S Titom se družio na Galebu, preživeo logor i napravio impresivnu zbirku

Muzej knjige i putovanja Adligata pre nekoliko dana otvorio je legat nekadašnjeg ambasadora SFRJ, umetnika i arheologa Ante Ilića. Legat je otvoren jer su sin i unuk jednog od najuglednijihjugoslovenskih diplomata Milivoje i Denis Ilić Adligatu poklonili zbirku koju je ambasador sakupljao decenijama.Umetnost i kolekcionarstvo bili su, kako je istakao sin Ante Ilića, Milivoje, velika pasija i ljubav diplomate:- Ovo omogućava Srbiji da ima jednu lepu arheološku zbirku koju mogu da zavide mnoge zemlje, čak i zapadne zemlje. Verovatno je bilo suđeno da ova zbirka završi na Balkanu. Postoji nekoliko ćupova koje je otac lično iskopao iz grobnica, kao Indijana Džons, a jedanput sam i ja učestovao u iskopavanjima. Verovatno su mi dva ćupa koja smo zajedno našli najdraža - precizirao je Milivoje Ilić na otvaranju legata kojem su prisustvovali ambasadori Kipra, Egipta i Irana, kao i počasni gosti iz Hrvatske.

Ante Ilić (1929 – 2010) je bio, kako je ukazao profesor i diplomata Darko Tanasković na svečanosti u Adligatu, otelotvorenje savršenog diplomate:- Mnogo toga ne možete shvatiti ukoliko ne vidite na licu mesta materijalno otelotvorenje onoga što je bio ceo jedan život, ispunjen, raskošan i pošten život, koji se manifestovao i konačnim činom poštenja - stvaranjem legata za buduće generacije.Otvaranje legata Viktor Lazić, predsednik Adligata, okarakterisao je kao trijumf najbolje višedecenijske diplomatije, ljubavi i posvećenosti, dodavši:- Čak zaljubljenosti u kulturu i umetnost i to potlačenih, zaboravljenih naroda čiji je trag u kulturi večan, ogroman, proporcionalno identičan bolu i nepravdi koje su im naneli osvajači.

A ko je bio Ante Ilić? Pa, jedan od najuglednijih jugoslovenskih diplomata, rođen u Dalmaciji. Tokom karijere duge gotovo 40 godina, bio je učesnik u izgradnji Pokreta nesvrstanih zemalja, oficir za vezu Jovanke Broz tokom putovanja po zemljama Trećeg sveta, ataše za kulturu u Velikoj Britaniji, prvi sekretar ambasade SFRJ na Kubi, otpravnik poslova u ambasadi u Peruu, ambasador u Venecueli, Dominikanskoj republici i Haitiju, načelnik Desete uprave za Latinsku Ameriku i Karipsku oblast Ministarstva inostranih poslova SFRJ…

Međutim, koliko je bio posvećen diplomatskoj službi, toliko je voleo slikarstvo, književnost i arheologiju. Bio je veliki kolekcionar, pa i umetnik-amater.Kao ambasador SFRJ u Venecueli, doprineo je širenju saradnje između Jugoslavije i te države, kao i povećanju robne razmene između dve zemlje. Baš zbog toga mu je predsednik Venecuele Luis Herera Kampins 1984. godine uručio orden Franciska de Mirande, čime je Ante Ilić postao jedini Jugosloven koji je dobio najveće venecuelansko priznanje za jednog stranog državljana. To, ali i druga odlikovanja i priznanja koja je dobio tokom karijere, nalaze se u legatu.Po raspadu SFRJ Ante Ilić odlazi u penziju, a bio je poslednji diplomata koji je u decembru 1991. godine dobio zahvalnicu Ministarstva za "dugogodišnji predani rad i doprinos sprovođenju i ugledu nezavisne i nesvrstane spoljne politike SFRJ".

Svako ko se ubuduće obre u novootvorenom legatu Ilića moći će da se upozna sa 2.200 godina istorije Južne Amerike kroz 117 predmeta iz zbirke predkolumbijske umetnosti, s posebnim akcentom na kulture naroda Naska, Parakas, Čimu, Čankai i Lambajeke. Gradili su velike gradove i spomenike, pleli izuzetne tkanine i pravili ćupove, tanjire i druge predmete izuzetne lepote. S obzirom na to da nisu razvili svoj sistem pisanja, predmeti su im, na neki način, predstavljali izvor informacija.Još tokom boravka u Peruu šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka Ilić se zainteresovao za ovu kulturu i s entuzijazmom počeo da sakuplja grnčariju i razne predmete i napravio zbirku koja predstavlja retkost u svetskim razmerama. Čak je nekoliko puta i sam učestvovao u arheološkim iskopavanjima.

Kuriozitet zbirke predstavljaju komadi tkanine starih Inka pretvoreni u umetnički triptih koji su sačinili arhitekte Lale Janjić i Branko Aranđelović, uz asistenciju samog Ilića. Tu su i dva muzička duvačka instrumenta stara između 1.500 i 2.000 godina, koja i danas rade!Ilić je bio prvi opunomoćeni ambasador ovih prostora na Haitiju i 32 rada iz ambasadorove zbirke haićanske naivne umetnosti poklonjena su Adligatu. Među njima su slike poznatih haićanskih umetnika kao što su Čarls Dufrank, Iv Lafontan, Fernand Pjer, Alberoj Bazil, Anton Montas, Aleksandar Gregor... Tu je i slika koja prikazuje diplomatski prijem u jugoslovenskog ambasadi u Karakasu, kao i srpska posuda za kajmak koju je haićanski likovni umetnik celu oslikao.

Novootvorenilegat baštini i drugo raznorodno blago, poput oklopa retke, sada zaštićene, kornjače iz Karipskog mora, skulpture kolumbijskog umetnika Huana de la Kruz Saavedre, kao i groteskne skulpture od blata i gline iz peruanske regije Hunin.O živopisnoj ličnosti, kakav je bio Ilić, svedoče i darivani rukopisi radio-drama emitovanih na Radio Beogradu čiji je autor bio sam diplomata. Takođe, u legatu su sada i drugi rukopisi ambasadora, kao i slike i crteži čiji je takođe autor.Dragocena dokumentacija o Pokretu nesvrstanih zemalja, koja sada ima svoj novi dom, sadrži svedočanstva vezana za pripremu nastupa na konferencijama nesvrstanih, potom propusnice, diplomatske pasoše, lična dokumenta, kao i na desetine fotografija sa poslovnih putovanja. Među fotografijama se izdvajajuone snimljene tokom putovanja sa Titom po Africi čuvenim brodom "Galeb".A nije zgoreg podsetiti da je brodom "Galeb" Tito plovio 14 puta, posetio 18 zemalja na tri kontinenta (Evropi, Aziji i Africi), pristao u tridesetak luka… Pored Tita, pa i Ilića, palubom "Galeba" prošetali su Vinston Čerčil, kralj Pavle, Hajle Selasije, kralj Hasan II, Naser, Nehru, Sukarno, Sirimavo Bandaranaike, Nikita Hruščov, ali i mnogi svetski naučnici, umetnici...

Pravo blago jeste foto-svedočanstvo poslednjeg putovanja Tita na Kubu, na kojem mu je društvo pravio Ilić.No, karijerni jugoslovenski diplomata, pre nego što će napraviti blistavu ambasadorsku karijeru, preživeo je logor. Naime, u legatu može da se vidi dokumentacija o njegovom boravku u egipatskom logoru El Šatu. U logor je dospeo nakon što je njegov otac Miho Ilić ubijen na Visu zbog podrške partizanskom pokretu, i što se u znak protesta kad su italijanski fašisti prisilno pokrštavali pravoslavne Srbe na ovom ostrvu u katoličanstvo, prekrstio u pravoslavlje...Bonus video: Kuća cveća na Titov rođendan

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kucacvecatitoam-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="1929373"]