0
Jedan od najvećih holandskih likovnih majstora Rembrant bio je fasciniran svime što je "strano". Skupljao je egzotične kostime, školjke, oružje, antikvitete, predmete iz različitih kultura, ali je na platnu zauvek ovekovečio one koji su "posedovali ljude" na tim egzotičnim destinacijama.
Kada se iz rodnog Lajdena zaputio u Amsterdam, Rembrantu van Rijnu cilj je bio da se vine među slikarske zvezde. I nije mu dugo trebalo da svoj naum i ostvari. Postao je jedan od najtraženijih portretista u amsterdamskim visokim krugovima. Ispred njegovog štafejala najčešće su se kao modeli nalazili bogati i uticajni biznismeni i pripadnici elite.
Nije Rembrant birao ko će mu biti model, o čemu svedoči i nova izložba u amsterdamskom Rijks muzeju „Ropstvo“ (Slavery). Centralni deo nove postavke ovog muzeja čine dva ogromna slikareva porteta uticajnog holandskog para koji je vezan za turoban deo holandske istorije – robovlasništvo.
Postavka, koju je amsterdamski muzej pripremao pune četiri godine, donosi strašnu priču iz „zlatnog doba“ holandske istorije, piše sajt „Artnet njuz“. A to je storija o ropstvu kroz lične priče – onih koji su bili robovi, robovlasnici, ili profitirali od holandskih kolonija u Africi i šire.
Izložba „Ropstvo“ donosi 140 artefakata, od pomenutih Rembrantovih portreta, preko poklona koje su razmenjivali robovlasnici i monarsi, do najstrašnijih – lanaca kojima su robovi bili vezivani. A sve to kroz prizmu deset života onih koji su na neki način bili vezani za holandsko robovlasništvo, od početka 17. veka do kraja 18. veka.
Koga je Rembrant naslikao? U pitanju su odvojeni portreti bogatog bračnog para Martena Solmansa i Opjen Kopit, koji su veliki deo svog novca stekli i zahvaljujući plantažama šećerne trske u Africi. Rembrant je ove portrete načinio 1634, a od pre nekoliko godina Rijks muzej, kako svedoči njegov direktor Tako Ditbits, konačno je došao u posed ovih slika. I ova dva portreta nalaze se u stalnoj postavci Rijks muzeja tik do čuvene „Noćne straže“.
Ditbits u svojoj priči, koja je dostupna na muzejskom sajtu, objašnjava da je Opjen imala velike veze sa robovlasništvom.
– Njen suprug Marten Solmans odrastao je u očevoj fabrici šećera u Amsterdamu. Martenov otac bio je jedan od najbogatijih ljudi u gradu. Zahvaljujući šećeru stekli su nezamislivo bogatstvo za ono vreme. A šećer koji je dolazio do njihove fabrike u Amsterdamu uzgajan je na plantažama u Africi na kojima su radili robovi – objašnjava Ditbits.
Postavlja i pitanje da li je Opjen bila svesna odakle toliko bogatstvo njenom suprugu?
– Martin je umro kada mu je bilo samo 28 godina. Bilo je to tek koju godinu nakon što je Rembrant napravio ove portrete. I to nije poslednja veza Opjen sa robovlasništvom. Ona se preudala, a drugi suprug je silovao svoju robinju u Brazilu i napravio joj dete – osvetljava priču o Opjen direktor muzeja.
Nije samo Rembrant, čiji se najveći broj dela nalazi upravo u ovom muzeju, fokus izložbe. Audio vodič kroz „Ropstvo“ donosi i priču žene koja je rođena kao robiinja – Ma Čiči 1853. godine. A ona svedoči kako je njena baka, koja je bila rob početkom 18. veka u Kurakau, govorila kako treba da shvati da je jednaka sa svima.
„Ona nikada nije radila sve ono što su gospodari tražili“, govori Čiči u snimku koji je načinjen još 1958, kada joj je bilo 105 godina.
Upravo je kustoskinja izložbe Valika Smelders istakla za „Gardijan“ kako im je bilo od presudne važnosti da pronađu audio dokumenta, upravo zbog odsustva pisanih tragova.
„Čiči govori o tome kako joj je baka naglašavala kako mora sebe da smatra jednakom sa svojim vlasnikom. To je neverovatno i dragoceno, jer su oni bili svesni svoje čovečnosti, iako su živeli u sistemu koji je pokušao da im je oduzme!“
U još jednoj audio prezentaciji, svoju porodičnu istoriju donosi nekadašnji svetski šampion u kik boksu Holanđanin, surinamskog porekla Remi Bonjanski, čiji je predak Vali radio na plantaži.
„Valijeva krv teče našim venama generacijama, i jedan je od razloga što sam mogao da postanem trostruki svetski šampion“, kazuje sportista.
Upravo je priča njegovog pretka jedna od najstrašnijih. Ne samo što je bio prinuđen da radi na plantaži šećerne trske u holandskoj koloniji Surinam, već je organizovao pobunu na šećernom polju i uspeo da pobegne, zbog čega je osuđen na smrt 1707. godine. Presuda je bila da bude usmrćen u plamenu – da „sporo gori do smrti“ kako bi sa ovog sveta otišao u „najstrašnijim bolovima“.
Holandski trgovci robljem na silu su odveli više od pola miliona Afrikanaca u Severnu i Južnu Ameriku. Takođe, više od milion ljudi silom su „preveli“ preko Indijskog okeana.
Holandske kolonije na Karipskim ostrvima bile su Aruba, Kurasao i Sveti Martin. A jedna od najvećih holandskih kolonija bila je današnja Indonezija.
Holandski kralj Vilem-Aleksander izvinio se prošle godine zbog „preteranog nasilja“ koje su Holanđani počinili u Indoneziji.
Iako aktuelna izložba u Rijks muzeju nema nameru da posetiocima „spočitava“ kako da misle, cilj je da upotpune strašnu priču.
„Ako uronimo u istoriju ropstva, imaćemo kompletniju sliku ne samo prošlosti, već i bolje razumevanje današnjeg društva. Nažalost, ovakve priče deo su holandske istorije“, reči su direktora Rijks muzeja Taka Ditbitsa.
Izložba, koja je dostupna i u digitalnom obliku zbog pandemije i restrikcija u Holandiji, trajaće do 28. avgusta.
