1
Film "Zemlja nomada" (Nomadland) rediteljke Kloi Zao nagrađen je Zlatnim lavom za najbolje ostvarenje 77. Venecijanskog filmskog festivala. Za najboljeg glumca proglašen je Pjerfrančesko Favino za ulogu u italijanskom filmu "Oče naš", a za najbolju glumicu Vanesa Kirbi, za ulogu u američkom filmu "Svet koji će doći". Dodelom nagrada večeras je završena popularna Mostra.
Rediteljku Kloi Zao, čiji je film i važio za favorita Mostre, vest o tome da je osvojila Zlatnog lava zatekla je u Kaliforniji. Ona se, zajedno sa glavnom glumicom Frensis Mekdormand, oglasila videom iz Pasadene, snimljenim za slučaj da dobije nagradu. Rediteljka i njena glumica su se, ležerno sedeći u kamp prikolici, u nekoliko reči zahvalile žiriju na nagradi.
See you down the road!#Nomadland #Venezia77 #LeonedOro #GoldenLion #ChloéZhao #FrancesMcDormand pic.twitter.com/yzp6lNZST3
— Raffaella Giancristofaro (@raffagiancri) September 12, 2020
Film „Zemlja nomada“ (Nomadland) govori o ženi u zrelim godinama koja, nakon što je sve izgubila u recesiji, kreće na put po američkom zapadu, živeći u kamp prikolici kao moderni nomad.
– Objasniću to školom Stivena Soderberga: reditelj mora da zna gde da postavi kameru, da drži glumu pod kontrolom, da drži pod kontrolom narativ. Imali smo nekoliko izuzetno dobro režiranih filmova i bilo je jako teško doneti odluku, ali je ona na kraju nesumnjiva – rekla je Kejt Blančet kasnije, govoreći na pres konferenciji o odluci žirija kojim je predsedavala da „Zemlji nomada“ dodele Zlatnog lava.
U žiriji su, pored nje, bili i glumci Met Dilon, francuska glumica Ludivin Sanije, reditelji Veronika Franc (Austrija), Džoana Hog (Velika Britanija) i Kristijan Pecold (Nemačka), te italijanski pisac Nikolo Lađoja.
Uključujući se kasnije ponovo na konferenciju za štampu, Kloi Zao dočekana je aplauzom u sali. Na pitanje zašto je ona, osim što je režirala, i pisala scenario, producirala i montirala film, Kloi Zao je objasnila:
– To je mala i intimna produkcija. Veoma je komplikovano zalaziti u živote ljudi, tako da smo birali tim jednako pažljivo koliko i glumce. I onda mi se činilo jednostavnijim da to radim sama – rekla je ona.
Pričajući o snimanju, ispričala je i epizodu u kojoj je jedna od žena, koju su pitali šta može zajednica da uradi za nju rekla jednostavno „ništa mnogo, samo nemojte kada vidite nekoga ko živi u kombiju da se uplašite, to nije obavezno loša osoba“.
Zlatni pehar za najbolju mušku ulogu pripao je Pjerfrančesku Favinu, za ulogu Alfonsa u ostvarenju „Oče naš“ (Padrenostro) reditelja Klaudija Nosea.
– To je moćna gluma. Rekao sam Kejt da je on zaista bio duša filma. Poznat mi je njegov rad, nisam video sve, ali on je postao taj lik, drugačiji je nego što sam ga video ranije, bilo je to snažno izvođenje do samog kraja – rekao je Met Dilon govoreći o odluci da priznanje pripadne Favinu.
Nagrada za najbolju glumicu pripala je britanskoj glumici Vanesi Kirbi za ulogu Tali u filmu „Svet koji će doći“ američke rediteljke norveškog porekla Mone Fastvold.
Govoreći o glumicama, Kejt Blančet rekla je da je i tu odluka bila teška.
– Nekada kada analizirate glumu, što smo ovde morali da radimo, pitate se da li bi film imao „crnu rupu“ da taj glumac ili glumica nisu igrali. To je bio slučaj i sa ovim filmovima. Naravno, bilo je i drugih odličnih izvođenja, ali morate da donesete odluku. U filmu „Svet koji će doći“ ona ima i izuzetnu partnerku Katerin Votestoun i one su odlično igrale zajedno i bolno je kad morate da isključite jednu od njih. Isto tako je bilo i u „Zemlji nomada“, jeste da je tu dosta i do režije, ali su i glumice bile izuzetne – rekla je Kejt Blančet.
U trci za Zlatnog lava bilo je 18 ostvarenja, među kojima i film o Srebrenici „Quo Vadis, Aida?“ sarajevske rediteljke Jasmile Žbanić sa novosadskom glumicom Jasnom Đuričić u glavnoj ulozi i Borisom Isakovićem u ulozi Ratka Mladića.
U konkurenciji su bili i filmovi „Između umiranja“ (Hilal Bajdarov), „Sestre Makaluzo“ (Ema Dante), „Svet koji će doći“ (Mona Fastvold), „Nova zapovest“ (Mišel Franko), „A sutra ceo svet“ (Julija fon Hajnc), „Ljubavnici“ (Nikol Garsija), „Lajla u Haifi“ (Amos Gitai), „Dragi drugovi“ (Andrej Končalovski), „Žena špijuna“ (Kijoši Kurosava), „Deca Sunca“ (Mažid Mažidi), „Delovi žene“ (Kornel Mundruco), „Gospođica Marks“ ( Suzana Nikijareli), „Oče naš“ (Klaudio Nose), „Nokturno“ (Đanfranko Rosi), „Nikad se neću ponovo pojaviti“ (M. Šumovska, M. Englert) i „Učenik“ (Čajtana Tamane).
Srebrni lav otišao je u ruke meksičkom reditelju Mišelu Franko za film „Nova zapovest“.
Specijalnu nagradu žirija osvojio je reditelj Andrej Končalovski za „Drage drugove“. Ruski reditelj posvetio je sa bine nagradu svojoj suprugi, a potom novinarima govorio i o svom filmu.
– Ovaj film je veoma specifičan. Govori o načinu života i ljudima u Sovjetskom Savezu, o generacijama ljudi koji su bili komunisti i voleli Staljina, i ima i političku dimenziju. To je film o generaciji naših roditelja i taj socijalizam, čak i takav, vidim kao prilično važnu temu – rekao je Končalovski o „Dragim drugovima“, podsećajući uz osmeh da je svoju prvu nagradu u Veneciji dobio pre pola veka „kada mnogi ovde nisu čak bili ni rođeni“.
Iranskom reditelju i glumcu Mažidu Mažidiju pripala je nagrada „Marčelo Mastrojani“ za glumu pokazanu u filmu „Deca Sunca“.
Za najbolji film u selekciji „Horizonti“ proglašeno je ostvarenje „Pusta zemlja“ iranskog reditelja Ahmada Bahramija. Specijalnu nagradu žirija u ovoj selekciji osvojila je portugalska rediteljka Ana Roka de Sousa za film „Slučaj“, a pripala joj je i nagrada „Luiđi de Lorentis“ za najbolje debitantsko ostvarenje.
Dodelom nagrada večeras je završeno 77. izdanje popularne Mostre.
Direktor Venecijanskog festivala Alberto Barbera, koji je do poslednjeg trenutka odbijao da postupi kao njegove kolege sa brojnim drugim svetskim smotrama i odloži Mostru zbog ukupne situacije sa koronavirusom rekao je novinarima da mu je sada „konačno laknulo“. Kontrole na prilazima festivalu bile su i danas rigorozne, a zvanice u sali sedele su na distanci, pod maskama.
#related-news_0
Jedini srpski film na ovogodišnjem Venecijanskom festivalu, „Oaza“ Ivana Ikića osvojio je prethodno nagradu za najbolji evropski film u sekciji „Dani autora“, koju dodeljuje mreža „Europa Cinemas“, uz obrazloženje da je reč o „prelepo snimljenom i veoma poetičnom filmu, koji pruža nežan i duboko potresan, ali istovremeno i čist i beskompromisan pogled na život i ljubav grupe mladih ljudi sa posebnim potrebama u državnoj instituciji“.
Utisak oko 6.000 filmskih stvaralaca i novinara, koji su prošli ovogodišnjom Mostrom, jeste da je „venecijanski eksperiment“ uspeo i da je najstariji filmski festival pokazao da filmska industrija može da oživi i funkcioniše i u uslovima pandemije.
