U vremenu u kome je čovek sve dalje od prirode, u jurnjavi za novcem i borbi za opstanak, postoje mesta koja će ga prigrliti, umiti i uspavati, koja će mu telo i dušu okrepiti. Oni koji to žele dolaze na Uvac, reku čiji je kanjon prerastao u jezero koje se prostire na teritoriji novovaroške i sjeničke opštine.
U kanjonu Uvca je i najveće stanište beloglavog supa na Balkanu, lešinara čiji raspon krila doseže čak i tri metara. Zahvaljujući supu, ovo područje je proglašeno specijalnim rezervatom prirode. Da bi sve bilo idealno, za one koji odluče ovde provesti nekoliko dana, nedostaje malo ali osnovno, samo voda i prilazni putevi.
Toliko lepote i darova prirode na jednom mestu ne može dočarati ni jedna fotografija, video zapis niti najveštije pero, kanjon Uvca se mora okom ugledati, osetiti i doživeti. To iskustvo ovih dana obogatilo je Vladana i Miloša, prijatelje i kumove iz Kraljeva, koji su odlučili da tri dana kampuju u kanjonu Uvca i odmore se od svakodnevnih poslovnih obaveza. Putuju često a ove godine odlučili su da obiđu što više srpskih jezera. Uvačko jezero na njih je ostavilo najjači utisak u odnosu na sve gde su do sada boravili. Za kampovanje su odabrali lokaciju kanjona zvanu „Sedlo“, na rubu novovaroškog sela Bukovik, zaseoka Lovče.
Pročitajte još:
„Naš duh je veliki entuzijazam, volimo, cenimo i uživamo pre svega u lepotama naše zemlje koje su često osporene, omalovažene i nedovoljno eksploatisane. Srbija ima toliko toga da ponudi a ljudi, nažalost, najčešće odlaze da vide nešto manje važno i manje lepo, zapostavljaju ono što je oko njih, što se nudi za dosta manje novca. Kum i ja smo verovatno jedni od retkih koji uživaju u tim našim lepotama, tako je bilo i pre korone, kada se sve to i popularizovalo. Evo nas na Uvcu koji je nadmašio sva naša očekivanja“, zadovoljno za Nova.rs priča Miloš.
„Ovo je mesto u koje svi treba da dođu, vide i osete, dok se ne vidi ne može ni olovka ni fotografija tu lepotu da dočara. Ljudi odlaze na vidikovce kao što je Banjska stena na Tari gde nastaju najlepše fotografije, odlaze zbog pogleda koji i jeste prelep. Ovde odlaze na vidikovac Molitva sa koga se vidi ovaj kanjon, i to je lepota posmatrana iz daljine, ovo je ipak nešto drugo, ovo je i Banjska stena i Molitva na 30 metara od jezera. Prava je šteta što ljudi uglavnom ne znaju da imaju dostupno takvo nestvarno lepo mesto“, nadovezuje se na Miloševe reči Vladan.
Lepota kampovanja za ova dva mlada čoveka jeste, ne samo proveden dan u netaknutoj prirodi, već noć i jutro koje nudi drugačije buđenje, za njih je to bio poseban doživljaj i najjači utisak. To što su videli u neposrednoj blizini zaštićenu vrstu, veličanstvenog beloglavog supa, probudilo im je dečju radost.
„Nije dovoljno ovde doći samo na slikanje i obilazak, treba provesti dan, a po mogućstvu i noć, sagledati sve lepote iz jednog drugog ugla, što većina ne radi, a to je u stvari pravi reset od današnjeg stresa koji je uobičajen i sveprisutan. Jutarnje umivanje je plivanje u jezeru, to je prvo što će nas sećati na ove dane. Temperatura vode u jutarnjim satima je viša od temperature vazduha. Bistra voda u kojoj se ogleda kanjon je čas plava čas zelena a iznad nas lete beloglavi supovi. Išli smo do vidikovca kako bi ih videli sa manje udaljenosti, radovali smo se kao mala deca kada su tri supa proletela pored nas. Noći su ovde čarobne, sedimo pored vatre, gledamo u nebo okovano zvezdama koje nigde ovako ne sijaju, nebo je bliže, to mora da se doživi“, dodaje Vladan.
Priroda u kanjonu Uvac je bez sumnje očarala Vladana i Miloša, veruju da će Specijalni rezervat prirode „Uvac“ sačuvati sve svoje blagodeti ali ono što ih je neprijatno iznenadilo je nedostatak osnovne ifrastrukture, u najbližem selu nema vode, a prilazni put jezeru je u očajnom stanju.
„Lepo je što je priroda netaknuta i tako treba da ostane, nemamo mi mnogo ovakvih predela, oni kojima je to zadatak na to treba da misle, ali voda i put nisu urbanizacija i luksuz, to su osnovni uslovi za život. Poražavajuće je da ljudi u ovom selu nemaju vodu, a u domaćinstvima imaju i po 30 grla stoke i 20 hektara zemlje, to su veliki domaćini koji žive gorštačkim životom. Ti ljudi su gostoprimivi, mogli bi da ugoste turiste, ali nemaju osnovne uslove, imaju kupatila u kojima nema ni kap vode. Ovde bi došli bogati stranci i platili da vide ovu lepotu, da vide supa, ovo retko gde ima ali kolima ovde doći nije ni malo jednostavno. Siguran sam da nekoliko kilometara puta i vodovodne mreže nije ništa za opštinu, a još manje za državu, samo malo sluha nedostaje ali i brige, pre svega brige za lokalno stanovništvo. Nezamislivo je da su ljudi pored ovolike vode žedni“, zaključuje Miloš.
Miloš i Vladan već razmišljaju o novom lokalitetu i sledećem jezeru koje će posetiti kada im slobodno vreme to dozvoli. Ono u šta su sigurni jeste da će se na Uvac ponovo vratiti. Kako je za Nova.rs obećao predsednik opštine Nova Varoš, prilazni put do plaže „Sedlo“, koji je u pun rupa i zarastao u korov, sačekaće ih u dosta boljem stanju. Što se vode tiče, po svemu sudeći, neće je biti ni idućeg leta ali, ako je verovati obećanjima, 2023. u selima iznad Uvačkog jezera više neće biti žednih.
Specijalni rezervat prirode „Uvac“ nalazi se u jugozapadnoj Srbiji okružen planinama Zlatar, Murtenica, Čemernica, Javor i Jadovnik. Prostire se na 7.543 hektara, većim delom opštine Nova Varoš a trećinom pripada Sjenici. Nadmorska visina rezervata kreće se u rasponu od 760 do 1.322 metra. Posebnu vrednost kanjonskog dela predstavljaju uklješteni meandri koji postaju jedana od najznačajnijih prirodnih atrakcija na svetskoj turističkoj mapi.
Ono zbog čega je Uvac specijalni rezervat je beloglavi sup koji na Uvcu ima najveću gnezdeću koloniju na Balkanu. Prema poslednjim zvaničnim podacima, na Uvcu je 450-500 jedinki beloglavog supa što je nešto više od 100 gnezdećih parova.
***
Bonus video: Stopića pećina
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare