0
U ovom čudnom, zastrašujućem vremenu nada se nalazi u mraku bioskopske sale, ovim rečima Srdan Golubović, reditelj i predsednik Saveta Festivala autorskog filma otvorio je danas ovogodišnju 26. po redu manifestaciju u Kombank dvorani.
U tišini, naoružana maskama, uz obaveznu dezinfekciju i merenje temperature pre ulaska publika je, u skladu sa ograničenjima, ispunjavala salu Kombank dvorane. Umesto u večernjim časovima, Festival autorskog filma svečano je otvoren nešto posle 15 časova, kako bi se program prvog dana FAF-a okončao do 18 sati, kada gotovo svi objekti moraju da budu zatvoreni.
Dobrodošlicu na otvaranje 26. Festivala autorskog filma prisutnima, kojih je bilo oko osamdesetak, poželeo je Srdan Golubović, podsetivši da se ovogodišnje izdanje dešava u drugačijim okolnostima i vremenu neizvesnosti.
– Ta neizvesnost, koja je prirodno stanje kulture i umetnosti kod nas, a danas iznuđeno stanje našeg svakodnevnog života nam je nametala pitanje – da li u ovim okolnostima ima smisla praviti filmski festival. Mi smo sigurni da ima. Baš u ovakvom vremenu uloga umetnosti je važnija i lekovitija nego u nekim normalnim okolnostima. Umetnost je možda u ovom trenutku jedino pribežište koje nam preostaje, ulazak u svet lepote, snova, strasti i nade. Zato se festival ove godine održava – kazao je Golubović, pozdravljen aplauzom.
Osvrnuo se i na tužnu činjenicu da je krajem prošle godine preminuo osnivač i dugogodišnji direktor festivala Vojislav Vučinić i da ovaj prvi FAF bez Vučinića u mnogome podseća na prvi Festival autorskog filma, održan 1994. godine.
– U to vreme smo živeli u izolovanom svetu, umotani u kesu bez vazduha, kao na plakatu ovogodišnjeg festivala koji je inspirisan originalnim plakatom filma „Kičma“ Vlatka Glića. Vučinić je osetio tada da Beograd, grad koji je samo nekoliko godina pre toga bio domaćin najznačajnijih pozorišnih i filmskih događaja, mesto sjajnih koncerata, živog i uzbudljivog života, u tom trenutku nakrivljeni i posrnuli džin ima potrebu i radoznalost za nečim što je hrabro, provokativno, novo i drugačije. Prepoznao je krik, kao sa plakata, vapaj jednog vremena i sredine koja želi da živi, oseća, misli i postoji. I festival je nastao u nemogućim okolnostima i uprkos svemu. Ovogodišnji festival podseća na to prvo izdanje. Dešava se u nemogućim okolnostima i uprkos svemu! U bioskopu su svi jednaki, svi imaju pravo da se smeju, plaču, strahuju i vole i bioskop je uvek bio to bolje mesto i mesto nade. U ovom čudnom, zastrašujućem vremenu nada se nalazi u mraku bioskopske sale – poručio je Golubović.
Stefan Ivančić podsetio je prisutnu publiku da je ovo izdanje festivala „u ključu Vlatka Gilića“, u godini kada je svet pogođen pandemijom koronavirusa koju je on vizionarski predvideo 1975. u svom remek-delu „Kičma“.
– Vlatko Gilić je jedan od naših najvećih, ali i najmanje poznatih reditelja. Režirao je samo 11 kratkometražnih i dva dugometražna filma pre nego što je rešio da se povuče, jer mu nije bilo omogućeno da stvara. Ali, time se upisao u svetsku istoriju filma. Jedini je autor sa naših prostora čija se dela čuvaju u kapsuli Muzeja savremene umetnosti u Njujorku – istakao je Ivančić.
A uoči prve projekcije Golubović je pročitao i objavu jednog od naših najznačajnijih filmskih kritičara i koluministe portala Nova.rs Milana Vlajčića koja glasi:
„Divim se odvažnosti i upornosti svih mladih ljudi koji danas nose ovaj festival. Nisu pristali da ga predaju. Vlast je bioskope i kulturu stavila u red kockarnica, striptiz barova i noćnih šenlučenja po splavovima. Ostvaren je amanet britanskog lorda Vinstona Čerčila. Kada je Engleska ostala na braniku slobode, po padu većeg dela zapadne Evrope, jedan admiral je predložio da se ukinu davanja za kulturu. Čerčil je odbrusio: A šta mi onda branimo!“ Vlajčićeve reči sa društvenih mreža, pričitane uz njegovo odobrenje, publika je dočekala burnim aplauzom, nakon čega se video porukom obratio iranski reditelj Mohamed Rasulof uoči prikazivanja njegovog filma „Zlo ne postoji“.
Pre nego što je pogledala ostvarenje, koje je ovenčano Zlatnim medvedom na Berlinalu, Rasulof je poručio da mu je krivo što nije mogao da prisustvuje otvaranju festivala, ali se zahvalio publici što u teškom vremenu u kome živimo ipak želi da gleda filmove.
Festival autorskog filma trajaće do 16. decembra. Tokom 20 dana u okviru šest programskih celina i tri retrospektivna programa biće ukupno prikazano 78 filmova iz različitih krajeva sveta.
