Dok je sva pažnja usmerena na beogradska pozorišta koja sledeće sedmice kreću ponovo sa probama i razmatraju održavanje letnje sezone na otvorenom, teatri u unutrašnjosti čekaju odluku nadležnih kako bi se vratili svojim planovima, preračunavaju gubitke i još ne znaju da li će i kada glumci ponovo zaigrati.
Ove nedelje smo pisali o problemima glumaca u niškom Pozorištu lutaka, a danas istražujemo šta se dešava u ostalim teatrima.
Epidemija je usporila rekonstrukciju Narodnog pozorišta Užice i onemogućila rekonstrukciju Novosadskog pozorišta, dovela u pitanje održavanje Jugoslovenskog pozorišnog festivala i Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine. Vranje je trebalo prvi put da bude domaćin Susreta profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić, Šabačko pozorište i Narodno pozorište u Nišu su odložili svoje festivale u nadi da će ih na jesen održati i posvetili se pomoći svojim honorarnim saradnicima.
To su samo neke od posledica epidemije koronavirusa, kojima se dodaje niz odloženih premijera, planova stavljenih ad akta, a dok čekaju dozvolu da počnu sa normalnim radom, pozorišta u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Šapcu, Užicu, Kruševcu, Vranju, Kikindi i Subotici ostala su u kontaktu sa svojom publikom putem različitih programa na televiziji, radiju ili internetu i spremaju se da igraju predstave na otvorenom tokom leta.
Ujvideki Szinhaz: Moraćemo da smanjimo troškove za program
Jedno od najaktivnijih pozorišta u zemlji, Novosadsko pozorište/Ujvideki Szinhaz, zbog gubitaka prouzrokovanih prekidom sezone, moralo je da obustavi investiranje u rekonstrukciju zgrade, a direktor Valentin Vencel očekuje i da će morati da smanje troškove za programske delatnosti.
– U ovom trenutku još nije potpuno jasno sa kojim ćemo manjkovima nastaviti, ali velike investicije su obustavljene i prebacujemo za neku od narednih budžetskih godina. Moraćemo da smanjimo i troškove programske delatnosti za 20-25 odsto. Jedan projekat ćemo zasigurno prebaciti za narednu budžetsku godinu, a možda i dva – rekao je Vencel za portal Nova.rs.
Trenutno razmatraju epidemiološko-bezbednosne mere u okviru kojih bi mogli da nastave probe kako ne bi narušili zdravlje umetnika i postali, prema rečima Vencela, „inicijalno jezgro nastavka ove bolesti“.
– Najviše me brine što još uvek ne možemo da dobijemo nedvosmilenu dozvolu za nastavak rada, a treba krenuti sa radom. Pozorište je umetnost koja se bazira na socijalnim kontaktima, a oni su najviše narušeni ovom epidemijom – rekao je Vencel.
– Ova kriza nas je stajala dva meseca repertoara, nekoliko gostovanja, ali pokušaćemo između 15 i 20. maja da krenemo sa započetim projektom – Joneskov „Nosorog“ u režiji Nikite Milivojevića. Projekat je dve trećine završen i mislimo da sa dve nedelje proba možemo da ga dovedemo do premijere – dodao je on.
Imaju spremnu i „Seljačku operu“, u koprodukciji sa Nacionalnim teatrom u Segedinu, samo čekaju priliku da je izvedu, a tu su i pozivi za gostovanja na Festivalu vangraničnih mađarskih pozorišta u Kišvardi, koji će umesto u junu biti održan u avgustu, i na Viminacijum Festu.
Kao član Umetničkog veća festivala „Novi tvrđava teatar“ u Čortanovcima, kaže da je još uvek nepoznato da li će on biti održan na leto.
– Selekcija za Novi tvđava teatar je završena, ali ne znamo da li su spremni komadi koji treba da dođu na festival. Život je zastao u celom svetu i u danima pred nama treba da vidimo šta će biti. Na istom mestu treba da bude održan i Šekspir festival i sa tim ne znamo šta će biti – rekao je Vencel.
Za septembar je odložen i 70. Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine, koji je trebalo da bude krajem aprila u Zrenjaninu.
– Grad Zrenjanin je smanjio celokupan budžet Narodnom pozorištu „Toša Jovanović“, koji je realizator festivala. Svim gradovima je budžet opterećen troškovima borbe sa epidemijom tako da pored sociopsiholoških problema, imamo i prozaičan problem materijalno-finansijske prirode – primetio je Vencel.
