0
Ne živimo više u dvadesetčetvoročasovnom ciklusu vesti, već živimo na kraju vremena. Mediji su potpuno nepripremljeni i onemogućeni da se suoče s onim što proživljavamo, delić je poruke američkog reditelja Pitera Selarsa povodom Svetskog dana pozorišta koje se obeležava širom planete danas.
– Dragi prijatelji, dok svet, kao da je priključen na infuziju, svakog minuta i sata prima nove vesti, mogu li da nas sve, kao stvaraoce, pozovem da pristupimo istinskom prostoru i sferi i perspektivi epskih vremena, epskih promena, epske svesti, epskih promišljanja i epskih pogleda – upitao je američki pozorišni i operski reditelj Piter Selars na početku svoje poruke povodom Svetskog dana pozorišta, koje se tradicionalno obeležava širom planete 27. marta još od 1962. godine.
Kao i svake godine jednom istaknutom teatarskom stvaraoci pripadne čast da uputi svoju poruku povodom Svetskog dana pozorišta. Ovoga puta taj „zadatak“ dobio je reditelj, profesor na kalifornijskom univerzitetu UCLA i jedna od ključnih figura američkog teatra, naročito opere poslednjih pedesetak godina, koji je konstatovao da danas živimo „epskom periodu ljudske istorije“, kao i da „nismo u stanju da se nosimo sa dubokim promenama kojima svedočimo“:
– Mi ne živimo u dvadesetčetvoročasovnom ciklusu vesti, već živimo na kraju vremena. Novine i mediji su u potpunosti nepripremljeni i onemogućeni da se suoče sa svim stvarima koje proživljavamo. Gde je jezik, gde su pokreti i gde su slike koji bi nam omogućili da shvatimo suštinske promene i raskole koje doživljavamo? I kako možemo da shvatimo sadržaj naših trenutnih života kao iskustvo, a ne kao novinsko izveštavanje – upitao je Selars, uz opasku da je pozorište umetnička forma iskustva.
Postavio je još jedno pitanje, a ono glasi „kako da u svetu koji je preplavljen stalnim medijskim kampanjama, simuliranim iskustvima i turobnim predviđanjima možemo da dosegnemo van neprekidnog ponavljanja brojki da bismo iskusili ono svetovno i beskrajno u pojedinačnom životu, ekosistemu, prijateljstvu i svetlo na plavom nebu“, dodajući:
– Već dve godine pandemije koronavirusa rezultirale su time da su utihnula ljudska čula, da su suženi ljudski životi, uništene veze među njima i vratile nas na jedan neobični početak ljudske života. Koje seme treba posaditi i uzgajati u ovo vreme, a koje iždžikljalo i napadno korenje treba zatreti, potpuno i za sva vremena? Mnogo ljudi je na ivici. Mnogo se nasilja rasplamsalo, neracionalno i neočekivano…
Zapitao se i gde je naša kultura sećanja, čega treba da se sećamo i koji nam rituali dozvoljavaju da ponovo izmislimo i započnemo korake koje nikada nismo napravili, ponudivši ovakav odgovor:
– Pozorištu epskih vizija, svrhe, oporavka, popravka i brige trebaju novi rituali. Nama ne treba zabava. Nama treba okupljanje. Treba da delimo prostor i gradimo zajednički prostor. Treba nam zaštićeni prostor suštinskog razumevanja i jednakosti. Pozorište je zemaljsko stvaranje prostora jednakosti među ljudima, bogovima, biljkama, životinjama, kapima kiše, suzama i preporoda.
Podsetio je da Buda u spisu „Avatamsaka Sutra“ nabraja deset vrsta strpljenja u ljudskom životu, a kao jedno od ključnih naveo “strpljenje da spoznamo sve kao opsenu”, povukavši na kraju paralelu s pozorištem:
– Pozorište je oduvek predstavljalo život na ovom svetu kao opsenu, dajući nam mogućnost da oslobađajućom jasnoćom i silom dokučimo ljudsku iluziju, zabludu, slepilo i poricanje. Toliko smo ubeđeni u ono što posmatramo i način na koji posmatramo da ne možemo da vidimo i osetimo alternativne stvarnosti, nove mogućnosti, drugačije pristupe, nevidljive odnose i bezvremenske veze. Ovo je vreme za suštinsko osvežavanje naših umova, naših čula, naše mašte, naših istorija i naših budućnosti. To ne mogu da urade ljudi koji rade sami, izolovani od drugih. To je nešto što moramo da uradimo zajedno. Pozorište nas poziva da to učinimo zajedno.
Svetski dan pozorišta obeležava se danas po 60. put, u organizaciji Svetskog teatarskog instituta. Daleke 1962. godine poruku za prvi Svetski dan pozorišta napisao je slavni francuski pesnik i dramski pisac Žan Kokto.
Bonus video: Otvaranje Bitefa
