Promocija „Duhovnog abortusa“ pod vedrim nebom u prijepoljskom Vakufu

Posle odbijanja prijepoljskog Doma kulture, da organizuje promociju, to su uradili meštani Vakufa, koji su digli glas i usprotivili se nelegalnoj gradnji u svom naselju. Rade je bio uz njih, u stihu opevao i njihove muke, a oni su stali uz njega jer razumeju i poštuju njegov umetnički rad.

Pesnik Rade Babić, pred svojim sugrađanima, promociju je započeo stihovima koji su nastali ovih dana, posle odbijanja nadležnih u Domu kulture, da zbog sadržaja knjige, a navodno zbog nedostatka recenzije, organizuju njenu promociju. Zanemarili su i činjenicu da je Babić pre ove, izdao šest knjiga ali i to da je jedan od osnicvača obnovljenog prijepoljskog Književnog kluba. Stihovi, koji su u apsolutnom skladu sa nazivom „Duhovni abortus“ naći će se u njegovoj narednoj zbirci pesama satirične aktivne poezije.“Dom kulture ustanova lepa, za pesnika zatvorena vrataMora pesnik da plati iz džepa, jer miljenik nije lokalnoga aparataTo što piše vlasti baš ne prija, jer istina zna gadno da zavučeJa ću ovde ipak biti sutra, a oni će sutra biti juča”

Svaki Radov izgovoreni stih, okupljeni Prijepoljci pozdravljali su aplauzom. Kažu da ono o čemu piše, oslikava današnjicu a svaki pojedinac u njegovim stihovima prepoznaće sebe, svoje okruženje i život koji živi Prijepolje, ali i čitava Srbija.„Rade Babić je redak pojedinac u ovom kraju koji ima snage i moći da kroz svoju reča iskaže ono što boli stanovništvo. Mi smo ukinuli verbalni delikt a on je sve više na snazi, na papiru je ukinut ali ga u stvarnosti imamo svaki dan. Ljudi ne mogu da govore, da izraze svoju misao, to je ono za šta se Rade bori pesmama. Ako gušimo ljudsku misao, mi više nismo ljudi već roboti. Kada bi svi imali svoj lični stav, ne bi imali partijašenje, ne bi imali razmišljanje u ime nekog, već u svoje ime. Mi u državi imamo jednoumlje, ne možete da izrazite svoj stav, izađete na protest, odmah vas hapse jer vi ste protivnik sistema. To su gluposti koje remete nešto što je šire i značajnije. Pesnik ne može da iskaže svoju reč, to se Radu desilo. Šta su satire, šta je pisao Domanović, šta je pisao Nušić, šta ćemo sad? Veličamo ih jer su u tom nekom vremenu mogli slobodno da kažu a sada gušimo čoveka koji želi da iskaže nešto što ne valja“, rekao je za Nova.rs Prijepoljac, advokat u Beogradu Milun Dragutinović.

Posle odbijanja prijepoljskog Doma kulture da organizuje promociju Radove zbirke pesama, sedme po redu, odluka da se promocij održi u Vakufu, pre svega je simbolika koja šalje još jednu poruku.„Vakuf je mesto gde se narod, već duže od godinu dana, bori za svoja prava, svoju slobodu i dostojanstvo. Ovo je simbolično najbolje mesto, pošto se i ja, samo na drugi način, već godinama borim protiv sistema, korupcije vlasti, apatije i svih anomalija društva. Ovo mesto je ta slobodna zona iz koje je najprikladnije da se čuje taj glas. Na svakom koraku se vidi strah, pa i ovde sada. Zahvalan sam svima koji su došli ali je daleko veća podrška preko društvenih mreža. Pošto je politika, kao i u sve, umešala prste u kulturu, ljudi strahuju da će biti u problemu što prisustvuju promociji knjige koju vlast ne podržava, pre svega što se ne razume i ne zna šta je umetnička sloboda izražavanja, već to gledaju kao ličnu prozivku za svoj rad, što takođe i jeste istina ali je umetnost a ne politika. To nisu razumeli ni tada kada su odbili da organizuju promociju satirične aktivne poezije. Dok sam pisao samo ljubavne pesme, nikada nije bilo problema“, kaže za Nova.rs pesnik i autor knjige „Duhovni abortus“ Rade Babić.

Da je u pravu, kada govori o strahu građana, uverili smo se jer je promociju knjige na ulici u Vakufu, u jednom trenutku posetila i policija, ali sigurno ne zato što su poželeli da čuju neki Radov stih, već da prisutnima daju do znanja da motre na njih.Meštani Vakufa, sa zadovoljstvom su prihvatili ideju da se promocija održi baš u njihovom naselju, koje je postalo prepoznatljivo po tome što u njemu žive ljudi koji su podigli svoj glas, štiteći svoja ljudska prava i dostojanstvo.„Podržali smo ga jer je odbačen od lokalih vlasti, kao što smo i mi već godinu i po. Spontano smo se organizovali da podržimo Radeta jer je i on podržao nas, onda kada to niko nije smeo. Među retkima je koji su hrabri da iznesu svoj stav i mi mu na ovaj način uzvraćamo. Ne postoje reči kojima bih objasnila šta smo trpeli i trpimo, pre svega mislim na bake koje su bile na prvoj liniji. Načinjenje lokalnih vlasti nas je dovelo da se susrećemo sa nasilnicima, koji su nas u par navrata i fizički ugrozili. Vlast ne želi ni da čuje ni da vidi probleme svojih građana ali, što je korak dalje, ne žele da čuju ni reči svojih pesnika. Rade je razumeo nas, i naše probleme iskazao stihom, što će našu borbu sačuvati od zaborava“, rekla nam je Vakufčanka Emina Mezildžić.

Nižu se naslovi pesama: „Lepo se živi“, „Vesićeve kocke“, „Tamo na jahti“, „Orden Svetog Save“, „Šta ko radi, Srbi tapšu“, „Dno uvek nađe neki put ka vrhu“, „Mali bot“, „Šoder stranka“, „Vođa stoji kraj klavira“, „Gradnja“, „Poligraf“, „Mali grad dočekuje vođu“.....Svaka pesma nije samo prijepoljska priča i slika života u ovom gradu, već priča Srbije, jednoobraznog političkog modela, apatičnog naroda, pohlepe sa jedne i straha sa druge strane. Koliko god tome svedočili svakodnvno, kroz stih se bolje razume.