Mlaka i naivna avantura, uz krizu identiteta: Recenzija filma "Predator: Divljina"

Piše: Jovan Semi Pjević

Istina je da u poslednja dva meseca u dvorane stižu ostvarenja koja ciljaju na najveće nagrade, a što se blokbastera tiče - uglavnom važi da su oni najbitniji ugledali svetlost dana, odnosno mrak istog tokom vrelih letnjih dana! Imate dva, ali zapravo jedan pokušaj da pogodite u šta spada najnoviji bioskopski obrok iz „Disney“ kuhinje, deveti deo „Predator“ serijala već i te kako uklesanom u kamen popularne kulture, „Predator: Badlands“ (Predator: Divljina). Da li je ovo još jedna „diznifikacija“ voljene franšize ili je ipak vredno vaše koliko toliko nepodeljene pažnje i što je bitnije, mukotrpno zarađenog novca?

„Predator“ serijal je vazda bio vrludav. Nakon opravdano kultnog prvog filma iz 1987. godine, franšiza se manje više poljuljanog kvaliteta truckala u narednih tridesetak godina. „Predator 2“ je voljeni kempi unos koji ipak nikad nije dostigao nivo daleko svarljivijeg prvog; „Alien vs. Predator“ filmovi su čak dva puta dokazali da neke fantazije ipak ne treba da se obistine; „Predators“ je pre petnaest godina dao dašak svežine serijalu, ali ipak nedovoljno; Šejn Blek je 2018. godine s naslovom „The Predator“ vratio serijal u nivoe ispod mediokriteta i naizgled mu zacementirao sudbinu u budućem filmskom svetu... Ipak, 2022. godine se rađa nova nada! Reditelj Den Tračenberg je dobio skoro pa odrešene ruke sa inovativno nazvanim filmom „Prey“...

Den Tračenberg je vratio serijal na fabrička podešavanja poklonivši publici krajnje jednostavnu, ali ubitačnu i nasilnu avanturu koja je naizgled sadržala sve ono što je ovaj serijal činilo posebnim. Krvavo napeta akcija; vizuelni i specijalni efekti na nivou; jednostavna, ali sasvim dovoljno zamršena priča da angažuje publiku; pamtljive trenutke kojih se još uvek rado sećam... „Prey“ je bila vrlo uspešna uvertira za naredna ostvarenja reditelja Tračenberga i njegove sledeće uplive u ovaj svet!

Najzad je neki poznati serijal našao osobu-vodilju koja nije samo očigledan ljubitelj originalnih filmova iz franšize, nego je i zaljubljenih u filmski zanat! Početkom leta je reditelj publiku vratio u svet ovih likova sa iznenađujuće dobrim animiranim filmom „Predator: Killer of Killers“, a početkom novembra se vratio s drugim (od tri njegovih planiranih) igranim ostvarenjem; koje je po, svemu sudeći, trebalo da bude još jedan uspešan "unos" u serijal i hit za Tračenberga, ali što je najvažnije - za „Disney“! Nažalost, očigledno je da su nečiji interesi bili bitniji od pravljenja još jednog hrabrog, malo drugačijeg ostvarenja.

Kao i svaki film iz serijala do sada, tako i ovaj ima prilično jednostavnu narativnu postavku. Prognan iz svog klana, mladi Dek je primoran da se dokaže u nepovoljnim uslovima na stranoj planeti. Mora da ulovi neulovljivo stvorenje u njemu nepoznatom okruženju uz pomoć neočekivanih saveznika i neprijatelja! Njegov prvi lov ujedno postaje i njegova poslednja šansa!

Ako ovaj film nudi nešto novo, to je protagonista! Dosad su to bili ili mišićavi grubijani ili heroji kojima je ipak snalažljivost razvijenija od mišića, ali u „Badlands“ je naslovni predator zapravo glavni i vodeći lik. Publika prati Deka od početka do kraja, od obešćašćenog i prognanog pripadnika Jautđa vanzemaljske rase do vrhunskog predatora: zapravo je uspešno bio glavnjak! Nije bilo čudno što ovaj put pratimo baš predatora i svakako je za pohvalu novina, barem u startu; jer se tu noviteti i zaustavljaju, a sve ostalo je obris već viđenih (boljih) filmova...

Takođe, ovde se narativno igra na povezanost između „Alien“ i „Predator“ serijala, već upotrebljenu u nekoliko navrata (ne previše uspešno). Na putu kroz neistražene prerije planete na kojoj su cela flora i fauna stvorene za ubijanje živih stvorenja, Dek se susretne sa Vejland-Jutani androidom, Tijom, koja u narativu otelotvoruje duhovito olakšanje, kako publika ni slučajno ne bi pomislila da je ovo dramatična i nasilna akciona avantura koju smo svi želeli, nego da je ovaj serijal ipak odjednom za decu!!! Tijino pojavljivanje je samo stropoštalo film niz liticu nemaštovitosti dok se narativno gegao od jednog opšteg mesta do drugog. Koliko god se trudio da bude zabavan, bezbrižan unos u celokupni serijal, na kraju bude isprazan i nebitan u moru već bezobrazno sličnih filmova.

