Sicilijanski koreograf Roberto Zapala: Ne zanima me mafija

Kultura 25. mar. 202114:31
Podeli:
Roberto Zapala Foto: Dragan Mujan /Nova.rs

Interesantna mi je ta autentična posvećenost, poštovanje svetosti i svetice, to mi je važno, a ne ekonomija ili mafija, kaže za Nova.rs italijanski koreograf Roberto Zapala o svom komadu "A. jesmo li svi žrtvovani", zasnovanom na procesiji na praznik Svete Ane, ali i aroganciji i nasilju koji je prate. Komad njegove trupe Zapala danca sa Sicilije na programu je 18. Beogradskog festivala igre večeras u Madlenijanumu.

Procesija za praznik Svete Agate, koja svakog februara okupi u Kataniji pola miliona ljudi, tema je komada „A. jesmo li žrtvovani“. Kompanija koreografa Roberta Zapale, osnovana još 1989. godine, treći put gostuje na festivalu u Beogradu. Publika BFI je mogla da vidi njegove komade „Instrument“ 2014. i „Antikorpi“ godinu kasnije, a Zapala očekuje da večerašnji nastup bude „pravi praznik za igrače i muzičare koji nastupaju uživo“. Za komad, iako zasnovan na tradicionalnoj religijskoj procesiji, trećoj najvećoj u katoličkom svetu, kaže predstavi nije pristupio iz ugla folklora i tradicije, nego o savremenim društvenim okolnostima oko nje. „Ona govori o našim životima i mi smo taj život izneli na scenu“, ističe Zapala.

Cela Katanija, inače bučan grad, u vreme procesije utihne, kaže on, ljudi u vreme tog praznika ne voze ni automobile, a pričaju šapatom i ta tišina je „magičan trenutak“ kakvog se seća još iz svog detinjstva. Međutim, navodi i da je procesija pod uticajem mafije pretvorena u njenu suprotnost, da je posvećenost postala prilika da se zaradi, a da je religijska dubina tokom te svetkovine pretvorena u feštu ukrštenu sa „prepotencijom, arogancijom i nasiljem, svim onim što vlada u društvu“. To je, zapravo, tema njegovog komada. Sa koreografom razgovaramo nakon što je, zajedno sa kompozitorom Pućom Kastrođovanijem, predstavio juče komad u Nacionalnoj fondaciji za igru. Pitamo odmah šta ga je motivisalo da odabere baš ovu temu. Zapala na samom početku negira pisanja pojedinih medija da navodno ne počinje koreografiju dok ne nađe dobru priču.

Roberto Zapala Foto: Dragan Mujan /Nova.rs

– U svojim izvođenjima ne mislim o priči. Ne volim tu vrstu dekonstruisanja izvođenja. Priča o Svetoj Agati je poznata. Više vodim računa o emociji priče i želim da je prenesem publici. U ovom komadu postoji mnogo paralelnih trenutaka. Sa jedne strane je priča, a sa druge ono što ja osećam u vezi sa njom. Ne znam da li imam toliki kapacitet da priču prenesem verno originalu, drugačiji je način na koji kao koreograf radim. Znam svoja ograničenja. Ali primarno mi je da publika oseti emociju iz priče. A posle možete da odete na Vikipediju i priča je tamo jasno data. Ne radi se ovde toliko o samoj priči, koliko o tome šta se dešava oko nje. Mnogo toga je, takođe, u muzici. A muzika dolazi nakon moje koreografije, ne pre nje. Volim da prvo sve osmislim i završim u studiju, i onda tome dodam muziku – priča Zapala.

Koreograf navodi da je uvek vreme za komad poput „A. jesmo li svi žrtvovani“, da ona korespondira sa nama danas i ovde, kao i bilo gde drugde u vremenu i prostoru.

– Za ovaj konkretni komad je uvek trenutak. Govorimo o Kataniji, ali govorimo i o religiji. Religija je povezana sa novcem. I to se ne dešava samo u Kataniji, to se dešava i u drugim delovima sveta. U Kataniji je samo možda sve to malo bliže mafiji, ali u drugim delovima sveta postoje drugi interesi koji se u to mešaju. Možda ne mafija, ali razni ekonomski interesi svakako. A meni je interesantna ta autentična posvećenost, poštovanje svetosti i svetice, to mi je važno, a ne ekonomija ili mafija. A oni je zapravo ne poštuju i to je razlog zašto se ona sada organizuje. Organizujete procesiju iz poštovanja i posvećenosti, a ne proslavu da biste prodavali i kupovali hranu – priča koreograf.

Govoreći o procesiji u februaru, koja prvi put od kada se organizuje nije ove godine održana zbog koronavirusa, on navodi i da su se u italijanskoj štampi svojevremeno pojavili naslovi da ju je mafija preuzela, da gledaoci u Italiji razumeju problem sa mafijom, da su u medijima spomenuta i neka imena, među kojima i jedno koje, kada se prevede, ima u celom kontekstu čak i ironičan prizvuk: Bog zna. Kaže i da će publika u Beogradu dobiti odštampano objašnjenje vezano za te reference, ali da to i nije toliko važno da bi se pratila predstava. Ona je, ponavlja, u tom „neverovatnom religijskom momentu“ i trenutku kada se ta „magična tišina“ pretvara u „neverovatnu buku“.

Orkestar svira na sceni zajedno sa igračima, a kompozitor Pućo Kastrođovani kaže u šali da Zapala ima „neverovatne zahteve“. Sa jedne strane, zadatak mu je bio da napiše teme zasnovane na tradicionalnim melodijama sa Sicilije, a sa druge, da bi dočarao buku ponovne vreve posle procesije, pribegao je električnim gitarama. Pored originalnih kompozicija, u komadu su iskorišćene i kompozicije Gustava Malera, ali i pop i rok pesme. Zapalu pitamo šta je zajedničko procesiji u čast Svete Agate sa Bartom Bakarakom ili grupi Dire Straits, čija muzika se takođe čuje u njegovom komadu.

Roberto Zapala i Aja Jung. Foto: Dragan Mujan /Nova.rs

– Ta muzika deo je onakve muzike kakva mi je odavno u srcu. To je stvar snage muzike, iako rok možda nije toliko jak danas kao što je bila pre 30 ili 40 godina. Uvek postoji razlog zašto je neka muzika uključena u komad. Ovi muzičari nisu tu jer ja razmišljam dosta o njima, u nekom uglu svoje kuće. To je samo stvar muzike. Proveravam je sa svojim igračima i biram muziku koja je savršena za moje pokrete. Ne izvodim pokrete iz muzike. Moj metod drugačiji. Kao sa filmom. Prvo snimite film, pa mu dodate muziku. Ne snimate film po muzici. Istom logikom se vodim i ja kad postavljam svoje komade. Osim ove muzike koju ste nabrojali, ima i dosta muzike originalno pisane za ovaj komad. U procesiji u komadu, u mnogim delovima, to je uvek improvizacija. Ona zavisi od osećanja igrača i njih Pućo i drugi muzičari prate, poštuju balans – navodi Zapala.

Komad „A. jesmo li svi žrtvovani“ razlikuje se od onih koje su ranije izvodili u Beogradu. Pitamo da li to znači i novu fazu u radu.

– Ne. Svi moji pojedinačni projekti deo su jednog velikog projekta. Na primer, „Agata“ i „Instrument“, koji sam već predstavio ovde, delovi su jednog velikog projekta. I oni su povezani. Ne pričama, nego emocijom. Nemam želju da radim komade poput onih o nekom velikom glumcu ili čuvenom piscu, to me ne zanima. Sad radim još jedan veliki projekat, „Transihumanitati“. Sledeći veliki projekat biće „Kristof“, planiran za 2022. I on će možda biti deo prethodnog, ali možda i neće, jer je on u slobodnoj formi, nema posebno zacrtanu dramaturgiju – priča Zapala.

Koliko je uopšte moguće planirati nove projekte u ovo vreme kada se ne zna ni da li će, kada i kako, moći da budu izvedena?
– Igrali smo predstave letos, ali su sada pozorišta u Italiji ponovo zatvorena. Radimo i nadamo se. I nadamo se da se vidimo ovde i četvrti put – zaključuje Zapala.

Komentari

Vaš komentar