Nakon uspešne 2022, čelnici Muzeja savremene umetnosti predstavili su danas na susretu s medijima bogat program i za ovu, 2023. godinu.
Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti podsetila je na veoma uspelu izložbenu sezonu, krunisanu postavkama Ervina Vurma „Jedan minut zauvek“ i nedavno završenom Mrđana Bajića „Nepouzdani pripovedač“, koje su beležile rekorde u posećenosti.
Takođe i na bogat program u Salonu MSUB i galeriji Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića.
Izdvojila je „Politikinu“ nagradu za najbolju izložbu u 2022. godini Sanji Latinović za izložbu „Prepreka ili prag“ kustoskinje Une Popović, koja je održana u Salonu Muzeja savremene umetnosti, kao i na prestižno priznanje „Lazar Trifunović“ kojim je ovenčan kustos Muzeja savremene umetnosti Miroslav Karić za tekst „Studija slučaja“, objavljen u istoimenom katalogu publikovanom povodom samostalne izložbe umetnice Biljane Đurđević, takođe u Salonu MSUB.
Najavila je Kolarićeva i kako će ove godine akcenat staviti na zbirku Muzeja savremene umetnosti:
– Izložba Olge Jančić biće otvorena 11. februara kojom ujedno pokrećemo ciklus izložbi posvećen vajarkama čija su dela zastupljena u kolekciji Muzeja. Mnoge žene ostvarile su zavidan uspeh u oblasti skulpture u našoj sredini i to u mediju koji je sve do polovine prošlog veka važio za dominatno muški. Imajući u vidu sve teškoće, prepreke i predrasude sa kojima su se žene suočavale probijajući se u svet skulpture, ovim ciklusom otvorićemo pitanja o poziciji, karijeri, praksi i vidljivosti žena vajarki, kao i recepciji njihovog rada. Sukcesivnim nizom u razmaku od nekoliko nedelja biće otvorene još dve tematske izložbe u zgradi Muzeja na Ušću i to sa delima iz kolekcije – najpre izložba pod nazivom „Identiteti i grad“ a potom i postavka koja nastaje u saradnji i interakciji dela savremnih umetnika sa delima iz perioda socijalne grafike iz zbirke Muzeja.
Postavka „Plava izložba“ u maju predstavljaće, kako je navela, poseban, inkluzivan program namenjen slepim i slabovidim osobama. U saradnji s profesorima i studentima Akademije likovnih umetnosti za tu priliku biće napravljene specijalne taktilne replike izabranih dela iz kolekcije Muzeja.
Za septembar je planirana retrospektivna postavka Zorana Naskovskog, u saradnji s Muzejem savremene umetnosti u Novom Sadu. Koncipirana će biti kroz problemske celine koja će omogućiti da se stručna i široka javnost upozna s idejama, konceptima i širokim medijskim i tematskim diverzitetom praksi ovog umetnika. Mesec dana kasnije planirana je izložba Jagode Buić Wuttke, koja je nedavno preminula, a čija će dela prvi put biti predstavljena samostalno u ovoj instituciji. Pred posetiocima će biti tapiserije iz ranijeg perioda stvaralaštva umetnice, kada je profilisala svoj izraz. U Zbirci slikarstva MSUB-a, nalaze se i četiri rada ove umetnice koja su svojevremeno otkupljena za muzejsku kolekciju, i biće predstavljena na izložbi, dok će ostala „stići“ iz drugih muzejskih i privatnih kolekcija iz Srbije.
– Pokrenućemo i još jedan program koji će biti posvećen umetničkom filmu u okviru kojeg planiramo da ugostimo nekoliko značajnih internacionalnih umetnika i umetnica koji su poseban doprinos i priznanje stekli upravo baveći se filmom. U planu nam je da ove godine predstavimo filmove Širin Nešat, Daglas Gordona, Ali Šerija…
Takođe, s obzirom da se 2023. navršava 150 godina od rođenja Nadežde Petrović Muzej savremene umetnosti, kako je otkrila Kolarićeva, u Srpskom kulturnom centru u Parizu organizovaće izložbu posvećenu stvaralačkom opusu umetnice, koji je nastao tokom njenog boravka u Parizu.
Fokus programa Muzeja savremene umetnosti u 2023. biće, kako je najavila Mišela Blanuša, šefica Odeljenja umetničkih zbirki i izložbi, usmeren na rad sa delima iz zbirki muzeja kroz različite kocepcijske, problemske i fenomenološke pristupe. Predstavila je postavku skulptorke Olge Jančić, tematsku izložbu iz kolekcije koja se bavi fenomenima identiteta i grada kustoskinja: Une Popović, Svetlane Mitić, Žakline Ratković, Mišele Blanuše i Rajke Bošković. Za proleće je predviđena Izložba socijano-angažovane umetnosti čiji su kustosi Mišela Blanuša i Miroslav Karić na kojoj će publika moći da vidi oko 100 umetničkih ostvarenja najpoznatijih umetnika iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti: Đorđa Andrejevića Kuna, Mirka Kujačića, Bratislava Stojanovića, Marijana Detonija, Sergija Glumca… Biće tu i savremeni umetnici: Vladan Jeremić i Rene Redle, Siniša Ilić, Bojan Đorđev, Darinka Pop Mitić, Udruženja Kurs, Milica Ružičić i Nikola Radosavljević.
Salon muzeja savremene umetnosti i galerija – Legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, kako je najavljeno, ostaće prostori namenjeni umetnicima mlađe i srednje generacije iz Srbije i regiona.
– Do kraja godine u ovim prostorima biće realizovano osam izložbi na kojima će se samostalno predstaviti umetnici i umetnice od kojih neki već duže vreme žive i rade u inostranstvu, poput Kristine Benjocki, Darka Dragičevića, Mihaela Milunovića, a beogradska publika će imati priliku da vidi i novija skulptorska ostvarenja umetnice Olivere Parlić. Takođe, ovdašnja stručna i šira javnost moći će da se kroz saradničke i autorske projekte upozna i sa radovima umetnika Ivana Markovića iz Beograda i umetnice Natalije Vujošević iz Podgorice, zatim sa delima iz zbirke Muzeja suvremene umjetnosti iz Zagreba kao i sa recentnom vajarskom produkcijom domaćih autora u okviru grupne izložbe posvećene mediju skulpture – istakao je Miroslav Karić, kustos Salona.
Ali, za početak nove sezone u Galeriji – legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića najavio je izložbu Vesne Perunović, umetnice koja više od tri decenije profesionalni angažman vezuje za Kanadu. Izložba rezimira poslednju deceniju i po Vesninog umetničkog rada karakterističnog po primeni različitih medija (crtež, instalacija, video, fotografija, performans) u tematskim preispitivanjima pojmova doma, dislokacije, migracije i pripadnosti…
U Salonu MSUB će najpre biti otvorena izložba Ivana Markovića, autora nagrađivanog eksperimentalno-dokumentarnog filma „Centar“ i umetnice Natalije Vujošević koji kroz sadejstvo različitih elemenata od videa, site specific intervencija do zvuka kreiraju specifičnu ambijentalnu situaciju istražujući atmosferičnost arhitektonskih enterijera u kojima su upisani tragovi društveno-političkih konteksta u kojem su nastajali.
Bonus video: Izložba Ervina Vurma u MSUB
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar