On je ocenio da frustracija, agresija i nasilništvo „valjda potiču iz siromaštva i neostvarenih želja“.

„Mislim da smo mi odavno pali na niske grane“, ukazao je Golubović, ali je to „proces koji se nama dešava jako dugo, nije to od juče, pa ni zadnjih 10 godina“.

„Ovde su, pre svega od 1990-ih, potpuno razrušene vrednosti“, rekao je on i objasnio da se junaci njegovih filmova bore za svoj život.

Kako je obrazložio, “u društvu u kome ne postoji sistemski način da se pojedinac zaštiti, on mora da se bori za svoje pravo i pravdu“.

„Bavim se junacima koji su pritisnuti uza zid, koji su dovedeni u situaciju u kojoj ne postoji drugi izlaz, osim da se sami bore za svoju pravdu“, naglasio je Golubović.

On je ubeđen da „odavno živimo u društvu u kome pravde uopšte nema, i da smo često prisiljeni da sami ili uz pomoć prijatelja probamo da je isteramo na čistac“.

„U filmovima se ne bavim opštim značenjem, već su to priče o junacima koji se bore sa nečim što je njima najvažnije u životu. Znači, nisu oni borci za pravdu, već za sopstveni život. I ništa više od toga. E, sad to može da implicira nešto opštije i oni su često neki simbili otpora sistemu“, zaključio je Golubović.