6
Kada sam jednoj doktorandkinji na Fakultetu dramskih umetnosti kod Ivana Medenice poslao poruku da je knjiga izašla, odgovorila mi je sa: "Najzad!!!". I zaista verujem da je tako, jer je ona dugo čekana, rekao je danas reditelj Nebojša Bradić, na predstavljanju upravo objavljenog "Rečnika izvođenja i savremenog pozorišta" Patrisa Pavisa. "To je najveći posao koji sam do sada radio", kaže Medenica, govoreći o redakturi izdanja.
Francuski teatrolog Patris Pavis, autoritet u svetskim okvirima za oblast performansa, semiologije i interkulturalnosti u pozorištu, nekadašnji je predavač na Sorboni i na Seulskm univerzitetu, a sada profesor na Pozorišnim studijama na Univerzitetu Kent u Kenterberiju (Velika Britanija). Objavio je desetak knjiga iz oblasti svojih interesovanja, a svoja iskustva i promišljanja definisao je 2014. godine u rečniku sa oko 200 odrednica, poređanih alfabetski, od „afekta“, „antropološkog pozorišta“ i „autora“ ili „bodi-arta“, pa do „telesnih tehnika“, „ukusa“, „zabave“ i „zvuka u pozorištu“.
Poseban značaj „Rečnika izvođenja savremenog pozorišta“, koji su kod nas zajedno objavili Bitef teatar i izdavačka kuća „Clio“, čine odrednice o kojima se malo govorilo u kontekstu pozorišta kod nas, kao što su „parkur“, „bizarno“, „direktan prenos predstave“, „kinestezija“, „fleš-mob“, „frik-šou“ ili „kulturna izuzetnost“, a još više u tome što su mnogi termini prvi put u prevodu utvrđeni i definisani na našem jeziku.
U tome su posebno značajan posao, kako je rečeno danas u razgovoru o ovoj knjizi u Bitef teatru koji je moderisao direktor ove kuće Miloš Latinović, uradili prevoditeljka Milica Šešić, reditelj Nebojša Bradića kao urednik i konsultanti među kojima su Milena Dragičević Šešić, Ivan Mileković, tetrolog Darko Lukić i drugi stručnjaci, a pre svega profesor na Fakultetu dramskim umetnosti, teatrolog i pozorišni kritičar Ivan Medenica, koji je, osim što je recenzent, ujedno i redaktor izdanja.
„Otkrivajući nejasne i kontradiktorne pojmove povezane sa produkcijom savremenog pozorišta, autor ukazuje na njihovo preklapanje i međusobne razmene“, navodi se u opisu knjige, a čitalac je, sam autor kaže, slobodan da skače sa jednog pojma na drugi i upozna i produbi svoja znanja o njima. Mnogi pojmovi, ako su i spominjani kod nas, različito su prevođeni i definisani. Poseban izazov ekipe okupljene oko „Rečnika“, bio je, kako je rečeno, njihovo standardizovanje.
Medenica: Najveći posao koji sam radio u životu
– Radio sam redakturu ovog prevoda i to je najveći posao koji sam radio u životu, a znate koliko sam poslova radio. Razlog tome je i podsećanje na to kakav je Pavis imao odnos sa (Hansom-Tis) Lemanom, kakav je Leman imao odnos prema prethodnicima… Bio je to ozbiljan, veliki posao za koji nisam imao izvore, nisam ni mogao da ih imam, a studije pozorišta i izvođenja su moja najuža naučna oblast. Iz tako male naučne oblasti u svetu nema mnogo stručnjaka, govorim i francuski jezik, pa sam imao i prevodilačko iskustvo. To nisu prijatne situacije, koliko god mogu da deluju laskavo, jer smo nosili ogromnu odgovornost. Delio sam je prevashodno sa prevoditeljkom, koja je sjajno obavila svoj posao – kazao je Medenica.
On je rekao da na ovakvim projektima u svetu rade timovi prevodilaca i recenzenata, navodeći tim pre značaj toga što se ovakvog posla poduhvatila jedna izdavačka kuća u Srbiji.
– Moje je bilo da garantujem preiznost pojmova. Ključni pojam, ovaj iz naslova, „izvođenje“, reč je kojom se kod nas prevodi engleska reč „performance“. Da smo je preveli kao izvedba, bilo bi optužbi za kroatizam, pa bi krenula ova naša balkanska ludila… A Pavis pod izvođenjem smatra ne samo pozorišno izvođenje, nego svaku vrstu kulturalnog izvođenja, što podrazumeva i rituale, predavanja, javne mitinge, sve moguće izvođačke forme. Ono što mi ovde zovemo performans, čime se bavi Marina Abranović, to je na engleskom „art of performance“… A od sada, pa zauvek – pošto mi je to bila dužnost, da aminujem termine u prevodu na naš jezik – „performance“ će biti „izvođenje“, a „art of performance“ će biti „umetnost performansa“ – opisao je samo delić problema sa kojima su se suočavali prevoditeljka i on.
Utvrđivanje pojmovnih standarda je, ističe, jako težak i odgovoran posao.
– Nadamo se da smo ga dobro obavili, da nema mnogo dilema, mada je ovo materija koja je stalno u nekom preispitivanju. To nije slučaj samo u našoj nejakoj kulturi, nego i drugde. Studije izvođenja su konstituisane šezdesetih godina u Americi, kao naučna disciplina na granici između studija pozorišta i antropologije. Otud cela ta aparatura ulazi u svetsku kulturu i nauku kroz engleski jezik, tako da je veliki izazov prevođenje ne samo na srpski nego i na druge jezike. Sada smo imali i dublji izazov, jer je jedan Francuz, na francuskom, za francusku kulturu, trebalo da definiše tu anglosaksonsku terminologiju. Neke velike kulture, kao što su ruska ili italijanska, tu bitku su izgubile, francuska joj postepeno izlazi na crtu, a nemačka ozbiljno parira anglosaksonskoj – kaže Medenica i zaključuje da je tim okupljen oko izdanja u Srbiji „uspeo da izađe sa tim na kraj“, u nadi da će knjiga biti izuzetno korisna studentima, izučavaocima, ali i medijima i široj javnosti u našem kulturnom kontekstu i regionu.
Njemu je posebno bilo zanimljiv i autorski pečat koji joj je dao Pavis.
– Knjiga nosi i strašno jak autorski pečat, čak i polemički. On polemiše sa nekim konceptima i pojmovima, posebno Lemanovim, jer Pavis i danas ima rezerve prema Postdamskom pozorištu. I to je, koliko god možda bilo upitno, sa druge strane provokativno. Dijalog u tom naučnom jeziku se nastavlja i preko ove knjige – ocenjuje Medenica, dodajući da je Pavis tokom karijere prolazio kroz različite teorijske orijentacije.
Bradić: I istorija pozorišta i rezervoar znanja
– Kada sam jednoj doktorandkinji na Fakultetu dramskih umetnosti kod Ivana Medenice poslao poruku da je knjiga izašla, odgovorila mi je sa: „Najzad!!!“ I zaista verujem da je tako, jer je ona dugo čekana, jer je ova knjiga dugo čekana i zaista je urađena na pravi način, tako da predstavlja ne samo izdanje za one koji su čitaoci-amateri i pozorišni entuzijasti, nego i studenti, naučnici, pripadnici medijske scene… jedne široke platforme na kojoj će se komunicirati sa sadržajem ove knjige – kazao je Bradić.
Reditelj i urednik podseća da se u poslednjih nekoliko decenija promenila pozorišna paradigma, nakon čega je sada u fokusu kulturno izvođenje.