Šabačko pozorište: Naši honorarci su snimanjem priča zaradili honorar
Dok je prethodnih sedmica trajala bura u javnosti oko teškog položaja u kome su se našli svi dramski umetnici bez stalnog angažmana, koji su obustavom igranja predstava ostali bez ikakvog prihoda, Šabačko pozorište je našlo načina da svojim honorarnim saradnicima pomogne.
Direktorka Milena Minja Bogavac naglašava da u ovom kontekstu ne voli taj izraz „pomoći“ i da oni nisu svojim kolegama, koje smatraju proširenim delom ansambla, pomogli, već pružili priliku da zarade.
– Priča se o pomoći za samostalne umetnike, a meni sve to deluje kao neka milostinja. Tim ljudima je potrebno da rade i da znaju da taj novac nije pomoć nego da su ga zaradili. Naši honorarni saradnici su snimali priče za decu, koje su sami smišljali, kako bi napravili malu pozorišnu predstavu koja može da dođe u sobu svakog deteta i mi ćemo naći načina da im za to platimo honorare tako da nisu ostavljeni sami i bez prihoda. U slučaju Šabačkog pozorišta to ima i lokalpatriotsku dimenziju, s obzirom da su naši honorarni saradnici sve mladi diplomirani glumci iz Šapca – naglasila je Bogavac.
Taj projekat „Pričoteke“ je samo jedan od načina na koji je Šabačko pozorište ostalo u kontaktu sa svojom publikom nakon što su morali da odlože festival „Pozorišno proleće“ i zaustave rad na dvema predstavama.
– Kriza nam je poremetila sve, sezona nam je otkazana i dalje nemamo jasnu ideju kada će i da li će moći da se igra i u kom obimu. Pokušali smo da ne izgubimo kontakt sa publikom i skoro cela produkcija nam je na internetu – rekla je Bogavac.
Kada je počalo vanredno stanje bili su u poslednjoj trećini procesa rada na predstavi „Radio Šabac“ Olge Dimitrijević i kada probe budu moguće, završiće je i možda igrati na otvorenom tokom leta.
Izvesno je, napominje Bogavac, da će tokom leta izaći i predstava Kokana Mladenovića „Voland aplikacija“, koja ima zakazana gostovanja na festivalima na otvorenom, a „Pozorišnom proleću“ se nadaju od 5. do 13. oktobra, koliko god „naziv festivala zvučao čudno na jesen“.
– Nadamo se da ćemo uspeti da zadržimo ceo program. Možda nekome neće odgovarati novi termin, može se desiti i drugi talas epidemije na šta nas upozoravaju. Onda nećemo imati drugog izbora nego da ga odložimo za sledeću godinu – rekla je Bogavac.
Pozorište mladih Novi Sad: Nismo ostavili ljude bez hleba
Ni Pozorište mladih u Novom Sadu nije ostavilo svoje ljude na cedilu, ali nastojanje da sve svoje saradnike, kako zaposlene, tako i po ugovoru angažovane, zaštite u ovoj krizi i redovno plaćaju, dovelo je taj teatar u tešku finansijsku situaciju, pa sa nestrpljenjem čekaju da krenu ponovo sa radom.
– Sve nas je ovo izbacilo iz koloseka. Jednostavno prestali smo da radimo i samim tim i da zarađujemo. Kako je ranije urađena neka traljava racionalizacija gde smo ostali bez desetoro ljudi, mi bar 10 ljudi angažujemo i dajemo im plate iz sopstvenih prihoda. Ti ljudi umalo nisu ostali bez hleba. To je najveći problem koji je mogao da zadesi neku instituciju – kaže za Nova.rs direktor Mihajlo Nestorović.
– Mi smo to prebrodili, uspeli smo da sačuvamo ljude, da nikome ne ostanemo dužni i da svima redovno isplaćujemo plate i honorare, ali već dogoreva. Odrekli smo se jedne produkcije da bi ljudi imali svoja redovna primanja pa čekamo da nastavimo da radimo i nadamo se da ćemo to nadoknaditi. Svi su bili zaštićeni a biće i dalje – naglasio je Nestorović.
Za nastavak rada čekaju preporuku Ministarstva kulture i sa nestrpljenjem očekuju da startuju sa predstavama.
