1
Teško nam je sada da se suočimo sa nadolazećom prazninom i strahom od nestanka tvoje lakoće i duhovitosti. Možda će nama biti lakše ako, kao i ti koji si domaštavao bolničku sobu kao supersonični ambijent gde snimaš novi film, mi domaštamo kako ti sada tamo daleko gradiš jedno pozorište i neku novu ulogu za, i uprkos nama, rekla je ćerka Bojana kraj odra Branka Cvejića.
Naš proslavljeni glumac, koji je preminuo 26. jula posle teške bolesti u 75. godini, sahranjen je danas na Novom groblju u Beogradu.
Kraj Cvejićevog odra govorili su njegova ćerka Bojana i sin Žarko u prisustvu velikog broja ličnosti iz glumačkog i umetničkog života.
– Mi se ne opraštamo danas od Branka Cvejića, Cveje, Baneta Bumbara, mi se opraštamo od našeg oca. Sa vama ću podeliti dve tri crtice, sećanja o našem tati. Neka ovo bude trenutak za oproštaj i ovde pored ovog grobnog mesta tražim ga među vašim licima. Sećam se, pamtim, nedostajeće mi ljubav koja se sastojala u tihom davanju bez naplate i računa. A, davanje za tatu je uvek značilo dati sve što se može zamisliti i ostvariti u okviru sopstvenih granica, mada ponekad i preko fizičke granice – govorila je glumčeva ćerka.
Istakla je da je Cvejić voleo život i mlade ljude kojima se divio.
– Uživao je u ironiji sa pravednošću koja nalaže ako ste ironični prema drugima, onda treba da vežbate ironičan pogled prema sebi. A, on je imao uvek ironičan odnos prema sebi i ako je bio glumac. Ljutnja je kod njega bila pozorišna iluzija koja će proći jer je život isuviše dug ili kratak da bismo se držali spiska zamerki. Umeo je i da zaboravi i da oprosti. Umeo je da razmeni koju reč i osmeh sa velikanima i prodavačicom na Kalinić pijaci i ništa mu nije bilo teško ako će doprineti nekom višem cilju, nekom miru – rekla je ona.
Ono što će sa sobom uvek nositi, a što ju je otac naučio, je osećanje odgovornosti i dužnosti prema drugima, prijateljima, saradnicima i najbližima.
– Tiho i skromno je pomerao granice u kojima je možda izgubio meru sopstvenog života pa je sa probe završio na intenzivnoj nezi. Tata, to si bio ti, do kraja svoj i kada si nestajao, a mi nismo verovali. Teško nam je sada da se suočimo sa nadolazećom prazninom i strahom od nestanka tvoje lakoće i duhovitosti. Možda će nama biti lakše ako, kao i ti koji si domaštavao bolničku sobu kao supersonični ambijent gde snimaš novi film, mi domaštamo kako ti sada tamo daleko gradiš jedno pozorište i neku novu ulogu za, i uprkos nama – zaključila je glumčeva ćerka.
Da otac nije bio najprisutniji, priznao je na početku sin Žarko, ali je razlog tome, kako je istakao, bila Cvejićeva strastvena odanost pozorištu i glumi kao i vera da se umetnošću može makar donekle popravljati sredina u kojoj je živeo.
– Naravno iza te odanosti poslu, krila se odanost prema ljudima i to ne naročito duboko i to su znali svi oko njega. On nije pravio razliku između premijera, bilo koje reprize u bilo kojem pozorištu, gostovanja, probe, intervjua, govora… I to su bile vrline koje su ga krasile i kao oca, kao muža, dede, glumca…
Branko Cvejić je, prema rečima njegovog naslednika, voleo ljude sa svim našim manama, slušao ih i tešio.
– I dan-danas pamtim kako me je tešio i plakao sa mnom 1989. godine kada nam je umro deda. To je bio moj prvi susret sa smrću koji mi je on umnogome olakšao – prisetio se.
Umeo je, Cvejić, „dobro da se zeza i sa velikanima i sa pijačnim prodavcima i sa Dejanom Mijačem i sa Giletom iz Grocke i sa svojim unocima“, kazao je njegov sin.
– Voleo je život do poslednjeg dana i pronalazio mu smisao čak i u ovakvoj zemlji, ratnoj bedi devedesetih kada je Jugoslovensko dramsko pozorište u velikoj meri zahvaljujući njemu bilo možda i najsvetlija tačka ove zemlje. Bio je tu i kada je izgorelo, pa ga je on zajedno sa velikim ljudima od kojih su neki ovde, obnovio. I evo, u, za sada, neratnoj bedi današnje Srbije u kojoj se sa toliko uspeha vratio glumi. Ostaje žal što je taj povratak prekinut – govorio je glumčev sin i za kraj zaključio:
– Bio je čvrst oslonac, stena u moru. Sada ga više nema i već nam nedostaje. Ipak, u ovo medijsko doba, ostaju nam njegovi filmovi, serije, snimci predstava i zgrada u Kralja Milana i sve što se u njoj radi. Ostaju njegova dela i naša sećanja… Pamtićemo ga!
Bonus video: Sahrana Branka Cvejića