Dugoročna prognoza: Nešto se čudno dešava s polarnim vrtlogom, a posledice ćemo osetiti uskoro

Severe Weather Europe (SWE) objavio je dugoročnu prognozu u kojoj objašnjava da je stratosfersko zagrevanje iznad Južnog pola poremetilo polarni vrtlog, što će dovesti do stvaranja jakih anomalija na površini. Uticaj bi mogao da se odrazi i na zimu 2024/2025. na severnoj hemisferi, navodi SWE.

Južna hemisfera ne doživljava stratosfersko zagrevanje tako često, to se dogodilo tek nekoliko puta u proteklim decenijama. Ali, ovakvi događaji mogu imati dalekosežan uticaj uprkos tome što se odvijaju na drugom kraju sveta.

Cirkulacija polarnog vrtloga

Pokretačka snaga ovog događaje je polarni vrtlog. Polarni vrtlog je naziv koji opisuje široku zimsku cirkulaciju nad severnom (i južnom) hemisferom.

Polarni vrtlog proteže se visoko u atmosferu. Najniži nivo naziva se troposfera, gde se događaju svi vremenski događaji, ali iznad toga, imamo stratosferu, dublji i suvlji sloj u kojem se nalazi i ozonski omotač.

Ukratko, polarni vrtlog ponaša se kao vrlo veliki ciklon, pokrivajući ceo severni pol do srednjih geografskih širina. Povezan je kroz sve atmosferske nivoe, ali može imati različite oblike na različitim visinama. Zato se deli na gornji (stratosferski) i donji (troposferski) deo.

Kako polarni vrtlog utiče na vreme?

SWE pojašnjava da polarni vrtlog može da ima snažan uticaj na svakodnevno vreme. Snažan/stabilan polarni vrtlog obično znači jaku polarnu cirkulaciju i mlazno strujanje. To zadržava hladniji vazduh u Arktičkom krugu, stvarajući blaže uslove za veći deo SAD i Evrope.

Nasuprot tome, slabi/poremećeni polarni vrtlog stvara slabu mlaznu struju. Kao rezultat toga, teže obuzdava hladan vazduh, koji onda može iz polarnih područja doći u SAD i Evropu. Dakle, slab polarni vrtlog može više da poremeti vremenske obrasce. Nadalje, polarni vrtlog jako može da utiče na vreme u severnoj hemisferi, posebno tokom zime u Evropi i Severnoj Americi.

Stratosfersko zagrevanje

Događaj stratosferskog zagrevanja (SSW) je poput bolesti polarnog vrtloga. SWE to opisuje kao groznicu koja remeti polarni vrtlog, a budući da je povezan s nižim nivoima, može u nekom momentu da promeni i vreme.

Jedno takvo zagrevanje zabeleženo je u januaru 2021. kada se jezgro polarnog vrtloga razdvojilo na dva dela i tako se poremetila atmosferska cirkulacija.

Šta sad možemo da očekujemo?

Zagrevanje je počelo sredinom jula. Vrlo snažan talas zagrevanja pritiskao je jezgro južnog polarnog vrtloga, šireći se duboko u polarni krug. Polarni vrtlog bio je pod pritiskom dve anomalije visokog pritiska koje su izuzetno jake i mogu da menjaju oblik vrtloga.

Najnovija analiza takođe pokazuje jaku temperaturnu anomaliju na ovom nivou, a talas stratosferskog zagrevanja proširio se i okružio polarni vrtlog, podižući temperature mnogo iznad normalnih vrednosti. Ali stratosfersko zagrevanje se proširilo ne samo oko polarnog vrtloga, već i na vertikalnim nivoima.

SWE ističe da je reč o snažnom događaju stratosferskog zagrevanja koji već počinje da utiče na vreme, a može da ima ulogu tokom zime 2024/2025. nad severnom hemisferom.

Već se vidi uticaj na pritisak, a gledajući prognozu površinske temperature za sledeću nedelju, uočljiva je jako topla anomalija nad Antarktikom, s hladnim vazduhom pomerenim prema Južnoj Americi i Atlantiku. Ovo je očekivani rezultat snažnog zagrevanja stratosfere i poremećaja polarnog vrtloga, budući da anomalije visokog pritiska potiskuju hladan vazduh izvan pola.

Uticaj na nadolazeću zimu

Gledajući globalnu cirkulaciju vazduha, mnogo je više protoka i dinamike na zimskoj hemisferi, dok je letnja hemisfera mirnija. To se naziva “Brewer-Dobsonova cirkulacija” i povezuje cirkulaciju iz obe hemisfere više u atmosferi.

Uz trenutni događaj stratosferskog zagrevanja, mogu se pratiti promene nižeg pritiska.

SWE ukazuje na to da dugotrajne anomalije visokog pritiska iznad Južnog pola u periodu od avgusta do oktobra mogu ukazivati ​​na niski pritisak iznad srednjeg zapada, severoistoka i jugozapada SAD u razdoblju od decembra do februara. Za Evropu je indicirana anomalija visokog pritiska.

Podaci o temperaturi stratosfere za isto razdoblje pokazuju isti signal: natprosečnu temperaturnu anomaliju iznad severnog pola. To je u skladu s karakteristikama stratosferskog zagrevanja i slabljenjem severnog polarnog vrtloga.

Snažne promene ili događaj stratosferskog zagrevanja iznad južnog polarnog vrtloga mogu uticati na severni polarni vrtlog sledeće zime i, posledično, na zimsko vreme, navodi SWE.

Prošli podaci i studije pokazuju da dugotrajne anomalije visokog pritiska iznad Južnog pola u periodu od avgusta do oktobra mogu uticati na vreme na severnoj hemisferi u sledećim nedeljama/mesecima.

Prevladavajući signal u podacima pokazuje da jake anomalije visokog pritiska iznad Južnog pola u periodu od avgusta do oktobra odgovaraju anomalijama nižeg pritiska iznad SAD i Kanade u zimskoj sezoni. Podaci takođe pokazuju da su temperature niže od normalnih u većem delu centralnih i istočnih delova SAD. Iznad Evrope prevladavajući signal je anomalija visokog pritiska i više temperature tokom zimske sezone, prenosi N1info.hr.

Budući da je severna hemisfera trenutno u letnjom režimu, trenutno nije aktivan polarni vrtlog, ali već početkom septembra se očekuje okretanje zonskih vetrova prema zapadu, to ukazuje na polagani pad pritiska u severnoj stratosferi i eventualni povratak novog polarnog vrtloga, koji će trajati tokom sledeće zime 2024/2025. godine.