"Umetnost kao vezivno tkivo u negovanju solidarnosti": Sve je spremno za 60. Oktobarski salon na devet lokacija u Beogradu

Pod sloganom “Šta ostaje? / What's left?” program „Oktobarca“ biće realizovan kroz ideje tri međunarodna kustoska tima, a na devet lokacija i u javnim prostorima u gradu odvijaće se programi u različitim formatima: čitanja, razgovori, diskusije, radionice, performansi i predavanja. Svi izložbeni prostori otvaraju se u nedelju, 20. oktobra, u 13 sati, a tokom šest nedelja, publiku očekuju brojne izložbe i programi na kojima učestvuje više od 40 domaćih i stranih umetnika.

Nedostatak umetničkog prostora

Pre zvaničnog otvaranja manifestacije, danas je ispred Kulturnog centra Beograda (KCB) organizovan performans “7x70 – Obrok”, čiji su autori Lusi i Horhe Orta. “Ručak” u javnom prostoru za 200 zvanica okupio je neke od aktera na javnoj, političkoj i kulturnoj sceni Beograda, sa idejom da „sesti za isti sto, podeliti hleb i hranu“ može biti način skretanja pažnje na neke od gorućih problema sa kojima se suočavaju umetnici i kulturni radnici kod nas. Ovaj rad deo je kustoske koncepcije “Trag” Lorenca Balbija, direktora Muzeja moderne umetnosti u Bolonji MAMbo i Dobrile Denegri, istoričarke umetnosti i kustoskinje, koja kroz raznovrsnost radova i intervencija šalje poruku o neophodnosti obezbeđivanja prostora u kojima umetnici mogu da stvaraju, i koji su važni za podsticaj i razvoj umetničke i kulturne scene.

Balbi je na konferenciji za medije istakao da je njihova ideja krenula od pitanja šta Oktobarski salon ostavlja iza sebe.

- “Trag” postavlja i pitanja šta kustosi mogu da urade za svoju umetničku zajednicu. Nakon posmatranja scene u Beogradu, zapitali smo se i da li je ovde moguće imati umetnički prostor, pošto ga sam Oktobarski salon nema. Takođe bismo predložili, kada je reč o Beogradu na vodi, da razmisle da ostave mesto i za umetnike. Naš rad je provokacija kako bismo ostavili traga i nakon završetka „Oktobarca“ - istakao je Balbi.

Dobrila Denegri je dodala da su pozvali umetnike preko čijeg rada žele da problematiziju nedostatak umetničkog prostora u Beogradu. Kako je rekla, iskazana je “neka vrsta mirnog protesta” današnjim postavljenjem stolova za ručak ispred sedišta KCB-a na Trgu Republike, jer su time hteli da vizuelizuju umetnike u javnosti.

Estetika i dijalog

Pored ovog koncepta, Oktobarski salon čine još dve paralelne linije “Estetike susreta” koje preispituju šta proističe iz razmena stranih i domaćih autora, deljenja i udruživanja, dok se koncept “Nada je disciplina” fokusira na naš savremeni doživljaj posla, na beskorisnost rada i na vezu rada i umetnosti.

Direktorka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Maja Kolarić ocenila je da jubilej pokazuje snagu “Oktobarskog salona”, ali i umetnosti da se iznova osmišljavaju, da postoje i da pokažu nove generacije umetnika. Sa kustosom Muzeja savremene umetnosti u Lionu Matjeom Lelijevrom, ona je koautor koncepta “Estetika susreta”, jer današnjoj umetničkoj sceni nedostaje susreta.

- Možda je to opšti osećaj svih nas posle kovida i usled društvenih mreža, koji nas odvajaju od ličnih susreta. Nova umetnička praksa donosi različte vrste susreta, dijalog i kreiranje umetničkog prostora - navela je Kolarićeva.

Lelijevr je dodao da će posetioci Salona u okviru “Estetike susreta” videti dela 14 umetnika, od kojih svaki ima “posebnu priču o izazovu stvaranja dela i kako umetnost može promeniti pojedinca”.

