Kako je moguće da su samo pozorišta izvor zaraze, a da istovremeno rade i bazeni, i kupališta, i tržni centri, restorani, kafići, klubovi i gradski prevoz, pita Nataša Tasić Knežević, solistkinja opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Ona ukazuje na težak položaj baletskih igrača i operskih pevača koji ne rade od marta.
„Moramo što pre da se probudimo, jer smo svi u velikom problemu. Sve druge zemlje otvaraju svoja pozorišta za publiku, samo se kod nas smatraju izvorom zaraze“, navodi Nataša Tasić Knežević.
Život, kaže, ne možemo da zaustavimo.
„A ljudima je umetnost neophodna. To smo videli i za vreme vanrednog stanja, kada su se onlajn emitovale predstave i koncerti uživo. Setite se samo kako je video koji je snimio orkestar Srpskog narodnog pozorišta za pesmu ‘Bela ćao‘, postao planetarni hit“, kaže Nataša Tasić Knežević.
Neophodno je otvoriti pozorišta i bioskope. Već je ceo region to učinio, a Srbija – još čeka.
„Otvoreno je Ohridsko leto. U Bugarskoj je otvoren festival. Rumunija je otvorena. U Italiji su svi festivali otvoreni, pozorišta su počela da rade i u zatvorenom. U Španiji je već otpevano 17 „Travijata“. U Hrvatskoj je Splitsko leto, Dubrovačke igre – sve je počelo da radi, samo mi i dalje stojimo zatvoreni. Kako je to moguće“, pita Nataša Tasić Knežević.
Dok pozorišta čame prazna, na TV kanalima redovno se emituju razni rijaliti programi.
„Kada nas okružuje ovakva stvarnost, potrebno je da ljudima damo izbor, da oni mogu da biraju šta žele, a šta ne. U ovom slučaju izbor je, na žalost, samo jedan – rijaliti program na televiziji. Nemam ništa protiv da se jednom dnevno na RTS-u održava koncert ili recital uživo, koncert klasične ili džez muzike. Ili samo klavir i pevač. To može da bude neko od naših estradnih umetnika – Merima Njegomir na primer, ona je fantastična“, navodi Nataša.
Time bi se, kaže, ljudima dala šansa da čuju i vide nešto drugo.
„To bi bio pomak, ne samo u oblasti kulture, već i celog društva“, navodi ona. „Dalje možemo da krenemo tek kada postanemo kulturno društvo. A pod tim podrazumevam osnovnu kulturu – da se ne baca papir na ulici, da se ne zagađuje životna sredina, da se misli i o drugome, ne samo o sebi, da se ne bude sebičan…“
„Da bi društvo moglo da krene dalje potrebno je da mu damo šansu. Ova korona se možda i dogodila baš zbog toga da bismo dali šansu našem društvu da ozdravi. A ono može da ozdravi samo ako se otvorimo za nove mogućnosti“, istakla je Nataša Tasić Knežević.
Od marta, podseća ona, ne rade baletski igrači i operski pevači, što je predugo za ove umetnike.
„Ako se ne probudimo – svi smo u velikom problemu. U Srpskom narodnom pozorištu su se, dok je trajala korona i vanredno stanje, održavale probe koje su bile praćene merama opreza. Poštovala se distanca, korišćene su dezobarijere, dezinfekciona sredstva i niko se nije zarazio. Održavani su čak i onlajn koncerti bez publike, na otvorenom, uz izuzetne mere opreza“, navodi Nataša Tasić Knežević.
Kada se završilo vanredno stanje, mere popustile, svi su odahnuli pomislivši da je kraj.
„Nekako smo požurili da se izgrlimo, jer nam je to bilo zabranjeno. I u toj žurbi i nekoj želji došlo je do povećanja broja zaraženih. Ne mislim da je to samo zbog derbija, izbora ili proslava. To se jednostavno desilo, na to niko nije mogao da utiče. To se desilo i jer je jedan deo građana bio tvrdoglav i nije želeo, a neki ni sada ne žele, da nose maske i pridržavaju se mera opreza, dok je drugi deo trpeo“, smatra Nataša.
Ali problem, kako kaže, nastaje u tom trenutku, jer su pozorišta bila zatvorena od marta meseca.
„Tih šest meseci pauze za umetnike, a tu ne mislim na glumce već na baletane i izvođače, znači nemogućnost vežbanja i nastupanja. To je za baletske igrače jako veliki problem, jer je njihov radni vek kraći nego operskog pevača. Šest meseci nevežbanja znači da nam je potrebno minimum šest meseci da se vratimo u formu“, objašnjava Nataša Tasić Knežević.
Na podsećanje da je krajem juna bila otvorena scena na Tašmajdanu, ali da je nastao problem jer su balerine Pozorišta na Terazijama prethodno u noćnom klubu bile u kontaktu sa teniserima zaraženim kovidom, pa tako postale potencijalni prenosioci zaraze, Nataša kaže da ne zna šta je tu bilo, jer nije bila prisutna.
„Jedno je sigurno – ko god da ode u prodavnicu ili uđe u gradski prevoz u Beogradu – može da dobije koronu. Tu sigurno nema poštovanja distance“, navodi ona.
Rešenje za pozorište bilo bi, prema njenom mišljenju, da se u prodaju ne puste sve karte.
„Pozorište ima na primer, 800 mesta. Ne moraju sve karte da se prodaju – neka se proda svaka druga – neka se meri beskontaktnim toplometrom temperatura i zaposlenima i publici. Tu su dezobarijere, maske, postoji način na koji ljudi mogu da se zaštite jer će korona očigledno trajati. Neće nestati za mesec, ni dva, ni tri…“, zaključuje Nataša Tasić Knežević.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare