3
Dok su teatri u Beogradu otkazali sve najavljene premijere, a predstave koje su bile na repertoaru za prošli vikend u matine terminu nisu igrane, dotle u Vojvodini, tačnije u Bačkoj, teatri kao da žive u paralelnom svetu. Uz to diljem Srbije pozorišta decembarski repertoar maltene nisu ni objavila.
U Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu danas u 14 časova biće održana premijera predstave „Velika depresija“. Reč je o dramskom komadu originalnog naslova „Vilica Ebena Bajersa“, pisca Filipa Grujića, u režiji Marka Čelebića, kome je to diplomska predstava. U subotu 12. decembra u 12h zakazana je ženska duodrama „U talogu kafe“ autora Ognjena Petkovića.
Premijera u Somboru
U subotu, tačno u podne, Somborci u Narodnom pozorištu mogu da pogledaju premijeru „Ćelave pevačice“ u režiji Ive Milošević.
Prošle subote u novosadskom pozorištu Ujvideki Szinhaz održana je premijera komada „Paravani“, koju je na scenu, prema tekstu Žana Ženea, postavio Dino Mustafić. Ovaj teatar nastavlja svoj repertoar danas i sutra, a igraće „Seljačku operu“ u režiji Atile Kerestešija. Zanimljivo je da se predstave igraju radnim danom sa početkom u 15 časova.
U Subotici tamošnje Narodno pozorište za decembar nema zakazan repertoar, ali je aktivan teatar Kostolanji Deže koji je nakon festivala Desire Central station tokom novembra, nastavio da igra decembarski repertoar. Predstave počinju u 15.30 a prva naredna je “Rastrgnite me“, nastala po životnom delu Ištvana Domonkoša, u režiji Kinga Menzela u četvrtak 10. decembra.
U Banatu i Sremu situacija je ista kao i u većini teatara u Srbiji. Vršačko Narodno pozorište Sterija nema najavljen repertoar za ovaj mesec, kao ni Narodno pozorište Kikinda. Isto važi i za Pozorište „Dobrica Milutinović“ iz Sremske Mitrovice i Narodno pozorište „Toša Jovanović” iz Zrenjanina koje je inače ranije obustavilo igranje predstava zbog prokišnjavanja krova iznad velike sale.
Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa, teatrolog i pozorišni kritičar, za portal Nova.rs priznaje da je živa pozorišna aktivnost u Vojvodini za njega novost, napominjući da mu je drago što to čuje:
– Ne zato što mislim da je to neki pokazatelj da u Vojvodini ljudi imaju jače kulturne potrebe nego u ostatku Srbije, već se pokazalo da su se možda bolje organizovali, bolje iskomunicirali sa publikom. Čini mi se da uticaj ima i ritam života jer su u Vojvodini ljudi veoma aktivni preko dana, nemaju razvijenu kafansku kuluru kao kod nas, već se ranije povlače kućama. Imate disciplinovanije i organizovanije društvo i to je možda razlog zašto imamo ovakve rezultate. Mislim da je ovo sociološka tema jer se tiče kulture svakodnevnog života, navika, običaja. A možda se samo takav trenutak dogodio. Preuranjeno je donositi zaključke – ukazuje Medenica.
Probe u JDP
Teatri u prestonici su, podsetimo, prvi krenuli da igraju predstave vikendom u matine terminu. U Jugoslovenskom dramskom pozorištu je 29. novembra u terminu od 12h igran komad „Ujka Vanja“. Ali, prošlog vikenda otkazane su najavljene predstave. Glumci neće izaći na scenu ni narednog vikenda. Ipak u pozorištu rade punom parom, u toku su probe predstava „Kaspar“ Petera Handkea u režiji Miloša Lolića i „Moj muž“ Rumene Bužarovske u režiji Jovane Tomić. Takođe, predstave „Pučina“ Branislava Nušića u režiji Egona Savina i diplomska predstava studenta Akademije umetnosti u Novom Sadu Ivana Vanje Alača „Beogradska trilogija“ Biljane Srbljanović su završene a premijere obe predstave se očekuju kada epidemiološki uslovi to dozvole.
I Narodno pozorište je otkazalo „Nečistu krv“ za 13. decembar i nastavljaju repertoar 20. decembra. Beogradsko dramsko je obavestilo publiku da se predstava „Ružni, prljavi, zli“ neće igrati u planiranim terminima 12, 13. i 14. decembra zbog aktuelne epidemiološke situacije. I Atelje 212 se pridružio matine predstavama, a repertoar je trebalo da nastavi u subotu 12. decembra u 12. 30 komadom komadom „Jedan Pikaso“ ali je taj događaj otkazan.
Zvezdara teatar ovog vikenda, 12. i 13. decembra nastavlja rad u podne sa predstavama “Generalna proba samoubistva“ i “Bajka o pozorištu“. Teatar Vuk će u nedelju 13. decembra u 13 časova igrati komad “Strah od leptira“, ali iz opreznosti je publiku obavestio da zbog veoma nepovoljne epidemiološke situacije može da se dovede u pitanje igranje predstava u narednom periodu.
Pozorište na Terazijama i Madlenianum nisu još nastavili rad, a Pozorište Boško Buha na sceni za decu u subotu igra “Snežnu kraljicu“ a na velikoj sceni će rad nastaviti 20. decembra komadom “39 stepenika“.
Što južnije…
Spasoje Ž. Milovanović, direktor Narodnog pozorišta Niš, ističe u razgovoru za Nova.rs da postoji ozbiljna tendencija da se ništa od repertoara ne igra u decembru:
– Ne zbog ljudi iz pozorišta, mi smo spremni, već zbog publike. Umorna je i svega joj je preko glave i oseća nelagodu zbog zatvorenog prostora. Što se tiče pozorišnog života u Vojvodini, od premijera ni druga pozorišta nisu odustala, otkazivanja se retko dešavaju, samo ako se mora. Na premijere se po pravilu dolazi po pozivu i potpuno je drugačija situacija nego redovan repertoar. Inače, sva pozorišta intenzivno rade i pripremaju se da od januara i februara igraju za širu publiku kada se ovo stabilizuje.
Naš sagovornik ističe da su, zahvaljujući gradu Nišu i Institutu za javno zdravlje ovog grada, uspeli u dva navrata da testiraju skoro ceo ansambl.
– Situacija je trenutno takva da mi imamo repertoar za decembar, ali pitanje je da li ćemo ga održati. Plan je da igramo vikendom ako ima interesovanja publike, ako je spremna da se odazove ovom terminu i ovim uslovima. Mi anketiramo svoje gledaoce i videćemo. Repertoar objavljujemo tri dana unapred jer smo se i publika i mi umorili od zakazivanja i otkazivanja.
Milovanović napominje da je Narodno pozorište u Nišu započelo međunarodni projekat u koprodukciji sa pozorištima iz Arada i Plevena „Čudo Svetog Đorđa“, po tekstu Rusomira Bogdanovskog, u režiji Nikole Zavišića.
– Imali smo prvih deset proba i igraćemo je sledeće godine u aprilu. Premijera prvo treba da bude u Plevenu pa u Nišu pa u Aradu. Do kraja ovog meseca treba da nam izađu još dve premijere to su „Ana Karenjina“ u dramatizaciji i režiji Irfana Mensura. To smo bili prinuđeni da zaustavimo nedelju dana pred premijeru zbog Dragane Mićalović i Mensura koji su bili pozitivni na koronvirus i sada su se oporavili. Ovaj događaj zavisi od odluke lekara da li će dozoviti Irfanu da može da putuje. Druga premijera je predstave „Lice“ po tekstu Aleksandra Galina u režiji bugarskog reditelja Vasila Vasileva. Uveliko se spremamo za početak rada na predstavi „Deobe“ u koprodukciji sa SNP iz Novog Sada i Srpskim pozorištem iz Prištine.
Istina je da pozorišta širom Srbije rade, održavaju probe i spremaju nove predstave, ali repertoarskog programa tokom decembra nemaju Šabačko pozorište, Narodno pozorište Užice, Narodno pozorište Timočke krajine „Zoran Radmilović“ u Zaječaru, Narodno pozorište u Leskovcu i Narodno pozorište u Pirotu…
Knjaževsko- srpski teatar u Kragujevcu, najstarije pozorište u Srbiji koje je osnovao Joakim Vujić, tokom decembra prikazuje svoje predstave online. A, u Kruševačkom pozorištu je, kako su obavestili javnost na svom sajtu, online počeo rad na novoj predstavi radnog naslova „Za sada je OK“.
Milosavljević: U Vojvodini stvari organizovanije
Teatrolog Aleksandar Saša Milosavljević kaže da je divno što pozorišni život u Vojvodini odoleva trenutnoj situaciji.
– Ali ne razlikuje se od drugih pozorišta jer vreme je takvo da sve može da se sruši u roku od 15 minuta. Niko ne može da zakaže unapred repertoar, ni nedeljni jer to je sada spisak želja. Niko ne zna koje će nove mere doneti Krizni štab ili je dovoljno da neko dobije virus i onda pada ceo repertoar. Tako je svuda, ne samo kod nas. Ovo sada je održavanje funkcije pozorišta.
Smatra da je važno da pozorišta rade ali da treba biti realan u kakvim okolnostima se sada odvija njihov rad.
– Ako zaustavite pozorište, onda ste pokazali da ona nisu ni potrebna. Svaka kriza pokazuje da državi nije ozbiljno stalo do kulture. Ukoliko hoćete da održite privid normalnog života da bi vam funkcionisala privreda, koja je mnogo značajnija od pozorišta što se tiče prihoda, onda ćete u sklopu toga reći da teatar i nije tako bitan, smanjićete broj gledalaca, uvešćete neke mere. A pozorište, to se i pokazalo, nije opasno za publiku kada se sprovode mere.
Milosavljević, koji živi u Novom Sadu, dodaje da su u Vojvodini stvari uvek bile organizovanije nego u ostatku Srbije, mimo Beograda.
– Srpsko narodno pozorište i Somborsko pozorište su ozbiljne razrađene mašine. A šta da očekujete, recimo, od pozorišta u Pirotu gde imate pet, šest glumaca, ili u Vranju ili u Leskovcu. Ja se divim tim malim pozorištima i njihovoj energiji kako pokušavaju da spasu pozorišni život u svojim sredinama i kada nije epidemija. Oni se svi bore ko lavovi ali u ovakvoj situaciji nije ih teško izbaciti iz ritma jer imaju malo ljudi. Ni velikim pozorišnim kućama sada nije lako. Primera radi, premijera „Bure“ u Srpskom narodnom pozorištu je odigrana dva puta, a treće izvođenje nije bilo izvodljivo. Jednostavno, to su aspekti funkcionisanja teatra u vreme kovida, sve je podložno promenama iz dana u dan.
Epidemiološke mere, koje su propisale da pozorišta mogu da rade do 17 časova, prilično su se odrazile na interesovanje publike.