– Ideja je da otvorimo letnju scenu, ali sve zavisi od prepuruke struke i države, kako će propisati načine okupljanja. Nije problem da stavimo publiku tako da četvoro ljudi bude na dva kvadrata. Problem je kada se glumci na sceni grle i ljube. Da li smo mi otporniji od korone u odnosu na publiku? Ne. Ili da svi radimo test i vidimo da li smo imuni pa da onda igramo. Ne mogu nikome da kažem da igra predstavu dok postoji rizik tako da ništa nam ne preostaje nego da čekamo – rekao je Nestorović.
Narodno pozorište Niš: Rešavamo tekuće poslove i čekamo
U Narodnom pozorištu u Nišu nemogućnost igranja predstava koriste da reše tekuće poslove te sređuju arhivu, uređuju zgradu, završili su krov na radionici i privode kraju rad na protivpožarnom sistemu.
– Zbog epidemije otkazali smo međunarodnu manifestaciju “Teatar na raskršću” i odložili smo rad na predstavama koje smo imali u planu – jedna je planirana za Dubrovačke letnje igre, druga je koprodukcija sa Rumunijom, Bugarskom i Severnom Makedonijom. Čitav niz gostovanja na festivalima je neizvestan. Sve je stavljeno ad akta i čeka bolja vremena – kaže direktor Spasoje Ž. Milovanović.
– Razmišljamo o igranju predstava na otvorenom, planirali smo književno-muzičke i glumačke večeri ispred pozorišta. Pokušaćemo da pronađemo alternativne prostore, pre svega mislim na tvrđavu, koji će nam omogućiti da igramo predstave na otvorenom uz poštovanje mera predostrožnosti – rekao je Milovanović.
Od jeseni, napominje, planirali su da Andrej Nosov radi “Šesti oktobar”, Irfan Mensur “Anu Karenjinu”, Gorčin Stojanović “Divlje meso”, ali i to zavisi od razvoja čitave situacije.
Prošle godine su, napominje, imali oko 8,5 odsto sopstvenih prihoda, što im je omogućilo da gostuju, angažuju umetnike. Sada toga nema te se Milovanović nada da im njihov osnivač, Grad Niš, neće umanjiti budžet nakon rebalansa.
Ni Nišlije nisu zaboravile svoje kolege samostalne umetnike, samo što su, “zbog nemogućnosti pronalaska zakonskog rešenja” od strane pozorišta, zaposleni glumci pokrenuli akciju i prikupili sredstva kako bi im pomogli da preguraju period u kome su ostali bez prihoda.
– Mi kao pozorište smo se pridružili apelu UDUS-a prema Ministarstvu i lokalnoj samoupravi da se pomogne samostalnim umetnicima i svi smo lično pomogli kolegama koji nisu mogli da nastave da rade bilo u Narodnom pozorištu Niš, bilo u Pozorištu lutaka – rekao je Milovanović.
Srpsko narodno pozorište: Uvek uz publiku
U ovoj krizi prouzrokovanoj pandemijom za Srpsko narodno pozorište se daleko čulo, kada su muzičari svirajući, svako iz svog doma, snimili zajednički video – pesmu „Bela ćao“, kao posebnu podršku kolegama iz Italije.
Zatim je Opera Srpskog narodnog pozorišta inicirala prvi međunarodni onlajn koncert, simboličnog naziva „DistanTogether“, a na Svetski dan pozorišta su violinistkinja Milena Spasić, njen kolega Bojan Glušica i najmlađa članica orkestra SNP Snežana Tomičić najstarijim sugrađanima, koji nisu smeli da napuštaju domove, nosili namirnice ali i svirali pred vratima.
I u danima oko 1. maja su ulepšali Novosađanima praznik mini koncertima na ulicama grada.
To nije sve, kao i njihove kolege u Nišu i članovi Drame SNP-a su iz svojih džepova sakupili novac kako bi tokom marta pomogli onima koji su ostali bez prihoda.
– Oni kao honorarci igraju u našim predstavama koje nama donose nagrade, koje nam pune sale. Situacija je takva da ne mogu svi koji igraju u pozorištu da budu zaposleni. Zašto bismo sada dozvolili da ljudi, koji toliko dobrog donose pozorištu, u ovoj specifičnoj situaciji, na koju niko od nas nema uticaj, budu oštećeni – rekao je direktor Drame SNP-a glumac Milovan Filipović za Nova.rs.
Nakon što su članovi ansambla pribegli tome da od svog ličnog dohotka izdvoje i svojim kolegama za mart nadoknade izgubljen novac, pozorište je za april i maj prenamenilo deo budžeta planiran za produkcije, jer neće sve moći da se realizuje što je planirano.
