Šta spremiti za Uskrs ili Vaskrs, najveći hrišćanski praznik koji za hrišćane simbolično predstavlja novi početak i obnovu života. Praznuje se počev od Velikog petka, zaključno sa drugim danom Uskrsa, a nekada i duže ako se „namesti“ još neki dan koji pogoduje našoj paganskoj sklonosti za svakolika praznovanja, pa i veštinu spajanje radnih sa neradnim danima.
Na uskršnje jutro vernici prvo odlaze u crkvu, a post se prekida tek posle službe – povratkom kući. Tada počinje tucanje i uzbudljivo nadmetanje farbanim jajima. Koga je zapalo najjače – pobedničko jaje?
Ovaj veliki praznik podrazumeva bogato i celodnevno posluženje. Posle kuvanih jaja, Uskršnji dan započinje bogatim doručkom, koji je prvi mrsni obrok posle Uskršnjeg posta – najdužeg u pravoslavnom kalendaru. Sledi zatim svečani ručak i topla domaća supa ili čorba, koja će lepo okrepiti organizam posle sedmonedeljnog posta. Ne treba isključiti ni ukusnu domaću pitu ili gibanicu kao predjelo, ali bez preterivanja kako bi „ostalo mesta“ za glavno jelo i desert. Za glavno jelo tradicija nalaže jagnjetinu, što ne mora biti obavezno. Možete spremiti nešto novo i neobično, što niste u prilici da jedete svakodnevno, ili izbor prilagoditi raspoloživom kućnom budžetu. Složićete se da je, ipak najvažnije da taj ručak bude svojevrsni poklon i radost za celu porodicu. Jer, za Uskrs nije presudno šta će te i koliko jesti, već kako će te, skim i u kom raspoloženju provesti praznik.
Iako sam siguran da već imate dobre ideje, ovim prilogom, dajem predlog Uskršnjeg jelovnika, u uverenju da će to pomoći pravom izboru koji Vas čeka. Svako dobro i “Hristos vaskrse”!
Rano ujutru na poslužavnik se iznesu crvena jaja i najveća radost deci je upravo to tucanje jajima, nadmetanje i proglašenje pobednika. Pored jaja, možete poslužiti proju i uz nju beli mrs i suhomesnate mezetluke. Dobrodošle su i cicvara ili ruska salata.
U mom kraju su hleb od kukuruznog (kuruznog) brašna i vode zvali „kuruza“. Spremala se dodavanjem vode u žuto ili belo kukuruzno brašno, a zatim u zamašćenom plehu pekla do rumenila. Po tom se mrvila u slatko ili domaće kiselo mleko i u slast jela. Ili su brzinom svetlosti, rukama iskidani komadi još vrele kuruze, nestajali uz kajmak, sir, pihtije, sarmu, kuvani kiseli kupus, podvarak ili praseće pečenje. Dakle samo 2 sastojka: brašno i voda! Svakom novom dodatom đakonijom, kuruza je prestajala biti kuruza i postajala proja, projara ili projica. Kod nas su tako oplemenjenu kuruzu jednostavno zvali – „kolač“. Recept te obogaćene, delux kuruze – kolača je pred vama.
Sastojci
4 šolje kukuruznog brašna ili palente
2 šolje pšeničnog brašna
4 kašike šećera
2 prstohvata soli
1 kesica praška za pecivo
2 jaja
4 šolje mineralne gazirane vode
6 kašika mleka
4 kašike ulja
200 g starog – zrelog sira
*
(šolja = 2 dl)
Priprema
Korak 1. Izmešati suve sastojke kukruzno i pšenično brašno, šećer, so i prašak za pecivo. Dodati zatim umućena jaja, mineralnu vodu, mleko, ulje i mešanjem sve dobro sjediniti. Sir izmrviti i ravomerno rasporediti u smesu.
Korak 2. Kukuruzno testo usuti u zamašćene kalupe, po želji posuti sa malo susama i peći na temparaturi od 200 °C tridesetak minuta, a u malim kalupima oko 20 minuta.
Savet uz ovaj recept
Ukoliko želite proju u komadu, umesto u kalupe spremljeno testo uspite u podmazan pleh odgovarajuće veličine, pa pecite.
Moja (pro)ruska salata stiže za Uskrs
Cicvara ukusna slana, a može i sa medom
Srećne praznike, želi vam Majstor amater!
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare