9
Izbor srpskog kandidata za Oskara zapravo je potpuno očekivan i posledica je dešavanja u Filmskom centru Srbije i našoj zemlji, kaže za Nova.rs reditelj Janko Baljak.
Ni posle pet dana nikako se ne stišava bura izazvana izborom filma „Što se bore misli moje“ za srpskog kandidata za Oskara.
Nakon što je odluka Selekcione komisiјe Filmskog centra Srbije za odabir srpskog kandidata za prestižnu nagradu Oskar Američke akademiјe za filmsku umetnost i nauke većinom glasova donela odluku da јe srpski kandidat za Oskara za 2023. film „Što se bore misli moјe“ reditelja Milorada Milinkovića, izazvala buru u javnosti i negodovanje mnogih kulturnih radnika zbog toga što je prednost data ostvarenju koje nije prikazano ni na jednom značajnom festivalu, niti je ovenčano bitnim nagradama, oglasio se Filmski centar Srbije.
Na „prozivke“ prisutne ovih dana u kulturnoj javnosti da niko nije znao koji su, zvanično, filmovi bili u trci, kao ni ko su članovi te komisije, niti kako je teklo glasanje, poput onih koje su iznosili Stefan Ivančić ili Ivan Ikić, članovi komisija prethodnih godina, FCS je saopštio da se izbor za srpskog kandidata za nagradu Oskar za filmove izvan engleskog govornog područja „pretvorio u gorući poziv za merenje lokalnog uticaja i značaja u domaćim filmskim krugovima“, dodavši kako je mnogo pre nego što će komisija za izbor našeg kandidata zasedati i glasati, „još pre nego što je počela sa gledanjem filmovima, sve ozbiljno uzelo maha, a s time i svaki vid lobiranja, promovisanja i samopromovisanja“.
– Komisija nije bila tajna, imenovana je po ustaljenoj proceduri i rokovima i radila je po važećem pravilniku Američke filmske akademije. Imena članova komisije, iako nisu bila publikovana su, ispostaviće se, doznali svi pretendenti. U takvoj klimi javnih i tajnih preporuka, poziva i lobiranja radila je sedmočlana komisija. Glasanje za srpskog kandidata je obavljeno bez problema. Međutim, članovi komisije svesni da će njihova odluka, kakva god da je, od osam kandidata, sedam učiniti nezadovoljnim, zamolili su da se ne ide odmah u javnost – tvrde u FCS-u.
Zato su, kako navode, najpre objavili najvažniju informaciju, onu o tome ko je kandidat, a konačno su obnarodovali da je komisija radila u sastavu: scenarista, reditelj i predsednik komisije Miroslav Momčilović, glumice Radmila Živković i Sonja Damjanović, reditelji Dragan Marinković i Miloš Škundrić, producent Bogdan Petković i filmski kritičar Borislav Anđelić.
Prijavilo se osam filmova: „Heroji Halijarda“ Radoša Bajića, „Čuvari formule“ Dragana Bjelogrlića, „Da li ste videli ovu ženu?“ Matije Gluščevića i Dušana Zorića, „Što se bore misli moje“ Milorada Milinkovića, „Lost Country“ Vladimira Perišića, „Oluja“, „Indigo kristal“ Luke Mihailovića i „Usta puna zemlje“ Puriše Đorđevića. Otkrili su i kako je teklo glasanje, odnosno da je u prvom krugu „Indigo kristal“ dobio jedan bod, „Lost Country“ šest, a „Čuvari formule“ i „Što se bore misli moje“ po sedam bodova.
Međutim, u drugom krugu glasanja „Čuvari formule“ dobili su deset bodova, a „Što se bore misli moje“ jedan više, 11.
Željni da saznamo o kakvim je lobiranjima i tajnim pozivima reč, kontaktirali smo čelnike Filmskog centra Srbije, kao i članove komisije, međutim, ili nisu odgovarali na pozive Nova.rs, ili nisu želeli da komentarišu sve.
Na to da je, umesto ostvarenjima „Lost Country“, „Čuvari formule“ ili „Da li ste videli ovu ženu?“ koji su prikazivani na značajnim festivalima, gde su ovenčani nagradama ili pobrali odlične kritike, izabran film „Što se bore misli moje“, koji nije prikazan ni na jednom značajnom festivalu i koji nema nikakvu međunarodnu vidljivost i značaj, ukazao je najpre reditelj Srdan Golubović.
Sineastu, čiji je film „Klopka“ još 2008. postao jedini srpski film koji je ušao u uži izbor za nagradu Oskar za najbolje strano ostvarenje, nije iznenadio ovaj izbor:
– Očekivao sam takav ishod. To je logičan sled sistemskog, preciznog i osmišljenog uništavanja kulturne i umetničke scene. Ovaj izbor govori o jednoj zemlji koja ne voli svoju umetnost, ne voli svoje umetnike, ne voli njihove uspehe, zemlji koja guši i ubija sve ono što odskače od prosečnosti, mulja i poltronstva, vrhunskih vrednosti naše današnje stvarnosti – ocenio je Golubović.
S tim se slaže i Janko Baljak. Bilo je očekivano, kako kaže za Nova.rs reditelj, da će se desiti ovakav haos sa našim kandidatom za nagradu Američke akademije za filmsku umetnost i nauku, jer sve je ovde netransparentno:
– Posle ovog skandala, još jednog u nizu, neophodno je zaista da strukovna udruženja, asocijacije i organizacije reditelja i producenata reaguju i da ta odluka ubuduće treba da dođe u naše ruke – smatra Janko Baljak.
Upitan misli da je je ovakav ishod rezultat novog rukovodstva u FCS-u (za vršioca dužnosti direktora postavljen početkom juna Ivan Karl, a smenjen Gordan Matić, čime je Filmski centar Srbije stavljen u v.d. stanje, prim.aut.), kratko odgovara kroz smeh:
– Nemam komentara… Više puta sam govorio o tome da je Filmski centar Srbije bilo poslednje mesto relativne slobode stvaralaštva za umetnike. A poslednjih godinu-dve učinilo se sve da se i ta neka oaza potpuno rasturi. Tako da je i ovaj poslednji izbor filma za Oskara zapravo potpuno očekivan. Jednostavno se nije dalo očekivati da se postojeća struktura drugačije opredeli. Izbor je samo posledica dešavanja u toj instituciji i našoj zemlji. Znate, nekad je bilo moguće da Filmski centar Srbije finansira recimo film „Teret“ Ognjena Glavonića, a danas mi se to čini kao daleka prošlost – zaključuje Janko Baljak.
Bonus video: Stefan Ivančić o izboru srpskog kandidata za Oskara
