Milan Nešković: Bolest od koje ćemo umirati nije rak već depresija

- Mislim da smo na samo tri festivala na kojima smo učestvovali, a kako nije bilo beogradske premijere koja je "must have" da bi predstava dobila kredibilitet, osvojili 17 nagrada. I to ne nagrada kao na Oskaru za specijalne efekte i dizajn zvuka, već za režiju, scenografiju, kostim, glavne i sporedne uloge, mladog glumca… - kaže za "Novu" reditelj Milan Nešković.

"Kus petlić" Narodnog pozorišta Subotica, koji već ima epitet kultne prestave, najzad ima beogradsku premijeru na sceni Narodnog pozorišta 19. aprila, i to u dva termina zbog velikog interesovanja, od 17 i 20.30 časova.- Ne znam tačno šta znači kultna predstava i ko to određuje. Ako to rade naši kritičari, ona nikada neće biti kultna jer su u pitanju "provincijski" glumci i reditelj, te je za njih ovo ekces. Ali, ako pitate esnaf i publiku, ovo je jedno minijaturno, diskretno remek delo. Kažem minijaturno, jer se igra u malom prostoru a diskretno, jer je pravljena za mali broj gledalaca koji su kao voajeri uključeni u priču. I, što je najbitnije, ne žele da se ona ikada završi. To je pitanje topline kojom ovakvo pozorište odiše i na koje niko nije imun u ovom vremenu neempatije.U čemu je ovaj komad porastao od premijernog izvođenja?- U složenosti glumačke interpretacije koja je sve kompleksnija kako su se oni igranjem "srodili" sa svojim likovima. Postoje predstave koje se igranjem "izližu", a ova je sve bolja i bolja zahvaljujući glumcima, njihovom profesionalizmu, posvećenosti i ljubavi prema poslu.Koji je "začin" presudio da publika toliko zavoli vašu verziju predstave "Kus petlić"?- Upravo toplina o kojoj sam govorio. Mi živimo vek odsustva empatije i bolest od koje ćemo umirati nije rak već depresija, i donekle smo sami krivi. Ne kao pojedinci, već kao društvo. Danas se više bavimo fenomenima nego istinskim ljudskim emocijama. Zaboravili smo na "običnog" čoveka. E, ovo je predstava o zaboravljenima, "običnim" ljudima, koji žive svoje živote možda ispunjenije nego li Instagram zvezde.

Šta treba da se dogodi da bismo češće gledali fenomenalne protagoniste ove predstave, glumce Minju Peković, Dimitrija Dinića, Igora Greksa...?- Treba da se desi vrlo jednostavna stvar, a to je da reditelji, kako pozorišni tako i filmski i televizijski, upravnici pozorišta ali i producenti, shvate da postoje fenomenalni glumci i van Beograda i da im treba dati šansu da rade shodno talentu, a ne mestu boravka.Koliko je gostovanje u nacionalnom teatru značajno?- Nažalost, siguran sam da će se o ovoj predstavi tek pričati i pisati po medijima kada bude imala beogradsku premijeru, i pored svih uspeha koje je do sada postigla. Pametnom dosta.Posle Popovića, odabrali ste da režirate Nušićevu "Vlast". U kakvoj su korelaciji vlast i pozorišni život danas u Srbiji?- Ne bih komentarisao ni vlast, ni "Vlast", a ni korelaciju istih i umetničkog života, već bi samo rekao kako sam siguran da nikada nekredibilniji ljudi u svojoj sferi delovanja nisu bili na rukovodećim pozicijama u društvu od obdaništa do pozorišta.

Sada radite "Mesec dana na selu" Turgenjeva u Užičkom pozorištu. Zašto ste odabrali ovo delo za taj teatar?- Čekam ishod rata u Ukrajini, pa sam iz neodlučnosti uzeo komad proevropskog Rusa koji je proveo život u Parizu. Šalim se, naravno, ali danas moramo da naglasimo humor kako ne bismo bili deo "cancel" kulture. Radim Turgenjeva jer volim taj komad i oduvek sam hteo da ga radim u maniru magičnog realizma a u Užicu to mogu, pre svega, jer imam podelu za ovaj komad.Često radite van prestonice. Koliko su ta pozorišta repertoarski izjednačena, ako ne i bolja sudeći po nagradama koje osvajaju, u ovom trenutku od tzv. velikih pozorišta?- Repertorska politika jedino i postoji van Beograda. Dobre predstave postoje svuda i one su pre svega derivati neosporne činjenice da veliki broj najboljih glumaca jeste stalno zaposlen u prestoničkim pozorištima, te kada ima entuzijazma i vremena između snimanja, dogode se super predstave, ali one su postale eksces. U Somboru, Subotici i još par centara, to postaje pravilo. Mada, toliko istih glumaca igra u svim serijama da kada se okrenu produkcije provinciji, beogradsko pozorište će recipročno prosperirati.Uvek govorite otvoreno, bez dlake na jeziku. Da li imate potrebu da sada nešto glasno kažete?- Nažalost, imam, ali sve više razumem kako nema vajde i koliko god glasno govorio, uvek postoje oni koji glasnije ne žele da slušaju.

Bonus video: Milan Nešković o predstavi "Vlast"

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=milannekovivlastnovapriasastavljenaodnuievihreplika-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2730046"]