Branko Cvejić je bio moj školski drug iz Pete beogradske gimnazije, reči su Nade Popović Perišić, profesorke na Fakultetu za medije i komunikacije.
Prva asocijacija na Branka Cvejića, glumca koji je preminuo 26. jula, a biće sahranjen sutra na Novom groblju, Nadi Popović Perišić, nekadašnjoj ministarki za kulturu, a danas profesorki na Fakultetu za medije i komunikacije, jeste ta Peta beogradska. Evo i zašto je pominje:
– Zato što se sve što je ta gimnazija imala u to doba od vrednosti u meni vezuje za lik Branka Cvejića. U sebi je sažimao sve najbolje što je ova škola, i sam grad u kojem smo odrastali, imala i negovala. Otvoren, tolerantan, tih, duhovit i pre svega dobar čovek. Nekako je uvek i tada i mnogo kasnije, zapravo svih ovih godina, iz njega izbijala ljudska toplina i neka mekoća koja je plenila diskretnošću – seća se Popović Perišić.
I dok ćemo, kako konstatuje, Cvejića pamtiti po velikom broju nezaboravnih televizijskih i pozorišnih uloga i retko uspešnim rukovođenjem Jugoslovenskim dramskim pozorištem u ne baš lakim vremenima, nekadašnja ministarka kulture pamtiće ga „i po veoma uspešnoj saradnji koju sam imala s njim dok je bio upravnik JDP-a“:
– Smiren, nekonfliktan, tih, neko ko nikada nije imao nijedan javni sukob. Iako različitih uverenja, ono što nas je činilo dobrim saradnicima u to komplikovano vreme i vezivalo, jeste odnos prema kulturi, a za mene posebno značajno bilo je to što je uspeo da sačuva ime Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Branko Cvejić je svom pozorištu, koje je toliko voleo, i ovoj kulturi, dao mnogo više nego što mu je ona vratila – smatra Nada Popović Perišić.
Seća se na kraju i poslednjeg susreta s Brankom Cvejićem:
– Poslednji put sam ga videla i provela neko vreme sa njim družeći se za Božić. Dok sam ga slušala te večeri, mislila sam o tome kako ga vreme nije promenilo, kako je ostao isti onaj radoznali, vedri, sada već sedi lik koji odiše diskretnom elegancijom duha, smirenošću koja vas obezoružava svojom jednostavnošću i nenametljivom iskrenošću o ma kojoj temi da smo razgovarali. Te večeri, sa posebnom strašću, pričao je o ulozi koju je spremao i trebalo da igra u Narodnom pozorištu u režiji Andreja Noseva. I te večeri sam pomislila: Uz sve vredno što je uradio, Branko Cvejić je bio i za mene ostao – moj školski drug iz Pete beogradske!
Bonus video: Cvejićev oproštaj od Dejana Mijača
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare