0
U knjižarama širom Srbije možete potražiti „Devojačku sobu“, debitantski roman Stevana Vraneša. Izdavač Dokaz ga najavljuje kao priču o novim počecima, pokušajima da se sastavi život i ponovo pronađe njegov smisao.
Kada po prvi put, nakon mnogo godina, dođe iz Toronta u Beograd, glavni junak romana Aleksandar pokušava da živi ono što smatra da mu je nasilno oduzeto – bezbrižan i rasterećen život jednog dvadesetogodišnjaka.
PROČITAJTE JOŠ
Izdavač Dokaz objavio je nekoliko odlomaka iz romana, a mi u nastavku teksta prenosimo jedan.
„Oduvek sam odlično pamtio mirise. Mirisi su mi obeležavali ljude, prostore, uspomene, traume, bolesti, radosti, seks, rastanke, pesme. Nisam pamtio lica, čak ni kada nekoga upoznam dva ili više puta. Desilo mi se jednom da ne prepoznam devojku iz Bosne sa kojom sam par godina pre tog susreta imao sasvim solidnu jebačinu u njenom stanu u Etobiku. Ali se sećam mirisa turske kafe koju je skuvala ujutru. Ne znam kako ju je tih godina nabavljala. Možda je svaka nova izbeglica donosila po kilo, dva? Pamtio sam i miris parfema koji je nosila doktorka kod koje smo vodili Laru kad je imala epileptične napade kao devojčica. Bio je pomešan sa onim standardnim mirisom bolnice. Miris cigareta vek koje smo Gordana i ja pušili na krovu njenog solitera u leto između osmog razreda i prvog gimnazije. A zatim i opori, ali uzbuđujući miris pal mala koji smo uspeli da izvučemo iz pakle njenog oca dan kasnije. Bili smo jako ponosni, jer smo mislili da nije primetio. Komandant granične milicije. Nijedne cigarete više ne mirišu tako. Već decenijama. Miris pene za brijanje žilet, od koga mi se povraćalo svih dvadeset godina tokom kojih sam morao svako jutro da se brijem pre posla. I danas bih mogao da povratim kada ga osetim. Miris čaja, koji me je prvo umirivao, a zatim iritirao. Miris snega, koji nikada neću zaboraviti. Čak i da umirem u pustinji, sećao bih se mirisa snega u Torontu. I onog mirisa zime pre nego što će sneg pasti. Moja bivša supruga je to volela.
Mirisa našeg stana na Kalemegdanu se nisam sećao. Mislio sam da ga se sećam sve dok nisam došao pred vrata, a onda shvatio da je to neko zbrkano lažno sećanje na ono što obično zamišljaju svi koji dugo nisu bili u svojoj kući. Sveže opranu posteljinu, mamin najbolji kolač i vruć hleb, muškatle na prozoru. To ljudi umisle da se sećaju. Čak i oni čija majka nije umela ni jaje da isprži, a od cveća su imali plastični karanfil u kristalnoj vazi.“
Promocija romana biće održana u sredu, 5. aprila, u 19h, u LCF Studiju, na adresi Kosovska 20-26, VI sprat, Beograd. (Zgrada štamparije Borba“).
U razgovoru učestvuju Stevan Vraneš, autor, Nataša Atanacković, urednica izdanja, Jordan Cvetanović, dramski pisac i kolumnista, a odlomke iz romana čitaće glumac Bojan Žirović.
Autor će nakon promocije potpisivati knjigu, a roman ćete po promotivnoj ceni moći da kupite i na samom događaju.
Interesantno je i to da je Stevanov sin Vasa imao glavnu ulogu u filmu „Vikend sa ćaletom“.
BONUS VIDEO: Dejan Tiago-Stanković: Najveći uspeh kad deci daju ime po likovima iz mojih romana