Ko god je mislio da će se „Disney“ opametiti nakon višegodišnjeg desetkovanja „Star Wars“ serijala, neka zna da je ovaj put došao red na još jednu voljenu franšizu! Sramotno je i tužno što se autorima filmova da sloboda kreativnosti samo kada treba da se isti oživi i vrati u žižu mejnstrima. Kada se to uspešno i desi, studio se vraća u bezbednu i vrlo dosadnu zonu. Dok se nada ipak gajila da će „oladiti“ sa „diznifikacijom“ barem za „Alien“ i „Predator“ serijale, nažalost, ni oni nisu bezbedni. „Alien: Romulus“ i „Prey“ su bili manje više zapravo i dobri unosi; za sve što tamo nisu „diznifikovali“, ovde su se pobrinuli da ljudima stave do znanja da ovo nije ozbiljan, pulpi, kempi film, već se ponovo sve crta kao da je publika sa bolno malo pažnje i strpljenja za film od jedva stotinak minuta.

„Predator: Badlands“ je prvi film u serijalu koji je PG-13. To znači da nema krvi niti tolikog nasilja kao u prethodnim ostvarenjima. Odluka se isprva opravdavala time što se ne prolivaju zapravo crvena krvna zrnca; već zelena krv Jautđe i ona plava sintentička Androida... Necenzurisane akcione scene su ključne za ovaj serijal i odstupanje od istih nije karakteristično za njega, štaviše, čudno je.

Dok je kul videti Predatora kao glavnog lika, ipak je to mač sa dve oštrice. Nažalost, ovoga puta on ne može da bude lovac koji opako lovi svoj plen, ubijajući ga na surov i nemilosrdan način. Ne! Predator sad "baca" fazone i vrlo često je potrebno da ga neko spasi u poslednjem trenutku! Logično je da glavni lik mora da bude dopadljiv i nešto više od skoro pa bezličnog ubice. Svakako, može da bude takav lik i na malo inovativniji, svedeniji način...

Naravno, narativno je opravdano i da ne ubije ni jednog čoveka, jer je planeta puna isključivo Androidima! Nikako ovaj Predator, sada glavni lik, ne sme da na ubije čoveka! Dok je i to scenaristički potkovano, potpuno je besmisleno i oduzima fanovima preko potrebne kul momente ovog lika! Ali avaj, ipak moraju da se zarade pare, jer da je nosi oznaku R, i ne bi moglo toliko ljudi da ga pogleda...

Pored pomenutih razočaravajućih nedostataka, film ipak ima nekoliko solidnih akcionih scena koje ipak rade ono što treba; (donekle) zabavljaju i obrok su za oči. Čak i pored toga, akcija u igranom filmu od pre tri godine je bila pamtljivija, pa čak i u ovogodišnjem animiranom izdanju. Sve se čini lenjim i bezbednim i na tom polju, iako nudi sasvim dovoljno akcionih momenta da mentalno usreći, barem minimalno. Nema TE JEDNE odlične akcione sekvence koju sam čekao sve vreme da me oduševi i sve one prethodne, „manje“, zaseni. Takvih scena je moglo da bude na pregršt, ali se autori nisu dovoljno potrudili da ih dostave u potpunosti, iako su mogli.

Usput, vizuelni i praktični efekti su divni za gledanje. Svet Jautđi i planeta na kojoj se dešava većina filma su prelepo ostvareni i na polju kompjuterskih, ali i praktičnih efekata. Ovaj projekat je dobar primer korišćenja praktičnih, pravih, efekata koji su poboljšani onim kompjuterskim. Dizajnovi Jautđi i flore i faune planeta su bili divni za istraživati zajedno s Dekom i svi koji su radili na efektima zaslužuju pohvale! Ako išta, „Predator: Badlands“ je lep za gledanje, ali efekti nisu dovoljni za potpuni užitak!

Dimitrus Šuster-Kolomatangi igra glavnog lika, Deka. Ne može da se jamči za njegove glumačke sposobnosti, jer je sve vreme pod maskom, ali fizikalnost je uverljiva! Dimitrus je fizički odličan izbor za jednog Predatora i drago mi je da je dobio šansu za uskoči u kostim ovako voljenog i opšte prepoznatog lika!

Ipak, film glumački nosi El Faning, koja igra dve robotske uloge: dobronamernu Tiju i antagonistkinju Tesu. Faning je provereno dobra glumica, te je lagano glumački nosila film igrajući dve potpuno različite uloge. Naravno, ne očekuje se rola za Oskara, ali je El dala sve od sebe da odvrati od lenje priče (čak i za film ovakve vrste). Jeste da joj scenario nije dao štošta prostora za manervisanje u već dve trivijalne, zaboravne, floskulaste uloge, ali se svakako isticala!

Još jedan bitan element „Predator“ filmova jeste muzika! Dok je Alan Silvestri muzički ukrasio film koji je sve započeo, ovaj put je ta čast pripala dvojcu: Sari Shahner i Benjaminu Volfišu! Sara je radila muziku za „Prey“, dok se Benjamin oprobao u najskorijem unosu, animiranom filmu „Killer of Killers“. U „Badlands“ su se ujedinili i dostavili saundtrek vredan serijala! Iako ni dvoje ljudi ne može da dostigne nivoe Alana Silvestrija, opet je njihov trud prepoznat i i te kako postojan.

„Predator: Badlands“ je imao sve elemente da bude odličan film. Dobar recept je bio tu, kao i sve namirnice, ali čak i provereno dobar kuvar ume da se prevari i skuva nešto poprilično zaboravno i zapravo neočekivano bezlično, a nažalost očekivano sterilno za „Disney“. Iako je tupa, mlaka i u nekim trenucima naivna avantura, „Badlands“ vredi pogledati u bioskopu ako ste okoreli (u dobrom smislu) kokicožderač i nemate pametnija posla dok čekate naredni ogromni blokbaster, a to je naravno „Avatar: Fire and Ash“, koji nas očekuje sredinom decembra!

Video: Semikast 3 - Alien/Predator/The Terminator