Svako od glumaca ko se iz individualnih razloga ne oseća sigurno, nema potrebe da igra. Ne možete nikoga da prisilite, gluma je pre svega sloboda, kaže umetnički direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta Gorčin Stojanović.
Glumci beogradskih pozorišta počeće da igraju predstave u septembru u skladu sa predloženim merama zaštite od širenja kovida u zatvorenim salama, a biće i novih komada, navode upravnici teatara kojima su stigle preporuke gradskih vlasti za rad u zatvorenim salama na jesen.
Preporukama, koje su iz Sekretarijata za kulturu poslate kabinetu premijerke i čelnicima pozorišta na „razmatranje i promišljanje“, predviđeno je da pozorišta budu otvorena u septembru, da održavaju predstave sa ograničenim brojem mesta u salama, sa merenjem temperature publici na ulazu i maskama, sa razmakom među označenim sedištima od dva metra i distancom među izvođačima na sceni od metar i po, odnosno dva ako je komad s pevanjem, te pojačanu higijenu prostora i slične mere za sprečavanje širenja virusa (u preporuci se navodi, između ostalog, i da ne bude pauze tokom izvođenja, a da svi glumci koji učestvuju u predstavama i prateće osoblje budu evidentirani).
Stojanović: Ako možemo u kafiće, možemo i u pozorište
Reditelj Gorčin Stojanović, umetnički direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta, kaže da su predložene mere slične onima koje se primenjuju u drugim zemljama, a da je ključna stvar u svemu tome lična odgovornost u ansamblima i među publikom.
– Septembar je uvek bio predsezona, uobičajeno malo zagrevanje, a sad, pošto je sve vanredno, nema ni razloga za poštovanje te neke tradicije. Predlog ovih mera je kompilacija onih koje se primenjuju u evropskim zemljama, poput Austrije ili Nemačke. Igrati u do trećini punoj sali je održivo za pozorišta koja su subvencionisana, ali šta će pozorišta koja žive od prodaje karata, kao što je, na primer, Zvezdara teatar? Jasno je da potreba postoji i da su se svi uželeli teatra. Nisam sreo nijednog glumca koji me nije pitao kada će se ponovo igrati. I to je u redu. Ako možemo da sedimo u avionima ili kafićima, moguće je i u pozorištu. Lična odgovornost je tu ključna stvar. Ako smo nešto naučili iz ovog perioda, to je da ne treba neko da nas uteruje u torove. Ako se pazimo i van pozorišta, pazićemo se i u pozorištu – ističe Stojanović.
Stojanović napominje i da, kada su repertoar i podele u pitanju, važno voditi računa o glumcima.
– Treba poštovati glumce, posebno starije. Vlasta Velisavljević, recimo, u 94. godini ne treba da igra i da se izlaže riziku. Neka sačeka. Ne samo on, svako od glumaca ko se iz individualnih razloga ne oseća sigurno, nema potrebe da igra. Ne možete nikoga da prisilite, gluma je pre svega sloboda. Ako glumac strepi pri svakoj replici da može da se zarazi, onda tu glume nema – navodi Stojanović.
Ovaj uspešni reditelj, govoreći o obaveznoj fizičkoj distanci od metar i po do dva među izvođačima, kaže da ona nije baš lako izvodljiva, posebno na manjim scenama, ali da se neke predstave daju „preraditi a da to ne omete umetnički istinu sa scene“.
– To zavisi od veličine sale i od predstave do predstave. Ima predstava koje već sutra mogu da se igraju. Eto, moja „Korešpodencija“ bi mogla, tako je i postavljena, ali „Gospođica“ već ne bi. Ovim merama se, u suštini, ništa ne sprečava, nego se smanjuje mogućnost da se dogodi zaraza. A propisane mera, treba istaći, lakše će moći da budu primenjene u pozorišnim zgradama, nego na stadionima i utakmicama – zaključuje Stojanović.
Upravnici beogradskih pozorišta pozvani su na sastanak u ponedeljak u Ateljeu 212, da porazgovaraju o preporučenim merama, da razmene iskustva i dogovore se o predstojećoj sezoni.
