Žilijet Greko, ikona francuske šansone i muza egzistencijalista, preminula danas u 94. godini na jugoistoku Francuske, saopštila je njena porodica. "Žilijet Greko preminula je danas okružena svojim voljenima u svom domu u Ramatijelu (na jugoistoku Francuske). Imala je izuzetan život", navela je njena porodica.

Obučena u crno, bila je muza filozofa i pisaca uključujući Žana Pola Sartra i Albera Kamija. Sredinom 1940-ih godina, romanopisac Remon Keno i filozof Žan-Pol Sartr napisali su pesme „Si tu t’imagines…“ i „La Rue des Blancs-Manteaux“, koje su Žilijet Greko donele prvi uspeh u blistavoj karijeri. Pevala je pesme Žaka Prevera, Bertolda Brehta, Borisa Vijana, Fransoaz Sagan i Serža Genzbura.

Posle pevanja u legendarnim pariskim kabareima, otišla je u Njujork i postala svetski poznata. Po povratku u Pariz 1968. godine, snimila je čuvenu šansonu „Deshabillez-moi“.

U autobiografiji „Žižib“ – što joj je bio nadimak u detinjstvu, Žilijet Greko, rodjena 1927. godine, pisala je i o hapšenju svoje majke i sestre u Drugom svetskom ratu, zbog čega se politički angažovala.

Ona se usudila da na koncertu u Čileu 1981. godine, u doba vojnog režima Augusta Pinočea, peva samo zabranjene pesme. Čileanski vojnici su je posle koncerta otpratili do aerodroma i poslali je prvim avionom natrag u Francusku.

Posle duge veze sa džez-trubačem Majlsom Dejvisom, Žilijet Greko je imala nekoliko brakova. Udala se za glumca Filipa Lemera, potom za Mišela Pikolija i na kraju za Žerara Žuanea, bivšeg pijanistu Žaka Brela.

Medju njenim najpoznatijim šansonama su i „Parlez-moi d’amour“, „Paris Canaille“, „Accordeon“, „Sous le ciel de Paris“ i „Je suis comme je suis“.

Pevačica je 2015. održala oproštajnu turneju koju je nazvala „Merci“ (Hvala) i koja je trajala godinu dana.

Bila je i glumica i radila je sa velikim imenima svetskog filma poput Orsona Velsa, Žana Koktoa, Ingrid Bergman i Ave Gardner. Glumila je u filmovima „Orfej“ (1950) Žana Koktoa i „Dobar dan, tugo“ (1958) Ota Premingera.