Zoran Simjanović, preminuo danas u 75. godini, komponovao je muziku za više od 60 igranih filmova, desetine televizijskih filmova i serija, kao i za više od 20 pozorišnih predstava. Odgovarajući na zahteve filmskih priča i reditelja, Simjanović je stvorio žanrovski raznovrstan opus, a neke od njegovih tema poznate su i onima koji možda i nisu gledali filmove u kojima se čuju.
Grlom u jagode (1976)
Najpoznatija tema Zorana Simjanovića nastala je, kako je posvedočio sam autor, na brzinu. “Rekao sam tada suvlasniku Kluba književnika: ’Budo, daj mi parče ’artije’. On mi da, i ja brzinski ispišem pet linija… Ta-na-na-na-naaaa, to mi je bilo tu u glavi. I dođe Điđa (Srđan Karanović), a on kaže: ‘To je to'“, ispričao je Simjanović u jednom intervjuu.
Specijalno vaspitanje (1977)
Pisanje muzike za film „Specijalno vaspitanje“ bio je prvi put da Simjanović sarađuje sa rediteljem Goranom Markovićem. Za ovaj film oslanjao se na tadašnju popularnu muziku. Sa Markovićem će kasnije sarađivati na praktično svim njegovim kasnijim filmovima.
Miris poljskog cveća (1977)
Za muziku iz filma „Miris poljskog cveća“ nagrađen je svojom prvom Zlatnom arenom u Puli.
„Bio je to moj drugi film, posle ‘Specijalnog vaspitanja’. Meni je bio vrlo značajan, jer sam imao muzičku osnovu koja se sve vreme vrtela kroz film. Reditelj Srđan Karanović je tu muziku slušao dok je snimao i zato je uspešno vezana sa slikom. Pored te glavne teme i drugih mojih muzičkih numera bilo je i drugih izvođača na raznim instrumentima i alatkama, koji su doprineli ukupnom muzičkom utisku“, ispričao je Simjanović novinarima.
4) Boško Buha (1978)
Simjanović je komponovao i muziku za film „Boško Buha“ Branka Bauera. Na temu koja se provlači kroz ceo film reči je napisao Duško Radović, a pesmu je otpevao Oliver Dragojević.
Nacionalna klasa (1979)
„Najviše sam se plašio za ‘Nacionalnu klasu’, jer je to pop muzika, disko, to će da prođe za pet godina. I šta onda? Upropastio sam čoveku film. I prođe pet godina, klinci i dalje traže. Prođe 10 godina, prođe 40 godina, i dalje se traži. Znači, pogodili smo“, ispričao je Simjanović za muziku iz ovog filma. Stihove je napisala Marina Tucaković, a otpevao ju je Dado Topić.
Petrijin venac (1980)
„Kad je reč o ‘Petrijinom vencu’, tu je došlo do izražaja moje insistiranje na balkanskim zvucima. Normalno! Srđan se složio. Druga muzika nije dolazila u obzir zbog teme filma. Ja sam insistirao na violini, a ne na harmonici jer je harmonika u Srbiju došla mnogo kasnije. Počeo sam da kuvam. Posle nekog vremena kod mene su došli Srđan Karanović i snimatelj Tomislav Pinter da vide šta sam uradio. Seo sam za klavir i počeo. Kad sam završio, iza mene tišina. Ja se okrenem, a oni ćute. Pitam ih mimikom i onda Pinter progovori: ‘Mislim da do sada nisam čuo lepšu muziku’. Điđa se složi i onda smo počeli da jurimo violinistu Šišića, koga sam najviše cenio kao interpretatora takve vrste muzike da nam pokaže, više Srđanu, zbog režije filma, šta sve i na koji način može da se svira i uradi sa violinom. U scenariju Miša, Petrijina najveća ljubav, svira violinu. Bili smo zadovoljni i onda sam mu ja odsvirao temu i – njemu se svidela. Napravio sam aranžman za dve violine, violu, čelo i bas i – eto. Tako je nastala moja najsrpskija tema“, ispričao je kompozitor u intervjuu nedeljniku „Vreme“.
Sjećaš li se Doli Bel (1981)
Pesma „Na morskome plavom žalu“ iz „Sjećaš li se Doli Bel?“ takođe je jedna od onih koja se peva i nezavisno od filma. Stihove je doneo Saša Zurovac, naturščik koji je u debitantskom filmu Emira Kusturice igrao Klikera.
„To je neka pesma i tekst koje se on sećao iz detinjstva. Posle je za nju Zoran Simjanović samo napisao muziku“, ispričao je Dragan Zurovac, rođeni brat filmskog Klikera.
Maratonci trče počasni krug (1982)
Osim šlagera iz međuratnog perioda, reditelju Slobodanu Šijanu bila je potrebna i odgovarajuća muzika da prikaže priču nastalu po scenariju Dušana Kovačevića. Neke slušaoce podsetila je na filmsku muziku Nina Rote. Reditelj i kompozitor sarađivaće šest godina kasnije i na filmu „Tajna manastirske rakije“.
Balkan ekspres (1983)
Za muziku iz filma „Balkan ekspres“ reditelja Branka Baletića o grupi muzičara i sitnih prevaranata koji pokušavaju da se snađu tokom okupacije u Drugom svetskom ratu, Zoran Simjanović osvojio je i drugu Zlatnu palmu u Puli.
Pored šlagera kao što su „Dukat“ ili „Ta tvoja munt harmonika“, napisanih da bi dočarali duh vremena, Simjanović je komponovao i upečatljivu temu za usne harmonike kao glavne instrumente.
Tango argentino (1992)
Za film Gorana Paskaljevića koji govori o neobičnom prijateljstvu dečaka i ostarelog ljubitelju tanga, Simjanović je imao zadatak da spoji žanr nastao u Latinskoj Americi, ali da ga oboji lokalnim bojama. Stihove u pesmi peva Mija Aleksić.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar