Novogodišnje veče 1999. slavi se u luksuznom hotelu "zaronjenom" u švajcarskim Alpima. Iako naizgled gosti hotela i zaposleni nemaju ništa zajedničko, njihovi životi se na čudan način prepliću...
Ovo je siže scenarija po kome slavljeni sineasta kontroverznog životnog puta Roman Polanski uskoro počinje da snima novi film.
Poljskom reditelju, koji će u avgustu napuniti 88 godina, biće to prvo ostvarenje nakon filma „Optužujem“ zbog koga je, iz nefilmskih razloga, stavljen na „stub srama“ prošle zime. Protiv Polanskog se, po ko zna koji put u poslednje četiri decenije, digla američka, ali i francuska javnost.
I film, koji će Polanski uskoro početi da snima, prvi je i od kako je 2018. godine izbačen iz Akademije filmskih umetnosti i nauka (Ampas). Za svoje novo ostvarenje „Palata“ (The Palace) producenta je našao u italijanskom gigantu Rai sinema. Osim što će režirati Polanski je, zajedno sa poljskim kolegom Ježijem Skolimovskim, potpisao scenario za „Palatu“. A Skolimovski, takođe nagrađivani scenarista i reditelj, dobitnik Zlatnog lava za životno delo u Veneciji 2016, stari je saradnik i prijatelj Polanskog.
Obojica pripadnici takozvanog „poljskog novog talasa“ prvi put su sarađivali na prvom dugometražnom filmu Romana Polanskog filmu „Nož u vodi“ 1962. godine. Skolimovski je i tada bio koscenarista. Upravo zahvaljujući tom ostvarenju, koje je premijerno prikazano na venecijanskoj Mostri i ovenčano nagradom Fipresci, Polanski je prvi put bio nominovan za Oskara i to u kategoriji za najbolji strani film. To mu je omogućilo da počne da snima i van domovine, pa su usledila ostvarenja u Engleskoj, od „Odbojnosti“ do „Bala vampira“, veza sa glumicom Šeron Tejt, a onda i selidba u Ameriku i snimanje prvog holivudskog ostvarenja „Rozmarina beba“.
Karijera i privatan život čoveka koji je kao dečačić izgubio majku koja je stradala u koncentracionom logoru, i koji je jedva preživeo Drugi svetski rat, krenuli su sjajnije od svih njegovih snova…
Ali, sve se menja kada pripadnici klana Čarlsa Mensona ubijaju Tejtovu i njeno četvoro prijatelja u zajedničkom domu glumice i reditelja u Los Anđelesu 1969.
Iako će posle te tragedije snimiti filmove po kojima ga mnogi pamte, poput „Magbeta“ i „Kineske četvrti“, 1977. učiniće nešto što ga i danas, 44 godina kasnije, proganja i što mu deo svetske javnosti, kao i američko pravosuđe, nikada neće oprostiti.
Polanski je još uvek na poternici Sjedinjenih Američkih Država pošto je priznao da je drogirao i silovao 13-godišnjakinju Samantu Gejmer. Nakon što je uhapšen i bio četrdesetak dana u psihijatrijskoj ustanovi, dok je čekao ishod suđenja sineasta je pobegao iz SAD. Od 1978. godine nije kročio na tle Amerike.
Iako je uhapšen u svom domu u Švajcarskoj 2009. i odslužio desetomesečni kućni pritvor, Polanski je već više od 40 godina i slavljen i, u najmanju ruku, osporavan. Uz svaku nagradu, od Oskara za „Pijanistu“, preko Zlatne palme u Kanu, ili Bafte i Zlatnog globusa, uvek stoji „etiketa silovatelja i pedofila“.
Otuda i „pravdanje“ italijanskih producenata njegovog novog filmskog poduhvata. Radnja filma smeštena je, kako je objasnio čelni čovek Rai sineme Paolo del Broko, u novogodišnje veče 1999. godine.
Iako je Broko priznao, kako je preneo „Varajeti“, da Polanski zbog svega „ostaje persona non grata“ u filmskoj industriji, istakao je da je ova producentska kuća fokusirana na rediteljevu „umetnost“.
– Znam da čim se pomene ime Polanski, odmah se diže neka kontroverza, ali nas zanima njegova umetnička strana. Kvalitet priča, a ne njegova intimna, lična priča. Svako je slobodan da ima svoj stav o Romanu Polanskom i da ga prosuđuje ili osuđuje. A nama su bitni filmovi, jer je to ono čime se bavimo – podvukao je, kako je naveo „Dedlajn“, Paolo del Broko.
Producent je takođe podsetio i da je poslednje ostvarenje Polanskog „Optužujem“, koji je delimično podržala ova kuća, bio veliki uspeh, javio je „Gardijan“.
Podsetimo, film, koji je reditelj najavljivao od 2012, a počeo sa realizacijom tek šest godina kasnije, svetsku premijeru imao je na Venecijanskom filmskom festivalu, gde je osvojio Gran pri žirija.
Istovremeno prokužen i hvaljen Polanski nije prisustvovao festivalu, niti ceremoniji dodele, a nagradu je umesto njega preuzela glumica, i treća supruga reditelja Emanuel Senje.
Ali, to je bio tek početak bure. Najpre ga je još nekoliko žena optužilo za silovanje, a kada je u osvit 2020. film o aferi Drajfus koja je krajem 18. i početkom 19. veka potresala francusku javnost, dobio 12 nominacija za nagradu Cezar protiv Polanskog se diglo gotovo celokupno javno mnjenje u toj zemlji.
Kompletan odbor Francuske akademije za film je, iz protesta, podneo ostavke, a feminističke grupe „ostrvile“ su se na reditelja, pozivajući na bojkot, ne samo filma, već i nagrada Cezar. I uprkos neviđenoj buri u javnom mnjenju, protestima ispred dvorane „Optužujem“ je osvojio nekoliko priznanja, uključujući i ono za najboljeg reditelja.
Kada je dodeljivana ta nagrada, koje su umesto njega primile Kler Deni i Emanuel Berko, nekoliko glumica je napustilo dvoranu, uz povike: „Bravo, pedofile…“
Paradoks u čitavoj priči jeste da akademija koja ga je pet puta nominovala za Oskara, nagradivši ga 2003. za „Pijanistu“ 15 godina kasnije ga izbacuje iz članstva Ampasa. Izbačen je 2018. u skladu sa „standardima ponašanja ove organizacije“, obrazloženo je tada. Reditelj je zbog toga tužio ovu strukovnu organizaciju, zahtevajući vraćanje u članstvo. Suđenju, koje se prošle godine, na vrhuncu pandemije, odvijalo u Los Anđelesu Polanski naravno nije prisustvovao, a čitav proces završio se nepovoljno po reditelja. Otuda i ne čude reči Romana Polanskog:
– Napravio sam grešku ali moja porodica plaća za nju i pola veka kasnije. Mediji su se obrušili na mene sa nečuvenim nasiljem. To je kao neko prokletstvo…
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare