"Želeo sam da budem glumac, a ne zvezda i da se bakćem sa agentima i novinarima": Odlazak holivudskog "opasnog momka" Džina Hekmana

Američki glumac Džin Hekman i njegova supruga Betsi Arakava pronađeni su mrtvi juče u svom domu u Santa Feu u Novom Meksiku. Šerif okruga Santa Fe u Novom Meksiku potvrdio je u saopštenju da su Hekmen, koji je imao 95 godina i njegova supruga (63) pronađeni mrtvi u zajedničkom domu na Sanset Trajlu.

- U toku je preliminarna istraga, međutim, u ovom trenutku ne verujemo da je smrt nastupila na nasilan način.

Hekman je osvojio Oskara za najboljeg glumca za ulogu Džimija Dojla u trileru Vilijama Fridkina "Francuska veza" iz 1971, a potom i za sporednu rolu Malog Bila Dageta u vesternu Klinta Istvuda "Neoprostivo" 1992. godine.

Bio je nominovan za Oskara i za rolu u filmu "Boni i Klajd", potom i za naslov "Nikad nisam pevao svom ocu", kao i za "Misisipi u plamenu" Alana Parkera.

Judžin Alen Hekman rođen je u San Bernardinu u Kaliforniji 1930. godine i imao je, malo je reći, komplikovano detinjstvo. Otac je najpre napustio njegovu majku, i nakon razvoda roditelja desila se tragedija. Majka je stradala u požaru koji je buknuo nakon što je pod dejstvom alkohola zapalila dušek cigaretom. I seljakao se Džin od rođaka do rođaka, da bi se na kraju skrasio kod bake po majci u Ilinoisu.

Sa samo 16 godina pridružio se marincima i tamo u službi proveo pet godina. Bio je stacioniran u Kini gde je radio kao radio operater, što mu je kasnije olakšalo, pričao je, da postane di-džej.

- Imam problem s autoritetima. I zato nisam bio dobar marinac - govorio je.

Po povratku u Kaliforniju šezdesetih upisuje Pasadena plejhaus zajedno s Dastinom Hofmanom. No, otisnuli su se u Njujork gde su delili stan sa još jednom potonjom glumačkom zvezdom - Robertom Divalom.

I dok je pokušavao da se probije na njujorškoj teatarskoj sceni, radio je kao portir u tamošnjim hotelima, pa kao čistač u Krajsler zgradi, što je nazvao najgorim poslom u čitavom životu. Nakon nekoliko rola na Brodveju i Of Brodveju dobija neke uloge na televiziji, a prva na filmu bila je ona u ostvarenju "Lilit" Roberta Rosena s Vorenom Bitijem. Impresioniran Hekmanom, Biti ga angažuje za rolu Baka Baroua u filmu "Boni i Klajd" 1967. za šta će dobiti i prvu nominaciju za Oskara. Samo tri godine kasnije usledila je nova nominacija za rolu u filmu "Nikad nisam pevao svom ocu" Gilberta Kejtsa.

https://www.youtube.com/watch?v=ncWxtpXn3gA

No, onda je zaigrao u filmu koji mu je, na neki način, odredio karijeru - "Francuska veza". U ostvarenju je igrao agenta za narkotike Džimija "Popaja" Dojla koji proganja francuskog dilera droge. Ova rola donela mu je Oskara za najboljeg glumca, a pet godina nakon originala, 1975. zaigrao je i u nastavku "Francuska veza II".

- Želeo sam da budem glumac, a ne zvezda. Školovao sam se da igram uloge u teatru i na filmu, a ne da se bavim slavom, i bakćem s agentima, advokatima i novinarima - poručivao je.