– Ova knjiga važna je i zato što uvodi neke pojmove koji se i u usko stručnom krugu retko koriste, ali su vrlo važni i dragoceni i za naše kulturne prilike. Knjiga nije upućena samo pozorišnim stvaraocima i stručnjacima, nego i širokom polju sa svima onima koji žele da se dublje i šire upoznaju sa umetnošću – kaže Bradić.
On ističe i da se različite jedinice u „Rečniku“ neminovno protežu kroz različite oblasti pozorišne, ali i drugih umetnosti.
– Skrenuću pažnju na jedan termin, kao demonstraciju onoga što je Patris Pavis uradio u ovoj knjizi. Radi se o in your face pozorištu, sa sadržajima koji se publici „bacaju u lice“, koji je u Srbiju stigao sa prvim komadima Sare Kejn. Taj termin pojavio se devedesetih godina, a pozajmljen je iz američkog sporta. Pavis vrlo jasno ukazuje da to nije novina, da je postojao i sa brutalizmom, o kom je takođe reč ovde, da se pojavio već sa dramama Zole, u engleskim komadima, u predstavama nemačkog neonaturalizma ili francuskog sedamdesetih godina, u britanskom dokumentarnom filmu… Ovaj termin je, dakle, poznat na svoj način i u drugim oblastima umetnosti. Do promena je dolazilo i u likovnim umetnostima, odakle je art brut, jedan od termina koji je takođe u ovoj knjizi, koji je izazvao revoluciju u drugoj polovini 20. veka. Knjiga se širi i van pozorišne umetnosti, ali su ti termini za nas veoma upotrebljivi. A tu su i imerzivno pozorište, iskustveno pozorište, antropološko pozorište… Knjiga je na svoj način i istorija savremenog pozorišta, ali i rezervoar znanja o novim tendencijama, kao i dobar putokaz piscima i rediteljima da se dinamičnije kreću kroz ovu oblast – rekao je Bradić.
Hamović: Knjiga koja će svakim danom biti sve važnija
Objavljivanje ove knjige rezultat je dugog rada i angažmana više saradnika, ukazao je izdavač Zoran Hamović.
– Da bi ova izuzetna knjiga izašla, uložili smo mnogo truda u nju, a za razliku od raznih bestselera koji umiru onog dana kada se pojave, ona će svakim danom postajati sve važnija i trajanjem će dobijati sve više na vrednosti. Dugo smo je radili, bili smo skrupulozni u osvajanju prostora koji do sada kod nas nije bio osvojen, pre svega jer ona ide pre svega u ruke studenata i izučavalaca pozorišta, ali i ne samo pozorišta. Izdavanje rečnika je najodgovorniji i najsloženiji izdavački posao i u njega je bio uključen ceo tim – rekao je Hamović.
Izdavač se zahvalio svim saradnicima uključenim u njeno objavljivanje, pre svega prevoditeljici Milici Šešić, ističući da je uradila ogroman posao, Bradiću kao uredniku i Medenici, ističući njegovu ulogu kao recenzenta, ali i redaktora, kao najznačajniju, jer on kao veliki poznavalac „uspeva da uvede, a ne prevede ne samo u naše pozorište, nego i u kulturu“.
Knjiga, iako nesumnjivo važna kao rečnik, ona je i više od toga, ističe Hamović, jer je i opsežna kulturno-istorijska studije i daje neku vrstu primera globalne primene termina i stvaranje nečega što je rečnik „o pozorištu i u pozorištu“.
– To je verovatno najznačajnije što je Pavis uradio, da kroz taj susret lingvistike i umetnosti kanališe pobunu u umetnosti i uhvati neuhvatljivo. Knjiga je objavljena u ediciji „Ars scena“, ali nije namenjena samo pozorišnim poslenicima, nego i onima koji vole pozorište i umetnost i žele da razumeju šta je ono što se u scenskim praksama danas i šta se događa u izvođenju, a ne u predstavi – naveo je Hamović i dodao da je ekipa angažovana oko izdanja „pokušavala da to neuhvatljivo prevede na naš jezik“, uz ocenu da je u tome uspela.