U Salonu Muzeja grada Beograda predstavljen je participativan rad Danca Jepea Hejna, koji poziva posetioce da budu koakteri u njegovom radu “How Do You Feel Like Today”, gde su svi pozvani da unesu svoja osećanja.

Lutkarska predstava Daniele Ortiz, umetnice iz Perua, koja će biti predstavljena premijerno na trgu ispred Paviljona „Cvijeta Zuzorić“ na Dan otvaranja, u nedelju, 20. oktobra, u 13 časova, na alegoričan način priča o neophodnosti borbe za slobodnu reč, izraz, pogled na svet i život umetnosti koja se kritički odnosi prema ekonomskim, političkim i društvenim imperativima liberalnog kapitalizma.

Nada je disciplina

Svečano otvaranje manifestacije je 20. oktobra u 18 časova u Muzeju afričke umetnosti, a jedan od koncepata koji će tamo biti predstavljan je “Nada je disciplina”. Osmislila ga je Lina Džuverović, viši predavač i rukovoditeljka studijskog master programa Kustoski rad i kolekcije na Čelsi koledžu za umetnosti Univerziteta umetnosti u Londonu, u saradnji sa Emilijom Epštajn i Anom Knežević, kustoskinjama Muzeja, i Rafaelom Dražić, autorkom vizuelnog identiteta.

Naziv “Nada je disciplina” oslanja se na slogan aktivistkinje Marjam Kabe, koja smatra da nada nije samo osećanje, već nešto na čemu stalno treba raditi i u to ulagati.

- Umetnost ne treba da bude samo uživanje, treba da spaja ljude, da bude deo naših života. Moramo da očuvamo nadu u teškim vremenima u kojima smo. Takođe se oslanjamo na nasleđe i društvene vrednosti Pokreta nesvrstanih, sarađivaćemo sa umetnicima, udruženjima i inicijativama unutar i izvan sfere kulture, kako bismo umetnost predstavile kao vezivno tkivo u negovanju solidarnosti i uzajamne podrške - kazale su kustoskinje.

Video-rad “Vrednost odsustva” Adrijana Melisa, koji će učestvovati u performansu u okviru otvaranja, govori o nepoverenju prema socijalističkom ekonomskom modelu Kube, gde su javni službenici zbog niskih plata izmišljali izgovore da izostanu sa posla. Melis odlučuje da plaća te izgovore dajući ljudima za produkciju video-rada tačno onoliko novca koliko vredi njihovo odsustvo sa posla.

Takođe, posebnu pažnju treba obratiti na umetnika iz Luande - Kiluanži Kia Henda će prikazati u Dvorani Kulturnog centra Beograda (DKC) film o političkim i društvenim problemima na savremenoj umetničkoj sceni Luande, a umetnica Mvana iz Angole izvešće performans Čuvarke - ritual sestrinstva u Muzeju afričke umetnosti. Gost Beograda je i Alfredo Har, slikar, umetnik i arhitekta, koji će u DKC održati javno predavanje “Stvari se raspadaju”.

„Gde su naši prostori za rad?“, pitanje je koje građani Beograda imaju prilike da vide i na bilbordima tokom trajanja manifestacije. Reč je o radu Nine Ivanović na kome su prikazane zgrade BIGZ i „Jugošped“, prostori čija prenamena znači odlazak umetnika iz njih. Umetnici će 23. oktobra na Cvetnom trgu tim povodom organizovati participativni performans kojim će skrenuti pažnju na ovu temu.

Članica Odbora manifestacije i pomoćnica direktora programa Kulturnog centra Beograda Zorana Đaković Miniti je za kraj istakla da Oktobarski salon kao i do sada ne ignoriše stvarnost u kojoj postoji.

Ulaz na sve izložbe i programe je slobodan, a ovogodišnje lokacije su: tri galerije Kulturnog centra Beograda (Likovna galerija, Galerija Artget i Galerija Podroom), Paviljon na Cvetnom trgu, Galerija FLU, bivši klub „Akademija“, Galerija ULUS, Galerija SULUJ, Salon Muzeja grada Beograda, Muzej afričke umetnosti, izlozi Francuskog instituta i javni prostori u gradu.

Bonus video: 60. oktobarski salon