0
Veliki uspeh za srpsku nauku.
Prof. dr Filip Bihelović, sa Hemijskog fakulteta u Beogradu, dobitnik je prestižnog priznanja „promising professor at the beginning of career“, koju već 25 dodeljuje čuveni izdavač naučnih časopisa Thieme.
O ovom velikom uspehu za srpsku nauku i Hemijski fakultet, profesora Bihelovića obavestio je dobitnik Nobelove nagrade za hemiju, profesor Bendžamin List.
Naučnik je za Nova.rs govorio o istraživačkom radu koji je rezultirao nagradom, kao i o svim izazovima bavljenja naukom u Srbiji.
Pročitajte još:
Prof. dr Bihelović je sa koleginicom prof. dr Zoranom Ferjančić i Andrejem Kukuruzarom, koji je na doktorskim studijama, objavio naučni rad o sintezi jednog specifičnog i biološki aktivnog alkaloida.
Rad je objavljen u prestižnom međunarodnom časopisu Angewandte Chemie International Edition.
„Taj rad je imao odjek u naučnoj javnosti, pa nas je kontaktirao jedan od urednika časopisa Synlett izdavačke kuće Thieme – profesor Piter Volhart sa Berklija. Predložio nam je da napišemo članak za njihov časopis, u kojem ćemo u jednom širem kontekstu, iz drugačije perspektive, da objasnimo šta smo mi to uradili“, govori dr Bihelović za Nova.rs.
Ime profesora Pitera Volharta je poznato svakom studentu hemije, jer se na fakultetu uči iz njegove knjige.
„Profesor se zainteresovao za naš rad, uz komentar da bi on mogao da deluje inspirativno na mlađe istraživačke grupe širom sveta. To je bila velika čast, a naš članak je objavljen bez ikakvih izmena recenzenata“, dodaje naučnik.
Nekoliko dana kasnije, dr Biheloviću je stigao mejl od profesora Bendžamina Lista, dobitnika Nobelove nagrade za hemiju, u kojem ga je obavestio da je njemu dodeljeno priznanje „promising professor at the beginning of career“.
Dr Bihelović nam je objasnio i šta je bio predmet njihovog istraživanja. U pitanju je sinteza alkaloida alstonlarsina A, za koji postoje indicije da bi u perspektivi mogao imati primenu u lečenju autoimunih bolesti.
Srpski naučnici su među prvima uspeli da sintetišu ovaj alkaloid.
„Postoje razne istraživačke grupe na svetu koje se bave izlovanjem aktivnih jedinjenja iz raznih biljaka. Jedna grupa kineskih naučnika je iz biljke Alstonia scholaris izolovala jedan novi alkaloid (alstonlarsin A), a ta biljka je jedan od najpotentnijih izvora alkaloida. Odredili su mu strukturu i utvrdili da ima jako zanimljivu biološku aktivnost. Nama je taj molekul zapao za oko jer mu je struktura neverovatna – to je kao u arhitekturi kada se divite nekom delu. Pored toga, ima interesantno biološko dejstvo, što vam je dodatna motivacija zašto vi nešto želite da sintetišete“, priča nam hemičar.
Biljka, kao prirodni izvor, može da produkuje jako male količine ovog jedinjenja. Stoga je hemijska sinteza bitna, jer možete napraviti veću količinu, kao i derivate koji nisu prirodni, a sve to je potencijalno jako važno za medicinska istraživanja i farmaceutske kuće, nastavlja dr Bihelović.
„Alkaloid je pokazao potencijal za lečenje autoimunih bolesti, kojih je jako mnogo, a teško ih je lečiti. Uglavnom se leče neselektivno, tako što se ceo organizam tretira lekovima, najčešće steroidima, a pritom suprimirate imuni sistem i postajete podložniji razvoju virusa i bakterija. Ovaj alkaloid pokazuje selektivnost, ima drugačiji mehanizam dejstva, pa hipotetički možete da lečite bolesti kao što je artritis, a da ne ugrozite kompletan imuni sistem“, objašnjava profesor.
Nagrada dr Bihelovića i istraživanje njegovih kolega pokazuje da se u Srbiji možete baviti naukom na vrhunskom nivou, ali naravno, sve to prate velike prepreke.
„Bavljene naukom u Srbiji je izuzetno teško – ili gledano iz ugla nekog optimiste, izuzetno izazovno”, kaže dr Bihelović.
Problem je uvek – nedostatak novca, ali postoje i kočnice tehničke prirode.
„Mi jesmo prošle godine dobili finansiranje Fonda za nauku, kroz projekat kojim rukovodi akademik Radomir N. Saičić i to je ozbiljan novac za nas. U tom smislu malo se lakše diše, ali potrebno je da to bude konstantno. Ali najveći tehnički problem je nabavka potrošnog materijala, na koji se čeka dva meseca da stigne. A čeka se jer mora da se ispoštuje tenderska procedura. Recimo, kada se vi bavite istraživanjem, koje je jako dinamično, nikada ne znate unapred šta vas čeka: napravite jedan korak, vidite šta vam je potrebno, ali onda – čekate. Dva meseca tapkate u mestu, umesto da vam se to što vam treba samo pojavi na andomm stolu“, opisuje dr Bihelović.
Naučnik je odlučio da ostane u Srbiji, uprkos odličnim ponudama za rad u inostranstvu, a otkrio nam da je razlog, između ostalog, lični izazov.
„Dok sam boravio u Americi na studentskoj praksi, imao sam poziv da tamo nastavim doktorske studije, a kada sam kasnije bio na postdoktorskim studijama u Nemačkoj, takođe mi je ponuđeno da tamo nastavim profesuru. Pa ipak, nekako je prevagnulo da ostanem ovde i gradim karijeru u Srbiji. Jeste da su istraživanja sporija, skopčana sa mnogim poteškoćama, ali je za mene i privatni faktor jako bitan. Takođe, na neki čudan i inspirativan način želite da tamo gde je teže pokušate da uradite nešto kvalitetno“, zaključuje prof. dr Filip Bihelović.
***
BONUS VIDEO: Podcast „Život na srpskom“: Gladni naučnik koji je radio za Američku svemirsku agenciju (NASA)
