Jako mi se dopada ovo mesto, vrlo je specifično, sviđa mi se jezero i prvi put u životu sam video čaplju! Ovo je prvi utisak mladog ruskog reditelja Vitalija Akimova - čiji je film "Dečak" prikazan na Palićkom festivalu u okviru programa "Paralele i sudari" - kada je stigao na sever Vojvodine.
Vitalij Akimov, 23-godišnji reditelj vratio se u rusku provinciju kako bi snimio dokumentarni film o svojoj porodici. A akcenat je stavio na posinka svoga brata, Stepana, anđeosko lepog i pametnog dečka. Stepan odrasta u bedi, ali uprkos tome polet ga ne napušta. Iako je film o jednoj porodici, Akimov zapravo oslikava današnju Rusiju, u kojoj muškarci beznađe utapaju u alkoholu.
I možda su oni izgubili svu nadu, a naročito je propatila ta porodica, koju obeležavaju samoubistva i teška zavisnost od alkohola više članova, mali Stepan je jedina nada da će taj mrak jednoga dana proći.
I dok je ranije radio na različitim filmovima, ovo je dokumentarni debi Vitalija Akimova koji je, s pravom, kako nam kaže, uvršćen u Festival evropskog filma Palić:
– Ovo je film koji ima snažnu emociju. Meni nije teško da radim ovakvu vrstu filmova zato što je za realizaciju ovakvog tipa ostvarenja potrebna samo snažna volja da se to uradi. A ja volju imam. Kada radim sam lako mi je da realizujem ovakvu vrstu filma. Mnogo se teže prilagođavam kada treba da se radi neki veći film, sa ogromnom ekipom – priča mladi reditelj.
Film slika surovu sliku Rusije, pa ga pitamo koliko je njegovo ostvarenje stvarna realnost njegove zemlje?
– Mislim da film predstavlja prirodu ruskog čoveka, i srećan sam i zadovoljan što sam to uspeo da donesem na film. U njemu je prisutna vera i ljubav koja pomaže tom jednom nesrećnom ruskom čoveku da preživi i da nastavi da živi. Ako me pitate da li je ruski čovek nesrećan, odgovor je da pitanje da li si srećan, ili nesrećan, jeste izbor svakog čoveka. Ruski čovek je nažalost češće nesrećan i oseća se napušteno od svoje zemlje – ističe Akimov.
A crno-bela tehnika u kojoj je sniman film samo to, kako priča, dodatno potcrtava.
– Izbor je pao na crno-belu tehniku zbog toga što mislim da na taj način može najbolje da se uhvati čista realnost onoga što se snima. Daje taj efekat da ono što je realno se na neki način pretvara u umetnost i ima nekog lirizma u toj boji. Daje mu jačinu.
Vitalij Akimov na kraju naglašava da su reakcije na film za sada odlične.
– Jako sam zadovoljan kritikama ne samo ovde nego i u Rusiji. Film su gledali različiti, vrlo eminentni režiseri koji imaju veliko iskustvo. Odziv je bio odličan, a utisci sjajni. Da nije bilo ove situacije sa pandemijom film bi još bolje prošao. A ja bih mogao da ga vidim na raznim drugim festivalima, na primer u Amsterdamu i drugim zemljama. Zadovoljan sam da je moj debitanski film ipak uspeo da se probije na festivale, poput ovog, što je retkost. Ali, ne treba da odustanemo od svega zbog situacije, ne treba da prestanemo da radimo, valjda će uskoro biti bolje…
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare