0
Ponovo ćete čuti vrištanje na crvenom tepihu, poruka je direktora Venecijanskog filmskog festivala Alberta Barbere, čije će 79. izdanje večereras svečano biti otvoreno uručenjem Zlatnog lava za životno delo Katrin Denev i premijerom novog ostvarenja Noe Baumbaka.
Hoteli na Lidu i u Veneciji su krcati, još prvog dana na boks-ofisu prodato je za samo nekoliko sati 18.000 karata, iako su koštale od 650 do 1.600 evra, a organizatori i dalje muče muku kako da smeste sve goste jer je gotovo nemoguće naći bilo šta u gradu. Takva je, ako je verovati rečima direktora Alberta Barbere, jagma na Lidu i u okolini, uoči večerašnjeg starta 79. izdanja Venecijanskog filmskog festivala.
Iako je svetkovina na Mostri jedini festival A kategorije koji se tokom pandemije održavao u fizičkom izdanju, narednih dana sve će se definitivno „vratiti u normalu“.
– Ovo će konačno biti festival bez ikakvih ograničenja i restrikcija. Ponovo otvaramo crveni tepih i za publiku, a ne samo fotoreportere kao prethodne dve godine. Ponovo će se čuti vrištanje…
A vrištaće se na Mostri za silnim filmskim zvezdama!
Do 10. septembra, do kada traje fešta na Lidu, crvenim tepihom ispred Sale grande prošetaće Timoti Šalame, Hari Stajls, Ana de Armas, Hju Džekman, Laura Dern, Adam Drajver, Greta Gervig, Tilda Svinton, Kejt Blančet, Pol Šreder, Olivija Vajld, Entoni Hopkins, Kolin Farel…
Svojevrstan presedan obeležiće večeras sam start 79. smotre, jer Veneciju prvi put otvara film iza kojeg je stao Netfliks – „White Noise“ Noe Baumbaka. Sineasta je film radio kao adaptaciju kultne knjige Dona DeLila „Beli šum“ iz 1985. godine, a uoči ceremonije na susretu s medijima u Veneciji prisetio se da ju je „ponovo otkrio“ tokom pandemije koronavirusa:
– Nisam mogao da verujem koliko je i danas aktuelna – kazao je Baumak.
Pre nego što publika u Sali grande vidi novi Baumbakov film na gala ceremoniji će slavna francuska glumica Katrin Denev dobiti Zlatnog lava za životno delo. Uoči svečane ceremonije francuska filmska diva pojavila se na susretu s novinarima objasnivši šta joj znači treća nagrada u Veneciji („Lepotica dana“ Luisa Bunjuela dobila Zlatnog lava, Denev Kup Volpi za ulogu u „Trgu Vandom“, prim.aut.), ovoga puta za životno delo:
– Kad pogledam unazad Venecija je značajna za mene, Bunjuela…I italijanska kinematografija, i to ne samo za mene, već za ceo svet. A sada još na sve to dobiti nagradu za životno delo! Ponosna sam što sam sada u Veneciji, srećna. Hvala vam veliko!
Samo četiri dana kasnije Zlatnog lava za životno delo dobiće i kultni američki reditelj Pol Šreder, koji je u poslednji čas otkazao dolazak na 28. Sarajevo film festival zbog bolesti. Osim što će primiti priznanje Šreder u Veneciji predstavlja novo ostvarenje „Master Gardener“, u kojem igraju Džoel Edgerton i Sigurni Viver.
Osim Baumbakovog ostvarenja „White Noise“ na početku festivala, u kojem igraju Adam Drajver i Greta Gervig, još tri filma iz Netfliksove kuhinje uvršćena su u selekciju Venecije: „Bardo“ Alehandra Gonzalesa Injaritua, „Blonde“ Endrjua Dominika, izmaštan „dnevnik“ unutarnjih turbulencija Merilin Monro, koju igra Ana de Armas i „Athena“ Romena Gavrasa. Takođe i premijerno prikazivanje serije „Copenhagen Cowboy“ Nikolasa Vindinga Refna. Uprkos poplavi Netfliksovih naslova, Alberto Barbera je izričit u stavu da ne postoji dominacija ove platforme na ovogodišnjoj Veneciji:
– Mi smo Netfliksu otvorili vrata prvi, još 2015. s Fukunaginim „Beasts of No Nation“ i svake godine imamo bar po jedan ili dva njihova ostvarenja. Ali, ovoga puta imamo i filmove Vorner bradersa, Univerzala, A24 ima tri ostvarenja. Kada selektujemo film jedini kriterijum jeste kvalitet, a Netfliks je predložio sjajna ostvarenja, i neka smo pozvali, neka ne. Očigledno je da smo usred tranzicijskog procesa. Prisustvo Netfliksa ne znači da će tradicionalan način distribucije i finansiranja filmova nestati – kazao je direktor Venecijanskog festivala za „Holivud riporter„.
