U Narodnom pozorištu Užice večeras počinje 27. Jugoslovenski pozorišni festival "Bez prevoda" na kojem će se takmičiti sedam predstava iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore.
Pod sloganom „Parče hleba, parče neba“ festival će otvoriti predstava Ateljea 212 „Rolerkoster“ po tekstu Jelene Kajgo u režiji Milice Kralj.
– Problemi i kultura su najčešći sinonimi u Srbiji dugi niz godina, ali naš festival je postao zaštitni znak našeg grada. Velika želja i volja publike da ga održavaju čine ga mogućim jer kupuju ulaznice i samim tim, oni su najveći donatori kao i sam grad Užice, što je naša najveća radost. Mi pregaoci koji sve radimo da se festival održi i promovišemo ga na razne načine da bi ostao zabeležen za sva vremena, zadovoljni smo – rekao je za Nova.rs Zoran Stamatović, direktor Narodnog pozorišta Užice i koselektor festivala.
Naravno, nastavio je, pamte i bolja vremena, kada je materijalna pomoć države i sponzora bila na zavidonom nivou.
– Ali, neću sada da se žalim. U ovo teško vreme kada se u pola sveta ratuje i rečima i, nažalost, bombama, mi ćemo pokušati da se pozovemo na grčko vreme, da u vreme pozorišta treba da stanu ratovi, da ljudi treba da posvete pažnju jedni drugima, i ako ne možemo da pokrenemo svet da bar pokrenemo neka pitanja koja mogu dovesti bolja i srećnija vremena.
Da li je i slogan „Parče hleba, parče neba“ u to ime izabran, upitali smo ga.
– Da, jer ne znamo šta nam je bliže. Parče hleba ili parče neba. Ako nam je na dohvat ruke nebo, onda je i parče hleba tu. Na ozbiljan i fundamentalno tačan način pokušavamo da umetnost uvučemo u dnevni život, a da to ne budemo „hleba i igara“. Kroz slobodu reči i gledanja da učinimo atmosferu koja će doneti i opštu slobodu u životu – objasnio je Stamatović i istakao solidarnost svih pozorišta koja učestvuju na festivalu jer su došli ispod cene troškova znajući njihovu tešku situaciju i oni su uz gledaoce, kakooje rekao, glavni sponzori ovog festivala.
Za nagrade „Ardalion“, pored predstave „Rolerkoster“, takmičiće se i „Rat i mir“ prema romanu Lava Tolstoja u režiji Borisa Liješevića u produkciji Narodnog pozorištau Beogradu, „Jugoslavija, moja otadžbina“ prema romanu Gorana Vojnovića u režiji Marka Misirače, kooprodukcija NP Banjaluka, NP Prijedor i NP Nova Gorica. Potom, komad „Ajhman u Jerusalimu“ po tekstu i u režiji Jerneja Lorencija u izvedbi Zagrebačkog kazališta mladih,
„Čudo u Šarganu“ Ljubomira Simovića u režiji Jagoša Markovića, produkcija Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Kao i predstave „Bez portfelja“ Stevana Koprivice u režiji Branislava Mićunovića, Gradskog pozorišta Podgorica, i „Mesec dana na selu“ Ivana Turgenjeva u režiji Milana Neškovića, domaćina festivala Narodnog pozorišta Užice.
„Ne predstavlja neko opšte mesto ako kažemo da danas živimo u opasnom vremenu. Velikih teškoća bilo je i ranije ali danas nam se čini da na razne načine zaista plešemo po rubu. Ne samo ovde, svuda. Svet se pretvorio u mračnu pozorišnu tragikomediju. Tehnološko i za čoveka neprijateljsko ubrzanje, ratovi i njihove posledice, nedostojan život, nasilje i apatija, čine tužnu fresku u koju svakodnevno gledamo. Ako je svet doveden do granice opstanka, onda ne možemo samo da se u očaju tešimo kako su za taj rub odgovorni samo neki, nego i svako od nas mora da preispita svoja dela, misli, reči i propuste“, istakao je selektor Bojan Munjin na zvaničnoj stranici 27. Festivala „Bez prevoda“.
On je dodao da zato ovogodišnje izdanje pozorišnog festivala u Užicu ne može da bude veselo, kao da se ništa ne događa.
„Ovaj festival je uvek želeo da pokaže kako svet i ljudi izgledaju, lepi ili ružni, ali verujemo, uvek nastojeći da otškrine i tračak skrivene ljudske nade i vrednog putokaza, kao što je pozorište uvek činilo. Nikada nismo nudili stajanje na barikadama ili revoluciju, ovakvu ili onakvu, nego pre neku vrstu intimnog prevrata, koji svako treba ako može sam da obavi u svojoj duši. Tako će verujemo biti i sada“.
O ovogodišnjem sloganu „Parče hleba, parče neba“, Munjin je rekao da upućuje na misao da hleb može biti i nešto puno više od svakodnevne trke za preživljavanjem i da nebo ne mora biti u nedostižnim visinama nego tu među nama.
„Između nas i onog zaista vrednog što nam je na dohvat ruke nalaze se, tako je uvek bilo, sve naše zablude, krivi postupci i otrovno sebeljublje. O tome govore predstave koje ove godine nudimo sudu festivalske publike, uz uverenje da ćemo se uz njih moći preispitati, na tasu koliko jesmo i koliko zaista kao ljudi možemo biti“, zaključio je pozorišni kritičar Bojan Munjin.
27. Jugoslovenski pozorišni festival “Bez prevoda“ traje do 7. novembra.
Bonus video: Predstava „Rolerkoster“ Ateljea 212
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar