Pesniku Tomislavu Marinkoviću danas je u Narodnoj biblioteci svečano uručena nagrada "Desanka Maksimović“ za ukupan doprinos srpskoj poeziji za ovu godinu.

Priznanje dodeljuje Zadužbina “Desanka Maksimović”, a odluka da laureat za 2020. bude Marinković doneta je jednoglasno saopštio je žiri u sastavu Tanja Kragujević, Vladimir Kopicl, Slobodan Zubanović, Sonja Veselinović i Svetlana Šeatović.

Obrazloženje žirija za dodelu nagrade pročitala je dr Svetlana Šeatović, upravnica Zadužbine „Desanka Maksimović, istakavši da je Marinković sredinom osamdesetih godina ušao krupnim koracima u srpsku poeziju, a „svakom novom knjigom je usavršavao poetički iskaz donoseći veoma delikatnu lirsku notu obeleženu emotivnim i misaonim tokovima u razvoju srpske poezije”.

Poezija autora obeležena je specifičnom poetikom “malih stvari”, estetikom svakodnevice koja nosi odlike univerzalnih vrednosti, naveo je žiri.

“Rečita tišina” poezije laureata, savremenog čitaoca dovodi do zaboravljenih vrednosti naše civilizacije u stalnom ubrzanju sveta koji se menja u smeru iz koga je povratak težak ili sasvim nemoguć.

“Dvojstvo, igra ogledala, vreme kao večita tema i napokon sasvim mala skrovita mesta na kojima otkrivamo pun smisao svakog trenutka obeležavaju pesnički opus Marinkovića od prve do poslednje pesničke zbirke”.

U za sada poslednjoj zbirci pesama “Večito sada” posebno su izraženi trenuci svakodnevice koji se duboko prožimaju sa osnovama egzistencije.

“Marinković neguje celovitost zbirki koje se razvijaju od pesme do pesme i od ciklusa do ciklusa stvarajući jedinstvenu celinu”.

Poezija Tomislava Marinkovića pomera granice srpske poezije filozofijom malih stvari, nostalgijom za svetom u kome nismo ostvarili snove, ali smo otkrili najdublji smisao našeg okruženja, navodi se još u saopštenju žirija.

“U tom aspektu Marinković je veoma blizak pesničkom delu Desanke Maksimović ostvarenom upravo u vlatima trave, crvkutu ptica i glasovima sasvim običih ljudi njenog valjevskog kraja”, zaključio je žiri.

Marinković (1949) je rođen i živi u mestu Lipolist kod Šapca.

Relativno kasno je objavio prvu zbirku pesama “Dvojnik” (1983), a pored ostalih za sveukupno pesničko delo nagrađen je “Disovom nagradom” (2016).

Pesme su mu prevođene na engleski, ruski, španski, portugalski, japanski, slovenački i makedonski jezik.