Antić: Atelje počinje da radi 11. septembra
– To su preporuke poput onih kakve se već primenjuju u Velikoj Britaniji, Nemačkoj ili zemljama regiona, nema razlika u odnosu na to. Mi u Ateljeu počinjemo da radimo 11. septembra, igraćemo predstave pod otvorenim krovom, sa trećinom popunjene sale. To je negde oko 100 gledalaca, ali je i to bolje nego ništa. Probe počinju, s tim što smo velike projekte pomerili za neki naredni period. Predstave sa 12 ili 13 glumaca na sceni podrazumevaju ekipu od oko 30 ljudi, što je već rizično i za rad. Gledaćemo i da bude angažovano što više glumaca iz naše kuće, uz preporučenu evidenciju – kaže Novica Antić, upravnik Ateljea 212.
U ovom pozorištu izvedena je i jedina premijera na beogradskim scenama od početka pandemije. Odigrana je predstava „Lounli plenet“ sa troje izvođača pred sedmoro ljudi u publici, a ona bi takođe, uz još nekoliko komada, trebalo ponovo da bude igrana na jesen.
– Glumci su raspoloženi za rad. Ako neko i ne bude hteo da radi, nećemo nikoga da silimo. Znate, ima tu i ljudi sa hroničnim oboljenjima i njihov strah je razumljiv – dodaje Antić.
Ivana Vujić: Pripremali smo se celo leto
U Narodnom pozorištu je još 20. jula na Upravnog odboru usvojena primena preventivnih mera i ona se odnosi na sva tri sektora, kaže direktorka nacionalnog teatra Ivana Vujić. Ona navodi da je sve spremno za septembar.
– Sve vreme karantina smo pripremali sale za vežbu baletskih igrača, sale za probe, sve je pod dezinfekcijom, u zgradi je mali broj ljudi, tako da spremno dočekujemo jesen. U ponedeljak imamo sastanak svih direktora pozorišta u Ateljeu, gde ćemo razmeniti iskustva. Narodno pozorište je veliko, mi imamo dosta mesta, lože su odvojene, a u parteru postoji mogućnost da i uz uvođenje obaveznog razmaka od dva metra ostane 200 do 300 mesta, što omogućava izvođenje pred dovoljno publike. Naravno, uz sve mere protiv širenja koronavirusa – navodi Ivana Vujić.
Direktorka nacionalnog teatra podseća da i Narodno pozorište može da otvori svoj krov, što je možda manje poznato.
– To kod nas nije tako vidljivo kao u Ateljeu, on se nalazi iza leđa publici, ali omogućava nam prirodnu ventilaciju, bez potrebe za dodatnim rashlađivanjem sale. Uveliko ga već otvaramo, tako smo radili i probe. Ne otvaramo ga, razume se, kada su kiše ili nevreme – kaže Ivana Vujić i dodaje da su tokom leta u nacionalnom teatru „još više podigli nivo higijene, okrečene su garderobe i renovirani su toaleti, tako da sada imaju novi asesoar, za laku dezinfekciju“.
Ona navodi i da će se na otvorenoj sceni u Dositejevoj ulici održavati radionice, uz korišćenje potencijala obližne zgrade, a da će od septembra početi i sa projektom Opere Narodnog pozorišta sa malim koncertima sa jednim ili dva izvođača uz pratnju u različitim delovima grada.
Na pitanje da li će se preporučene mere odraziti na repertoar, Ivana Vujić kaže da trenutno imaju nekoliko rešenja, da su „akumulirali svoje snage“, a da će se videti koje od njih je primenljivo tako da budu do kraja zaštićeni i izvođači i publika.
– Spremne su, recimo, predstave „Vasa Železnova“ po tekstu Maksima Gorkog i „Orlando“ Virdžinije Vulf, to smo uradili u maju i junu – navodi Ivana Vujić i dodaje da se i trenutno pripremaju „tri, četiri scenarija iz različitih žanrova“.
Za mere kojima je predviđeno da izvođači na sceni budu udaljeni metar i po do dva kaže da je takvo rešenje sada nužno.
– Moramo sačuvati živote i zdravlje, jer bez toga neće biti ni predstava. Potrudićemo se da ih ispoštujemo. To je izvodljivo i treba krenuti polako, ali u tom pozitivnom pravcu, pa ćemo videti kako će sve to dalje da se razvija. Sve je potrebno raditi u skladu sa merama za sprečavanje epidemije. Mi smo o tome vodili računa i nijedan član naših ansambala se nije razboleo. Važno je da budemo solidarni i da slušamo jedni druge, to i publika od nas očekuje. Da budemo zajedno, a da se sačuvamo – zaključuje Ivana Vujić.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare