Paskaljević: Novi film ako preživimo ovaj kolektivni lapot

"Povodom prikazivanja tog filma posle skoro pedeset godina, ovih dana  razmišljam o nama starijima, koji smo bili u kontinuiranom karantinu sa izgovorom da će nas tako sačuvati od koronavirusa. Čini mi se interesantna tema za neki moj sledeći film, pod uslovom da preživimo ovaj kolektivni lapot", preneo je FCS Paskaljevićeve reči.Paskaljević je još u detinjstvu, tokom poseta babi i dedi u Nišu, slušao priču o lapotu, narodnom običaju na jugu Srbije. Predanje kaže da su u vremenima gladi, pre dvesta i više godina, stari ljudi koji više nisu bili u stanju da privređuju, odvođeni u planine i tamo ostavljani da umru. Kasnije, kada je Paskaljević bio pri kraju studija, saznao je da se takav običaj  pominje i u nekim drugim zemljama: Švedskoj, Nemačkoj, Japanu... Tada je odlučio da lapot izabere kao temu za svoj dipolomski film. Nastanak „Legende o lapotu“ nije prošao bez teškoća.

"Urednica Drugog programa TV Beograd, Zora Korać, omogućila je svima nama koji smo završili filmsku akademiju i već smo radili kod nje u dokumentarnom programu, da napravimo svoje diplomske filmove.  Nažalost, moj scenario je odbila, ali se on veoma dopao novopostavljenom uredniku dramskog programa Filipu Davidu. On me je podržao uprkos glavnoj urednici, inače supruzi moćnog generala Koraća. Tako je nastao film koji je imao premijeru na Martovskom festivalu. Dobio sam srebrnu medalju grada Beograda, svoju prvu filmsku nagradu. Deset godina kasnije, japanski film "Balada o Narajami" sa, slobodno mogu da kažem, istovetnom temom, osvojio je Zlatnu palmu u Kanu. Neki filmski kritičari su se tada setili mog filma, ali neki drugi i da je u Japanu još 1958. godine snimljen film na istu temu. To samo potvrđuje koliko su  večne i inspirativne filmske priče zasnovane na tradicionalnim predanjima", rekao je Paskaljević, prenosi FCS.Reditelj se potom osvrnuo na snimanje filma, ali je napravio i sponu sa trenutkom u kome se trenutno nalazimo:"Radio sam film u dugim kadrovima, sa naturščicima, minimalistički skoro bez ikakve rasvete, što je kasnije postala moda, na primer u čuvenim iranskim filmovima, 70-ih i 80-ih godina. Usuđujem se da kažem, bez lažne skromnosti, da je "Legenda o lapotu" film po mnogim elementima  ispred svog vremena. Ponekada mi se čini da je to moj najbolji  film.", poručio je Paskaljević.Film možete pogledati ovde.