilo: ‘Zdravo ženo, vraćam se u devet uveče s posla'“, ukazuje naša sagovornica.
Naša sagovornica ističe da mesečni troškovi bebe zavisi od mnogo stvari, od toga da li beba pije formulu ili se doji, da li roditelji imaju nasleđene stvari i krevetac ili moraju da kupe nvoe i slično.
„Mislim da tih 300.000 dinara može zaista više nego da pokrije sve te troškove potrebne za pripremu bebe, možda čak i prvih nekoliko meseci života. Naravno opet sve zavisi, od tih para može da se kupi garderoba za nekoliko meseci, ali naravno možete to i da nasledite, pa vam onda ovaj novac traje duže“, ističe Ružičić.
Na nedavne navode ministra za brigu o porodici Ratka Dmitrovića koji je „krivca za demografsku nizbrdicu“ video u ženama koje rađaju posle 30 godina života, Ružičić poziva ministra da sedne sa nekoliko žena iz Centra za mame da mu ispričaju zašto su rodile kada su imale 35 ili 37 godina, te kako je tekao njihov karijerni put, koliko godina su morale da volontiraju i rade neprijavljeno ili polu-prijavljeno i slično.
„Ministar može dobro da se zapita kako žive ljudi koji ne mogu da nađu posao, kako žive mame koje imaju završenu samo srednju školu, a takvih je mnogo. Isto tako, ministar neka se zapita i kako živeti od plate od 35.000 dinara i imati dete i porodicu“, poručuje Ružičić.
Koren ovakve izjave ministra Dmitrovića, naša sagovornica vidi u tome da naša kultura ne voli preterano žene, te da se one krive za sve i svašta. Isto tako problem su i društvene vrednosti.
„Treba imati u vidu i koliko je vremenski potrebno da se žene osamostale pre nego što se odvaže da rode jer ne treba dete samo roditi, već i prehraniti. Ja mislim da je odgovorno planirati porodicu kada možete da je finansirate i priuštite“, ističe naša sagovornica.
Roditeljski dodatak ostvaruje majka za prvo, drugo, treće i četvrto dete, pod uslovom da je državljanin Srbije i da ima prebivalište u našoj zemlji.Pravo na roditeljski dodatak može ostvariti i majka koja je strani državljanin i ima status stalno nastanjenog stranca pod uslovom da je dete rođeno na teritoriji Republike Srbije. Pravo na ovaj dodatak može ostvariti i otac deteta, ukoliko je majka deteta strani državljanin, nije živa, napustila je dete, lišena je roditeljskog prava, ili je iz objektivnih razloga sprečena da neposredno brine o detetu.
Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak podnosi majka, odnosno otac deteta odmah nakon rođenja u zdravstvenoj ustanovi u kojoj je dete rođeno, ili direktno nadležnom organu najkasnije do navršenih godinu dana života deteta.
Zahtev podnet u zdravstvenoj ustanovi, na osnovu ovlašćenja majke, odnosno oca deteta, ovlašćeni radnik zdravstvene ustanove šalje nadležnom organu elektronskim putem u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski dokument i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju.
Uz uredno popunjen zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak podnosilac prilaže: fotokopiju svoje lične karte ili očitanu ličnu kartu, te podatke iz Matične knjige rođenih za svu decu, podatak da je podnosilac zahteva državljanin Srbije, podatak o prebivalištu podnosioca zahteva i prebivalištu za svu decu prema redosledu rođenja, zatim podatke nadležnog organa starateljstva da majka neposredno brine o detetu za koje je podnet zahtev, da njena deca prethodnog reda rođenja nisu smeštena u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku, starateljsku porodicu ili data na usvojenje i da nije lišena roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja.
Kada je podnosilac zahteva majka koja je strani državljanin, uz uredno popunjen zahtev prilaže: uverenje o državljanstvu, dokaz o statusu stalno nastanjenog stranca ili prijavu boravišta na teritoriji Srbije, dokaz o postojanju bračne, odnosno vanbračne zajednice sa ocem deteta, uverenje nadležne službe iz zemlje čiji je državljanin da njena deca prethodnog reda rođenja nisu smeštena u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku, starateljsku porodicu ili data na usvojenje, i da nije lišena roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja i dokaz da u zemlji čiji je državljanin, nije ostvarila isto ili slično pravo za dete za koje je podnet zahtev za roditeljski dodatak.
Bonus video – Mame preduzetnice za ravnopravnost
Pratite nas i na društvenim mrežama:
