Velika izgubljena biblioteka: Vredni rukopisi sestara Bronte

Kultura 16. jun. 202112:42
Podeli:
sestre Bronte kombo
Emili, En i Šarlot Bronte; Foto: Mark Hardy / BNPS / Profimedia

"Izgubljena biblioteka" britanske književnosti biće ponuđena u julu na onlajn aukciji. Među najvrednijim delima su rukom pisane pesme Emili Bronte, kasnije izdate u okviru zbirke pesama sestara Bronte, njihovog prvog objavljenog dela. Iako prodata samo u dva primerka, zbirka je označila početak tragično kratke ali munjevite književne karijere Šarlot, Emili i En Bronte.

Predmeti vezani za porodicu Bronte baš umeju da se dramatično pojave niotkuda.
Minijaturna knjiga 14-godišnje Šarlote je 2011. izazvala aukcijski rat koji je premašio sumu od milion dolara.

Minijaturna knjiga Šarlot Bronte; Foto: Danny Lawson / PA Images / Profimedia

Onda je 2016. Muzej parohijske kuće Bronte objavio da je našao knjigu prepunu škrabotina dečice Bronte (uključujući i nepoznatu Šarolitnu pesmu), koja je preživela brodolom.

A sada je iskrslo pravo blago porodičnih rukopisa – čitav vek van očiju javnosti – koje će naći na aukciji u „Sadebisu“ kao deo legendarne „izgubljene biblioteke“ britanske književnosti, piše „Njujork tajms“.

Privatna kolekcija knjiga i rukopisa, poznata i kao Honresfildska biblioteka, koju su brižljivo sakupljala dvojica viktorijanskih preduzetnika, a koja je tridestih godina prošlog veka nestala sa javne scene, sadrži preko 500 rukopisa, pisama, retkih prvih izdanja i druge verdnosti brojnih kultnih autora, uključujući i rukopise Voltera Skota za „Roba Roja“, „Prvu svaštaru“ Roberta Bernsa, prva izdanja knjiga Džejn Ostin, primerak „Don Kihota“ kog je izdao Šekspirov izdavač Evard Blant, Tenisonove pesme sa njegovim dopisanim ispravkama kao i dela Homera, Ovidija, braće Grim, En Redklif, Horasa Volpola, Čarlsa Dikensa, Mišela de Montenja…

Odabrani delovi biblioteke bili su izloženi početkom juna u Njujorku, a u julu će biti predstavljeni u Londonu i Edinburgu. Aukcija će biti obavljena onlajn između 2. i 13. jula.

Najveće interesovanje izazva materijal Bronteovih. Među najznačajnijim predmetima nalazi se 31 pesma Emili Bronte, sa Šarlotinim ispisanim komentarima. Njihova vrednost procenjena je na 1,3-1,8 miliona dolara.

Pesme su iz februara 1844. Ne samo da je sačuvan stih, onako kako ga je Emili pisala svojom rukom, već je ta zbirka kasnije odigrala ključnu ulogu u lansiranju karijera sve tri sestre.

Emili je svoje pesme pisala u tajnosti, bez namere da ih objavljuje. Ali, legenda kaže, 1845. Šarlot je slučajno nabasala na njih i smatrala da su izvrsne.

„Nikada ništa bolje nije napisano“, dopisala je na dnu rukopisa.

Emili je na kraju odlučila da ih objavi u prvoj zbrci poezije triju sestara koje su se potpisale pseudonimima Karer, Elis i Akton Bel.

Iako su prodata samo dva primerka zbirke, to je podstaklo sestre da počnu da pišu i romane, koji će vremenom postati senzacija i pokrenuti nagađanja o pravim autorima iza pseudonima, kao i daleko širu brontemaniju koja traje do danas.

– Književna priča sestara Bronte zavrtela se isključivo zahvaljujući tim Emilinim pesmama – tvrdi Kler Harman autorka knjige „Šarlota Bronte: Ognjeno srce“.

Branvel Bronte, En, Emili i Šarlot Bronte, 1834; Foto: Wikipedia

Materijali pisani Emilinom rukom su naročito retki. Nije sačuvan njen rukopis za „Orkanske visove“ a do danas su preživela samo dva njena pisma.

Na aukciji u „Sadebisu“ biće i neki dnevnički zapisi koje su Emili i En napisale jedna drugoj za rođendan.

Ima i pisama iz 1840. najmanje poznatog člana porodice, brata Branvela Brontea, sa stihovima upućenim Hartliju Kolridžu, sinu pisca, književnog kritičara i filozofa Samjuela Tejlora Kolridža, u kojima piše o svojoj nikad ispunjenoj književnoj ambiciji.

Tu je i porodična knjiga, ilustrovana „Istorija britanskih ptica“, puna beleški njihovog oca Patrika Brontea. U prvim scenama Šarlotine „Džejn Ejr“, Džejn lista baš ovu knjigu i traži u njoj bekstvo od svoje sive svakodnevice. U stvarnom životu, deca su je koristila da vežbaju crtanje, dok je Patrik dopisivao praktične informacije, koja vrsta živine je kog ukusa i od koje je najbolje jelo.

Pronađen je i vodič za pospremanje kuće koje je Šarlot napisala za 11-godišnju Martu Braun, ćerku porodičnih prijatelja koja se doselila kod Bronteovih kao posluga.

U ponudi su i prva izdanja „Agnes Grej“ od En Bronte i Emilini „Orkanski visovi“…

Pero i pisma Šarlot Bronte iz Muzeja parohijske kuće Bronte; Foto: Richard Gardner / Shutterstock Editorial / Profimedia

Gejbrijel Hiton, specijalista „Sadebisa“ za englesku književnost i istorijske rukopise, nazvao je Honresfildsku biblioteku najkvalitetnijom koju je video u poslednjih 20 godina, a deo koji se odnosi na Bronteove kao najznačajniji.

– Životi tih sestara su bili izvanredni – rekao je on za „Njujork tajms“.

– Pregledanje rukopisa vratilo me je u onaj neverovatan trenutak u istoriji kada su sve sestre nešto piskarale u parohiji svog oca – dodao je.

Kler Harman priznala je da „ubrzano diše“ od kada je saznala za aukciju.

– Ja sam apsolutno zapanjena. Naučnici i čitaoci su znali da te stvari postoje, ali oni zaborave na njih kada su van očiju javnosti, u privatnim rukama. To vam je kao uspavana lepotica – tu je, ali nije tu – slikovito je objasnila Harmanova.

Honresfildska biblioteka formirana je nedaleko od parohijske kuće Bronteovih u Havortu, na obodu močvara Zapadnog Jorkšira, gde su Šarlot, En, Emili i njihov brat Branvel (svi rođeni između 1816. i 1820) odrastali razmenjujući svoje do tančina izmaštane svetove.

Biblioteku su od 1890-ih počeli da formiraju Alfred i Vilijam Lo, vlasnici mlinova koji su odrasli manje od 10 kilometara od kuće Bronteovih.

Njihova zbirka, koju su čuvali u bibioteci svoga doma, Kuće Honresfild, imala je i ono što je Hiton nazvao „knjigama za velika imanja“ ali i nešto ne baš tipično – braća su bila kolekcionari rukopisa.

Materijal Bronteovih kupovali su od dilera koji ih je kupio direktno od Šarlotinog supruga nakon njene smrti.

I sam Vilijam Lo je često odlazio u posete u Hovort da nabavi porodične dragocenosti koje su rođaci i susedi prerano preminulih književnica čuvali.

Nakon smrti braće Lo kolekciju je nasledio njihov nećak. Dozvoljavao je pristup odabranim naučnicima i napravio je faksimile pojedinih naslova. Ali, posle njegove smrti 1939. biblioteka je postala nedostupna za javnost.

Crtež Šarlot u Muzeju parohijske kuće Bronte; Foto:OLI SCARFF / AFP / Profimedia

Deceniju kasnije, jedan naučnik je rekao da je zbirka „nestala bez traga“. Pojedini njeni delovi, poput pisaćeg stola Šarlote Bronte, pojavljivali su se na aukciji poslednjih decenija, ali lokacija ostatka je ostala nepoznata.

– Kada su mi prvi put ponudili nešto od materijala za aukciju, pomislio sam, ‘Samo malo, da to nije ona zbirka?’

Otišao sam da je vidim svojim očima i bio sam baš uzbuđen – kazao je Hiton. Prodavci, koji žele da ostanu anonimni, potomci su porodice Lo.

Vesti o kolekciji koja se ponovo pojavila niotkuda i o aukciji na kojoj će biti rasparčana, nije oduševila baš sve. Naročtio ne osoblje Muzej parohijske kuće Bronte koje je zvanično pozvao javnost da se deo biblioteke koji se tiče porodice Bronte „očuva netaknut, za britanski narod“, žaleći se pri tom na „komercijalizaciju i privatizaciju baštine“.

Unutrašnjost Muzeja parohijske kuće Bronte; Foto: Edwin Remsberg / Vwpics / Zuma Press / Profimedia

Muzej parohijske kuće Bronte nalazi se u porodičnoj kući u kojoj su tri sestre i brat odrastali, učili, čitali, maštali, pisali…

Šarlot je bila najstarija sestra čuveke trojke, rođena 1816. kao treća ćerka Patrika i Marije i prva koja je preživela detinjstvo. Posle smrti majke 1821. i starijih sestara 1825. otišla je u internat i taj deo života opisala je u romanu „Džejn Ejr“.

Sa sestrom Emili 1842. je otišla u Brisel, na školovanje. Posle neuzvraćene ljubavi prema profesoru, vratila se kući.

Šarlot Bronte; Foto: Wikipedia

Sve tri sestre su 1846. objavile svoje prve romane pod pseudonimima: Šarlot „Džejn Ejr“, Emili „Orkanske visove“ a En „Agnes Grej“.

Tri godine kasnije, u roku od osam meseci umrli su od tuberkuloze i En (30) i Emili (31) i Branvel (31).

Šarlot je otišla u London i otkrila svoj identitet. Udala se 1854. ali je devet meseci kasnije preminula na porođaju, u 39. godini. Objavila je i dela „Širli“, „Vilet“ i poshumno izdatog „Profesora“.

Pre smrti En je uspela da objavi još jedan roman, „Stanarka napuštenog zamka“, koji je odlično prošao kod čitalaca a danas se smatra prvim feminističkim romanom. Neki smatraju da je srednja sestra, Emili, bila najtalentovanija od sve tri.

Komentari

Vaš komentar