U takmičarskoj selekciji su i novi naslov Florijana Zelera „Son“, u kojem igraju Hju Džekman, Laura Dern i Entoni Hopkins, film italijanskog reditelja Luke Guadanjina „Bones and All“ (glavna uloga Timoti Šalame), laureat Zlatnog lava Daren Aronofski ponovo dolazi na Mostru s ostvarenjem „The Whale“, britanska autorka Džoana Hog s „The Eternal Daughter“ u kojem je glavna uloga poverena Tildi Svinton i još jedan dobitnik Zlatnog lava Martin Mekdona s „The Banshees of Inisherin“ u kojem igra Kolin Farel. Tu su i „Other People’s Children“ francuske rediteljke Rebeke Zlotoski, „Our Ties“ njenog zemljaka Rošdija Zema, Italijan Andrea Palaoro predstavlja se s filmom „Monica“, a Suzana Nikiareli s ostvarenjem „Chiara“.
O najboljim filmovima, kojih je 23, odlučivaće žiri u kojem su Džulijan Mur, Odri Divan, Lejla Hatami, Mariano Kon, Rodrigo Sorogojen, Leonardo Di Kostanco i Kazuo Išiguro. Murova je danas na susretu s medijima u Veneciji kazala kako joj je ogromna čast, ali i odgovornost što predsedava žirijem 79. smotre.
U selekciji su četiri iranska filma, a Barbera ističe da su ih odabrali nekoliko meseci pre nego što su krenula hapšenja sineasta u toj zemlji:
– Poslednji film koji smo selektovali bio je „No Bears“ Džafara Panahija, što je bilo gotovo mesec dana pre nego što je uhapšen (u julu je reditelj osuđen na šestogodišnju zatvorsku kaznu). Kada smo videli film, zaljubili smo se i odmah ga pozvali na festival, što je prihvatio – objašnjava Barbera, napominjući da se u izboru filmova ne vode politikom. No, i ove godine selektovano je dosta ostvarenja koja u srži imaju politiku i borbu protiv režima, poput „Argentina, 1985“ Santjaga Mitrea ili indonezijski „Autobiography“.
Srpski film u Veneciji
Tandem Dušan Zorić i Matija Gluščević potpisali su debitantsko dugometražno ostvarenje „Da li ste videli ovu ženu?“, koji je uvršćen u takmičarski program Venecije „Nedelja kritike“, a priču o Draginji, koja kroz tri različita života „pokušava da iskoči iz svoje kože„, na velikom platnu donosi glumica Ksenija Marinković. Ovo je prvi put posle osam godina da je jedan srpski film deo ove selekcije, a kao kuriozitet ostaje da je u ovom ostvarenju Vlasta Velisavljević ostvario poslednju rolu…
Pred venecijanskom publikom naći će se i tri ukrajinska filma. Ruskih nema, što Barbera ovako objašnjava:
– Tek nekoliko ruskih filmova prijavilo se za Veneciju, ali smo smatrali da nisu dovoljno dobri da bi bili uvršćeni u selekciju. Međutim, ponovio bih ono što je rečeno na otvaranju Venecijanskog bijenala proletos: Nećemo zabraniti nijednog umetnika samo zbog njegove nacionalne pripadnosti. Ali, opet, nećemo pozvati umetnika ili film koji ima direktnu vezu sa Vladom Rusije ili tamošnjim Ministarstvom kulture.
U takmičarskoj selekciji je poslednji film pokojnog korejskog reditelja Kima Ki-duka „Call of God“, koji je preminuo decembra 2020. od koronavirusa. Međutim, nizu izostali protesti zbog odabira ovog filma, s obzirom da je sineastu nekoliko žena optužilo za silovanje. No, Barbera ne haje za to i podseća:
– Ki-duk je otkriven upravo u Veneciji 2000. godine s filmom „The Isle“, nakon čega je postao priznati arthaus reditelj širom sveta. Vraćao se u Veneciju od tada mnogo puta i osvojio bitne nagrade. Kada su me Kimovi estonski prijatelji kontaktirali pre godinu dana rekavši mi da završavaju njegov film, jer je preminuo tokom produkcije, mislio sam da tu priliku ne smemo da propustimo. Znam da je bio optužen za seksualno zlostavljanje, ali ne želim da se stavljam u poziciju sudije.
Direkor Venecijanskog festivala nikako neće da se priključi hordi onih koji pozivaju na bojkot stvaralaca zbog optužbi za svakojako nedolično ponašanje:
– Mislim da je neophodna distinkcija između umetnika i čoveka. Uostalom, setimo se istorije umetnosti. Znamo da je Karavađo bio ubica, ali opet autor je remek-dela italijanskog slikarstva u 17. veku. I šta bismo trebali da uradimo? Da sklonimo slike iz muzeja jer je Karavađo bio ubica. Možda je nekom moj stav kontroverzan. Ali, mislim da će se za sto godina ljudi sećati Romana Polanskog (rediteljev film „Optužujem“ imao je svetsku premijeru u Veneciji 2019. gde je osvojio Srebrnog lava, prim.aut.) po filmovima a ne zbog toga što je bio osuđen za silovanje. Mi nismo tribunal, ne sudimo niti osobi niti umetniku, već kvalitetu njihovih dela. Ponekad ljudi koji stvaraju dobra dela čine loše stvari…
Bonus video: Dolazak žirija u Veneciju prošle godine