Filipović kaže da planiraju da u oktobru nastave probe predstave “Zločin i kazna” Dostojevskog u režiji Igora Vuka Torbice, a onlajn su započeli probe predstave “Rozenkranc i Gildestern su mrtvi” Toma Stoparda u režiji Igora Pavlovića.
– Planirano je da nam Kokan Mladenović radi “Buru”, Jug Radivojević “Dva viteza iz Verone”, pošto imamo deficit Šekspira u pozorištu. Rale Milenković bio trebalo da radi “Višnjika”, a Marko Čelebić novi komad Filipa Grujića. Sve je to za sada na čekanju – kazao da je Filipović i dodao da će možda leto iskoristiti za probe i eventualno igranje predstava na otvorenom.
Knjaževsko-srpski teatar: Epidemija u godini jubileja
U godini kada se obeležava 185 godina postojanja Knjaževsko-srpskog teatra i isto toliko od izvođenja prve predstave u prestonici moderne srpske države, Kragujevčani pozorišne predstave gledaju na lokalnoj televiziji.
Jubilarna godina kragujevačkog pozorišta trebalo je da bude posvećena svim umetnicima koji su stvarali istoriju prvog pozorišta u Srbiji, a premijerni repertoar je pripremljen kao svojevrsan omaž nekim od najuspešnijih predstava Knjaževsko-srpskog teatra, koje su sa velikim uspehom izvođene u posleratnom periodu kao što su “ Naši sinovi”, “Ruženje naroda”, “Briši od svoje žene”.
Osim premijere “Briši od svoje žene”, 15. februara, na Dan Кnjaževsko-srpskog teatra, epidemija je poremetila sve ostale planove.
– Pripremamo se za septembar za novu sezonu, nadamo se 15. JoakimInterFestu u oktobru. Ponašamo se kao da će ga biti, pripremamo ga, pregovaramo sa pozorištima. Spremamo intenzivno i festival i sledeću sezonu, jer je ova završena. Počeli smo da radimo “Ruženje naroda” Slobodana Selenića, trebalo je da režira Aleksandar Lukač. To ćemo pomeriti za narednu sezonu. Do kraja ove godine nas čekaju i “Naši sinovi” u režiji Marka Misirače i krajem novembra bi trebalo da bude premijera – rekao je direktor Miloš Кrstović i dodao da računaju na finansijski plan od pre vanrednog stanja.
“Deže Kostolanji”: Ne znamo šta će biti sa festivalom Desire
Subotičko pozorište “Deže Kostolanji” je, kao svi teatri, stopiralo rad na novim predstavama i na Svetski dan pozorišta počelo da emituje snimke svojih predstava.
Najveći problem je, prema rečima direktora Andraša Urbana, što ne znaju još uvek da li će na jesen moći da održe 12. Desire central station festival, a planirali su i da ugoste niz predstava mađarskih pozorišta koja rade van Mađarske.
Dobili su i mnogo poziva za gostovanja sa predstavom „Gustav je kriv za sve“ Kokana Mladenovića, međutim i to je sve pod znakom pitanja.
Pozorište u Vranju: Trebalo je da budemo domaćini festivala „Joakim Vujić“
Pozorište „Bora Stanković“ u Vranju, koje je otvoreno u oktobru prošle godine, nakon sedam godina od požara u kome je zgrada teatra izgorela, nada se skorom povratku probama.
– Trebalo je u maju da Vranje prvi put bude domaćin Susreta profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“, ove godine 56. po redu, i kriza je to poremetila – kaže direktor pozorišta Nenad Jović.
– Nadam se da ćemo uspeti da u narednoj sezoni to realizujemo. Po završetku vanrednog stanja tražićemo dozvolu da nastavimo da radimo i da do kraja sezone, 15. juna, izađemo sa jednom premijerom, ukoliko mogućnosti dozvole, a planirali smo dve – dodao je Jović.
Narodno pozorište Užice: Hoće li biti Jugoslovenskog pozorišnog fetivala?
Epidemija je usporila rekonstrukciju Narodnog pozorišta Užice koja je trebalo da se završi 1. maja, ali direktor Zoran Stamatović kaže da ne miruju bez obzira i na rekosntrukciju i na krizu, samo ga brine da šta će biti sa 25. Jugoslovenskim pozorišnim festivalom koji bi trebalo da se održi na jesen.
– Emitujemo predstave na Jutjubu, radimo na međunarodnom projektu putem interneta koji treba da se pojavi krajem juna, ali najveći problem je šta će biti sa premijerama i festivalom. Ništa neće biti isto. U kontaktu sam sa direktorima Bitef festivala, Sterijinog pozorja i drugim festivalima. Gledamo da se organizujemo da nemamo svi u isto vreme festivale, da ne bežimo svi odmah na otvoreno i da se ne odričemo tradicije, ali da budemo u skladu sa ovim teškim vremenima – rekao je Stamatović.
Renoviranje pozorišta je započeto 15. novembra i zbog vanrednog stanja potrajaće još nekoliko meseci.
– Radili smo ono što su dozvoljavali uslovi. Završena je fasada, deo stolarije, ostaje hol i još neki radovi unutra, koliko bude budžet dozvolio. Biće sada i rebalans budžeta pa ništa ne znamo – naveo je Stamatović.
Kruševačko pozorište: Ako mogu izbori u junu, možemo i mi probe
Kruševačko pozorište je sredinom marta prekinulo sa igranjem predstava. Malo su kod svojih kuća radili na novoj predstavi, glumci su snimali audio bajke, šili su maske i čekaju odobrenje da se vrate probama.
– Verujem da ćemo već u junu moći da krenemo sa probama. Pošto se izbori pripremaju, onda će biti dozvoljeno okupljanje većeg broja ljudi, pa što ne bismo i mi mogli da probamo? A što se tiče publike, nadam se da će od oktobra, novembra moći u pozorište – kaže direktor Branislav Nedić.
Leto planiraju da provedu radno, pripremajući predstave i igrajući na otvorenom ukoliko struka dozvoli.
– U junu je planirano da radimo sa Snežanom Trišić na nekom komadu. Imali smo poziv za Mostar i još nekoliko gostovanja koja nećemo moći da izvedemo. Nemamo mnogo prihoda, a nemamo mnogo ni rashoda. Grad nas podržava, a naša zarada je na nuli. Nismo na gubitku – kazao je Nedić.
Narodno pozorište Kikinda: Propala nam je sezona
Za Narodno pozorište u Kikindi sezona je završena.
– Pitanje je da li ćemo do 15. juna, kada nam se završava sezona, uspeti da odigramo bilo koju predstavu. Planirali smo dve premijere tokom ove polusezone 27. marta i 16. maja. Ne znamo šta nas čeka i kako će se sve odvijati – kaže direktor Nikola Joksimović.
Još ne znaju koliko su izgubili zbog neigranja, ni da li će imati sredstava za nove predstave.
– Postoji mogućnost da neke starije predstave izvedemo napolju ako budu tehnički uslovi to dozvolili, ali premijerne komade ćemo ikad raditi u sali, a za to je potreban novac – dodao je on.
Narodno pozorište Sombor: Predstave na otvorenom – povratak oflajn pozorištu
Narodno pozorište Sombor je na početku vanrednog stanja bilo na samom kraju rada na predstavi “Predsednice” Vernera Švaba u režiji Jane Maričić i dirketorka Bojana Kovačević kaže da će čim okolnosti dozvole predstava biti premijerno izvedena.
Krajem marta je trebalo da počnu rad na predstavi “Tramvaj zvani želja” Tenesi Vilijamsa u režiji Juga Đorđevića što je za sada pomereno.
– Trenutno planiramo da krajem juna počnemo da izvodimo predstave na otvorenom i da to činimo i tokom jula i avgusta. Niko ne zna kako će se situacija odvijati, da li će se virus vratiti, da li ćemo na jesen moći u salu, te se ideja o izvođenju predstava tokom leta čini kao mala nada da se vratimo oflajn pozorištu. Za leto smo imali planiran projekat u koprodukciji sa Narodnim teatrom iz Bitolja u režiji Kokana Mladenovića i nažalost, kako sada stvari stoje, biće ga gotovo nemoguće realizovati. Nadam se da ćemo to uspeti narednog leta, jer smo se saradnji sa kolegama iz Makedonije posebno radovali – kaže Kovačević.
Glumci Narodnog pozorišta Sombor su se ličnim inicijativama organizovali i pomogli svojim kolegama koji honorarno igraju u predstavama.
– Neki od naših honoraraca obuhvaćeni su merama države da im se pomogne sa tri puta po 30.000 dinara, a skrenula bih pažnju i na sve one koji čine pozorište a nisu glumci. Mislim na pisce, kompozitore, kostimografe, scenografe, reditelje… Te profesije su mnogo ređe u radnim odnosima od glumaca, a mislim da se o njima manje govori – rekla je Kovačević.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar