"Dara iz Jasenovca" je politički diskreditovana i nije bilo neočekivano to što nije ušla u uži izbor za Oskara, ali “Quo vadis, Aida” jeste i treba im poželeti sreću. Ljudi su snimili film i, hvala Bogu, i treba da snimaju i želim im uspeha u radu, kaže Predrag Gaga Antonijević, reditelj srpskog kandidata za nagradu Američke akademije za filmsku umetnost i nauku nakon što je njegovo ostvarenje isključeno iz dalje trke za zlatnu statuu.
– Imamo poslednjih nekoliko dana celu seriju vrlo dobrih, čak odličnih kritika. Naravno, to sad nema veze u smislu izbora za Oskara, ali ima veze što se tiče filma i neku buduću vizuru na film. Činjenica je i dalje da je, što se tiče Zlatnog globusa i Oskara, glavnu ulogu odigrala ta politička diskreditacija filma. A to smo i znali. To nije bilo neočekivano, pošto znam i ko je žiri, znam tamo ljude. Kad je počela ta vrsta političke diskreditacije filma, znao sam da će apsolutno svi glasači Akademije da beže od filma, da ne bi bili „politički nekorektni“, to tako funkcioniše. Ali to je sve u redu, nema veze – kaže reditelj „Dare iz Jasenovca“.
Kandidat Bosne i Hercegovine, film „Quo vadis, Aida“ sarajevske rediteljke Jasmile Žbanić, sa Jasnom Đuričić u naslovnoj ulozi, našao se među 15 ostvarenja u užem izboru u kategoriji za najbolji međunarodni film.
– Taj film je u užem izboru i treba im poželeti sreću. Ljudi su snimili film i, hvala Bogu, i treba da snimaju i želim im uspeha u radu. To je nešto što bi trebalo svako svakom da poželi. I treba svako da priča o žrtvama i da se jednom na Balkanu sve žrtve priznaju. Ovako samo dalje ispada da se naše žrtve ne priznaju. Od prvih izjava, bilo gde, govorio sam da to nije takmičenje u žrtvama, niti ja vidim taj film kao konkurenta. Ljudi su ga snimili, i dobro je što su ga snimili. Žao mi je što je naš film okarakterisan kao neka vrsta propagande, a to nije. Mislim da je dobro za sve nas na Balkanu da imamo respekt prema svim žrtvama, na svim stranama. Mi prema njihovim, Hrvati prema našim… Tu nema nikakve dileme. Što se „Dare“ tiče, ona je izašla u svet i veoma je ohrabrujuće to kako se gleda u biskopima u Americi, a posle će ići dalje po različitim zemljama, i film će u naredne dve godine biti itekako prisutan i stalno će se ljudi na to vraćati. Ima i dosta jako dobrih kritika, ali je fokus bio na ta dva izuzetno politički intonirana napisa – kaže Antonijević.
Reditelj „Dare iz Jasenovca“ nije još gledao „Quo vadis, Aida“, kaže, ali da će ga pogledati.
– Nisam stigao, nisam mnogo stvari gledao, jednostavno se nije imalo kad. U nekom trenutku ću sigurno pogledati, ali niti ja „Daru“ poredim sa tim filmom, niti mi je to namera. Bilo je 93 filma u konkurenciji (za Oskara u kategoriji za film na stranom jeziku, op. nov.) i ne znam ko je tu kakav film pravio. Moguće je da ima genijalnih filmova. Samo kažem da je nama uskraćena šansa da se film gleda kao film, nego je sve u startu prebačeno na politički teren i mi smo jedini među 93 kandidata ti čiji film je proglašen za „političku propagandu“, od toga što Džej Vajsberg u „Varajetiju“ kaže da se čudi što su distributeri uopšte dozvolili da se film prikazuje van granica Srbije, do ovoga u „LA Tajmsu“, gde kaže da je cinično da se Srbija pojavljuje sa ovim filmom kao kandidatom za Oskara. Jedini nismo imali fer šansu da se film gleda kao film. Drugi nisu imali tu vrstu konotacije. Ovo je prešlo u drugu sferu, koja nema više veze sa filmom. U tome je problem – navodi Antonijević.
Reditelj je najavio i mogućnost tužbe autoru teksta i „LA Tajmsu“ i kaže da je sada sve na advokatima.
– Advokati sve to gledaju, to treba jako dobro proceniti, da li ima elemenata za tužbu. Vraćam se ponovo na Vajsberga, on je rekao da je to tačno šta su ustaše radile, nije sporio činjenice, samo je to izvrnuo, povezujući ih sa devedesetim godinama i onda je napravio od toga kao neku „srpsku propagandu“, što je veštačka i perverzna teza. To je kao da kažete da ne smete da snimate „Šindlerovu listu“ zbog Palestinaca. Ta njegova teza nema veze. Ali nije osporavao šta je Jasenovac bio i prirodu Jasenovca. Problem kod napisa u „LA Tajmsu“ je u tome što je osporena priroda Jasenovca, kada je napisano da sam ja uguravao Srbe i decu u Jasenovac, što svi mi znamo da nije tačno. Zato je to izazvalo i revolt mnogih naših ljudi u Americi, potpisuje se peticija, šalje se „LA Tajmsu“, i imaće jako mnogo potpisa jer su svi ogorčeni na tu vrstu kategorizacije. Advokati su to sve uzeli da pogledaju, pa ćemo dobro i pažljivo to da odmerimo. To nije tužba u nečije ime konkretno, to je tužba u ime svih tih žrtava, i hoćemo da budemo sigurni da li su nam dali dovoljno elemenata da pokrenemo tužbu za negiranje genocida nad Srbima, jer je u tome problem, ništa drugo – podvlači Antonijević.
Magazin „Varajeti“ je dva dana pre nego što je saopšteno koji filmovi će ući u uži izbor za Oskara u kategoriji za strani film objavio prilično tačne prognoze. Pogodili su 12 od 15 naslova. Među njima nije bilo „Dare“.
– Za nas nije bilo teško pogoditi, kada su oni prvi i osnovni krivci za početak te kampanje. To je bila diskvalifikacija našeg filma i vidim da taj kritičar i dalje nastavlja sa nekim napisima, negde je izjavio da se plaši za svoj život, tako neke gluposti. To je sve namerno urađeno i tu je kraj priče. Nemam nikakvih dilema oko „Varajetija“ – zaključuje Antonijević.
„Dara iz Jasenovca“ prikazuje se u američkim bioskopima od 5. februara i reditelj je više nego zadovoljan odzivom publike i izveštajima koji mu stižu od američkog distributera.
– Nakon prošlog vikenda, imali smo još veći prosek, 1.394 dolara po skrinu (po jednom prikazivanju u sali, op. nov.), to je ubedljivo najveći prosek za sve filmove koji se trenutno prikazuju u Americi. Naš film igra se trenutno u samo 12 bioskopa, a najveći je prosek. Film sa Kolinom Firtom ima negde oko 107 dolara, a govorimo o filmu na engleskom jeziku, sa Firtom. A to je najvažniji pokazatelj za distributera, to kako prolazi na prvim prikazivanjima. To ukazuje na dugotrajni život filma. A sad se, od sledeće nedelje, dodaje još 10 gradova i to je već jedna ozbiljna, poširoka distribucija. „Dara“ je već na neki način postigla izuzetan efekat. Čak i sa ovim kontroverzama, sad je skrenuta pažnja još više na Jasenovac, tako da će se ljudi zapitati o čemu se radi. Pa onda neka idu na Gugl i istražuju – navodi Antonijević.
„Daru“ u bioskopima gledaju Srbi u Americi, ali i Amerikanci, ocenjuje reditelj, pozivajući se na izveštaje distributera o gledanosti, gde se navodi i profil publike.
– U tom preseku navodi se da u publici ima 10 odsto gledalaca latinoameričkog porekla, šest odsto Afroamerikanaca, 70 odsto ljudi slovenskog porekla. Navodi se i da 91 odsto gledalaca za film kaže da ga veoma preporučuje. Više od 60 odsto gledalaca su mlađi od 35 godina, što je interesantno. To su sve izuzetni pokazatelji. To je dokaz samo da smo dobro uradili film, a to je film na srpskom jeziku, nije na engleskom, francuskom ili italijanskom. Imamo začuđujuće dobar start u bioskopima, a ne igramo u jednom, nego u 12 bioskopa, što nije malo. Interesantno je da nam je po gledanosti Feniks drugi na listi, gde nema toliko Srba. Hajde Čikago, to je u redu, ali u Feniksu nema toliko Srba… I film nastavlja dalje, sad će da krene po svetu, pa platforme i „video na zahtev“… – navodi reditelj „Dare iz Jasenovca“.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare