0
Teško je kad ti ode prijatelj i kum a pogotovo saradnik u branši za koju živiš, kaže za Nova.rs kompozitor Zoran Simjanović povodom smrti reditelja Gorana Paskaljevića.
Suzana Sudar, Marija Jakovljević
Kad su se poslednji put čuli, kako kaže, ništa nije nagoveštavalo šta će se desiti.
– Imao je problem sa plućima koji je izgledao da je rešen. Slao mi je slike iz Normandije i Opatije i stvarno sam mislio da će biti sve u redu. Nažalost, smrt ga je prekinula u pripremi novog filma. Njega je samo smrt mogla da zaustavi da ne napravi film – priča Simjanović koji je sa Paskaljevićem sarađivao od mladosti, tačnije posle vojske.
Po njegovim rečima, od tada su uradili nekoliko savršenih filmova kao što su “Zemaljski dani teku”, “Anđeo čuvar”, “Vreme čuda”, “Tango Argentino”, “Bure baruta”.
– Saradnja je uvek bila dobra i originalna. Ne mogu da verujem da njegov neverovatan optimizam neće više delovati. Ipak mislim da će on i tamo pronaći neki način da skupi ekipu, nađe producente i krene u novi film. Stvarno u to ne sumnjam – ispričao nam je Zoran Simjanović.
Goran Paskaljević preminuo je juče u Parizu u 74. godini.
Na vest o njegovoj smrti reditelj Goran Marković prisetio se studentskih dana u Pragu istakavši osobine po kojima se Paskaljević izdvajao.od drugih.
– Moj drug sa studija i dugogodišnji kolega imao je osobine koje niko od nas nije posedovao: staloženost i upornost.Te osobine su mu omogućavale da ostvari mnogo značajnih projekata koji su svi zajedno ličili na njega: bili su nenametljivi i snažni u isto vreme. Ono što je zajedničko Paskaljevićevim filmovima je da su oni po pravilu držali stranu slabim, obespravljenim ljudima sa periferije života i veličali snagu malog čoveka. Stari, deca, bolesni i siromašni bili su njegovi junaci. Imao je veliku ljubav za njih i to je bila osnova njegove poetike – naveo je Marković u pisanoj poruci za Nova.rs.
Glumac Sergej Trfunović zahvalio se Paskaljeviću na šansi koju mu je ukazao na početku karijere dodelivši mu uloge u filmovima “Tuđa Amerika” i “Bure baruta”.
– Ko zna kako bi se uopšte odvijao moj glumački put, da mi nisi dao moju prvu filmsku ulogu u „Tuđoj Americi.“ Zahvalan sam ti onoliko na tome. I na „Buretu“, kasnije. Zahvalan na ogromnom poverenju koje je od mene učinilo glumca. Tvoj Sergej – napisao je Trifunović Tviteru.
Goran Paskaljević rođen je 1947. u Beogradu, studirao je na čuvenoj praškoj filmskoj školi FAMU. Snimio je 30 dokumentarnih i 18 igranih filmova, koji su prikazani i nagrađivani na najprestižnijim međunarodnim filmskim festivalima (Kan, Berlin, Venecija, Toronto, San Sebastijan, Valjadolid…). Muzej moderne umetnosti u Njujorku MoMA 2008. i Britanski filmski institut u London 2010. prireditili su punu retrospektivu njegovih igranih filmova, zajedno sa objavljivanjem monografije na engleskom jeziku o njegovom radu.
Nakon svog prvog igranog filma “Čuvar plaže u zimskom periodu” (1976) snimio više od 30 dokumentarnih i igranih ostvarenja širom sveta. Reditelj je kultnih ostvarenja “Poseban tretman”, “Varljivo leto ’68”, “Bure baruta”… Na ovogodišnjem Festu je prikazan njegov poslednji film “Uprkos magli”, sa kojim gostuje na domaćim i internacionalnim festivalima.
Paskaljević je tada u intervjuu za Nova.rs rekao da se “vraća u Srbiju sa velikom radošću, ali i sa zebnjom nekoga ko oseća da sve manje pripada ovom vremenu i u suprotnosti je sa današnjim preovlađujućim kinematografskim estetskim merilima kod nas”.
Paskaljević je trebalo sinoć u Leskovcu da primi nagradu “Živojin Žika Pavlović” Leskovačkog internacionalnog festivala filmske režije (LIFFE) za afirmaciju regionalne filmske umetnosti u svetu. Zbog obaveza u Parizu planirao je da se putem video snimka zahvali na priznanju.
U poslednjem intervjuu za naš portal govorio je o Jiržiju Menclu, restauraciji filma “Bure baruta”, ponovnoj distribuciji u Francuskoj, kao i planovima da na proleće krene sa snimanjem novog filma “Mačji krik”.
Jedan od prvih intervjua objavljenih na portalu Nova.rs bio je upravo sa Goranom Paskaljevićem povodom premijere njegovog filma “Uprkos magli” na Festu.
Časopis “Variety” svrstao ga je 2001. u pet najboljih režisera godine (pored Lasla Halstroma, Nila Džordana, Stivena Soderberga i Edvarda Janga).
