Film i kultura ne poznaju granice: Kako EU pomaže kreativne karijere

Ovaj program je samo u BiH tokom poslednje četiri godine sa preko sedam miliona evra podržao više od stotinu projekata među kojima su, osim Sarajevo film festivala, Bosansko narodno pozorište u Zenici, Muzej savremene umjetnosti u Banjoj Luci, Centar za kulturu u Trebinju...

- Kultura ne poznaje predrasude ni granice. Zato su naši programi, poput Kreativne Evrope, Erasmus+ i drugih inicijativa podrške odlični alati koji doprinose procesu integracija. Film i kultura imaju jedinstvenu moć da preispituju ustaljene pretpostavke, daju drugačije perspektive i grade stvarne mostove. U regionu deluju izuzetni filmski autori, muzičari, umetnici i pisci i rekao bih da je kreativnost njegov najbolji ambasador - rekao je Luiđi Soreka, ambasador Evropske unije u Bosni i Hercegovini, na otvaranju panela. Naglasio je da je kreativni sektor izuzetno važan za ceo region.

- Pokretač je ekonomskog razvoja, kreira kvalifikovana radna mesta i podstiče lokalnu ekonomiju. Stoga, podržavajući kulturu, podržavamo umreženiju Evropu - poručio je Soreka.

Sarajevo film festival jedan je od najboljih primera kako Kreativna Evropa podržava jačanje i razvoj industrije, razvoj talenata i kreativnosti, te jačanje evropskog identiteta, kulture i vrednosti. Sredstva Kreativne Evrope dostupna su kulturnoj i kreativnoj industriji u BiH od 2014. godine, a Evropska unija podržava Sarajevo film festival kroz inicijative Talent Sarajevo, CineLink Industry Days, Mladi i izgradnja mira.

Na panelu koji je okupio novinare, Mlade evropske ambasadore i kreatore sadržaja iz celog regiona Zapadnog Balkana moglo se čuti da Kreativna Evropa, uz velike festivale poput Sarajeva ili Pule, ima programe podrške za pisce, dizajnere i glumce, podržava koprodukcije i održavanje festivala, kao i mlade ljude koji tek počinju da grade karijeru.

Uz moderaciju Milana Inića poznatijeg kao Yasserstain, koji važi za jednog od najuticajnijih digitalnih kreatora na Zapadnom Balkanu, govorili su reditelj, scenarista i producent iz Crne Gore Ivan Marinović, producentkinja i osnivačica produkcijske kuće "This and That Productions" iz Srbije Snežana van Houwelingen, producent, osnivač Realstage Productions i direktor programa CineLink Industry Days Sarajevo Film Festivala Ishak Jalimam i producent, osnivač Vizart Filma i bivši rukovodilac Creative Europe MEDIA Desk-a za Bosnu i Hercegovinu Zoran Galić.

Govoreći o svojim iskustvima bez podrške programa Kreativna Evropa, kao i sa podrškom ovog programa, Marinović je objasnio da je razlika velika i da to zna jer je radio filmove i pre nego što je Crna Gora postala članica Kreativne Evrope.

- Ciklus razvoja filmskog projekta traje dugo, godinama. Od tog vremena zavisi i kvalitet, jer se vidi kada je nešto na brzinu urađeno, a ovaj program vam daje kiseonik da preživite taj period. Bez podrške je rizik veći, sve je mnogo teže. Svoje prve filmove sam radio kada sam bio mlad i nisam imao porodicu, odgovornost, ali svi debitanti rade tako, na mladost i na snagu. Uostalom, pogledajte koliko vremena prođe između dva filma. Nekima i 14 godina, što znači da ljudi u godinama kada su najpotentniji ne rade jer prikupljaju novac - kazao je Marinović i naglasio da se filmovi u regionu rade iz ogromne ljubavi, da od toga niko ne živi, ali da je s Kreativnom Evropom mnogo lakše.

Snežana van Houwelingen je naglasila da je za rad svakog kreativca izuzetno važno ono što Kreativna Evropa pruža, a to su povezivanje, razmena znanja i iskustava, stipendije, učešće na radionicama...

- EU radi sve što može, ali problem su nacionalni fondovi. Niko u regionu nema zdrav nacionalni sistem za podršku mladim kreativcima - rekla je ona.

Kako je Mlade evropske ambasadore zanimalo i da li se i u kojoj meri veštačka inteligencija koristi u filmskoj industriji, dobili su odgovor da je to alat i da „niko i ništa ne može da zameni znanje Stivena Spilberga i njegovu kameru“, ali da pri stvaranju filma postoje delovi procesa gde je veštačka inteligencija postala neophodna.

- AI jeste alat, ali je potrebno mnogo toga regulisati s aspekta autorskih prava i za kreativce je to sada najvažnije pitanje - rekla je van Houwelingen.

Od 2014. godine Kreativna Evropa podržava projekte s ciljem podsticanja kulturne raznolikosti, promocije umetničkog izražavanja i jačanja ekonomskog potencijala kreativnih industrija. Strukturiran oko tri potprograma (Kultura, MEDIA i Međusektorski potprogram), program Kreativna Evropa za period 2021–2027. raspolaže budžetom od 2,44 milijarde evra za podršku i promociju evropske kulturne i jezičke raznolikosti, jačanje kulturne saradnje i odgovaranje na potrebe i izazove kulturnog i kreativnog sektora, te za podršku saradnji između kulturnih i kreativnih sektora, za inovativna digitalna rešenja, medijsku pismenost i akcije koje podržavaju pluralističko i otporno medijsko okruženje.