Usledile su role u hvaljenim filmovima, kakvo je "Prisluškivanje" Frensisa Forda Kopole, ili u popularnim blokbasterima poput "Posejdonove avanture", ili "Supermen" i "Supermen II".

https://www.youtube.com/watch?v=SUtlJwfNEtI

Novu nominaciju za Oskara zavredeo je za rolu agenta Ruperta Andersena u trileru Alana Parkera "Misisipi u plamenu". Parker je o Hekmanu govorio kao o "veoma intuitivnom i instinktivnom glumcu". Novog, drugog Oskara u karijeri, ovoga puta za sporednu rolu šerifa Dageta, dobio je za vestern u režiji Klinta Istvuda "Neoprostivo" iz 1992. godine.

https://www.youtube.com/watch?v=ftTX4FoBWlE&t=22s

To Istvudovo ostvarenje ovenčano je nagradom Američke akademije za filmsku umetnost i nauku i za najbolji film, a desilo se to samo godinu dana nakon što je Hekman doživeo srčani udar i ugrađen mu bajpas.

- Zaista me mnogo emotivno košta da gledam sebe na ekranu. Razmišljam stalno o sebi i osećam se inače kao da sam prilično mlad, međutim onda na ekranu vidim tog starca s umornim očima i sedom kosom. I onda sve ode…

Igrao je i u trileru Tonija Skota "Državni neprijatelj" zajedno s Vilom Smitom. Kritičari su pisali da je Hekman bio idealan glumac da na velikom platnu dočara inteligentne, ali nemilosrdne karaktere. Nazivali su ga holivudskim "opasnim momkom". Bilo je to očito i u filmskim adaptacijama romana Džona Grišama, kao što su "Firma" i "Odbegli porotnik", u kom je prvi put u karijeri zajedno igrao sa saborcem iz mladih dana Dastinom Hofmanom.

https://www.youtube.com/watch?v=FX3AXA3icR0

Kritičare je oduševio i u filmu Vesa Andersona "Kraljevski Tenenbaumovi" 2001, no poslednji put se pojavio na velikom platnu tri godine kasnije u političkoj satiri "Dobrodošli u Musport".

https://www.youtube.com/watch?v=ydxisYfODz4

Povukao se iz glume 2004. po savetu svog kardiologa, i odlučio se za miran život u Novom Meksiku sa drugom suprugom Betsi.

- Ovaj posao je za mene veoma stresan. Kompromisi koje morate da pravite u filmovima su samo deo zverske priče. Jednostavnmo, stigao sam do tačke kad sam osetio da to više ne želim da radim - izjavio je tad za agenciju Rojters.

No, deceniju kasnije, bar na tren, "istupio" je iz penzije da bi bio narator u dva dokumentarna filma o istoriji američkog marinskog korpusa.

Nakon što je napustio glumu, počeo je da piše, i to istorijsku fantastiku. Napisao je četiri knjige sa Danijelom Lenihanom - "Wake of the Perdido Star", "Justice for None", "Vermillion" i 2008. "Bekstvo iz Andersonvila", kao i dve svoje - "Payback at Morning Peak" (2011) i "Pursuit" dve godine kasnije.

- Sviđa mi se usamljenost koju iziskuje pisanje, zapravo. To je na neki način slično glumi, ali imam veću kontrolu nad onim što pokušavam da kažem i uradim. U glumi i na filmu uvek moraš da praviš kompromise, jer radiš sa toliko ljudi i svako ima svoje mišljenje. Ali sa knjigama - tu sam samo ja. Ne znam da li mi se to sviđa više od glume, samo je drugačije. Opuštajuće - govorio je Hekman za Rojters.

Još 1956. prvi put se oženio s Fej Malteze i u toj zajednici dobio troje dece. Razveli su se 1986, a pet godina kasnije oženio se s Betsi Arakavom, koja je držala prodavnicu luksuznog nameštaja u Santa Feu.

Uspeo je da se oproba i u slikarstvu, dok su mu pasije bile igranje golfa i automobilske trke.

Tokom karijere dao je svega nekoliko intervjua i klonio se života među svetlima reflektora za razliku od mnogih njegovih kolega i koleginica:

- Ako na sebe gledate kao na zvezdu već ste nešto izgubili kao ljudsko biće...

Bonus video: Oskar, Kristofer Nolan