Marijana Kolarić: Ne plašim se političkih igara oko MSU

Istoričarku umetnosti Marijanu Kolarić je Vlada Srbije imenovala za direktorku Muzeja savremene umetnosti na predlog Upravnog odbora ove ustanove i Ministarstva kulture. Na to mesto izabrana je na konkursu raspisanom u januaru ove godine, a njen plan rada za naredne četiri godine ocenjen je najbolje i UO je oko njenog izbora bio jednoglasan.Marijana Kolarić diplomirala je na Filozofskom fakultetu 2010. godine, radila je kao stručna saradnica u gradskoj upravi u Pančevu, kao nezavisna kustoskinja organizovala je više izložbi u zemlji i inostranstvu, članica je odbora 58. Oktobarskog salona od 2019. godine, a bila je i selektorka 17. bijenala umetnosti "SEE Art Gates: Stanja stvarnosti u Srbiji" i kustoskinja izložbe "Voyage: Putovanje kroz savremenu srpsku umetnosti" u Šangaju od novembra 2017. do aprila 2018. godine. Uz Srđana Šapera osnivač je galerije "Novembar". Primopredaja dužnosti u MSU obavljena je juče i zvanično je počeo da joj teče mandat.- U galeriji "Novembar" bila sam angažovana kao direktorka i kustoskinja od osnivanja, ali zvaničnim preuzimanjem dužnosti direktorke Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, moj radni odnos u galeriji "Novembar" prestaje - kaže Marijana Kolarić.Kada ste na javnom pozivu konkurisali za poziciju direktora Muzeja savremene umetnosti da li ste očekivali ovakav "rasplet"?Kada se prijavljujete na konkurs naravno da se nadate pozitivnom ishodu po vas. Ono na šta sam u tom momentu bila fokusirana je da predložim plan i program, kao i viziju muzeja za naredni četvorogodišnji period koji na najbolji način odgovara na trenutno stanje, na probleme i izazove sa kojima se Muzej suočava. Drago mi je da je upravo moj plan i program ocenjen kao najbolji od strane članova Upravnog odbora, a potom i usvojen od strane Ministarstva kulture i informisanja i Vlade Republike Srbije.Vašim imenovanjem na čelnu poziciju u Muzeju savremene umetnosti konačno je prekinut niz od gotovo osam godina v.d. stanja u ovoj instituciji. Šta za muzej, po vama, znači da posle toliko vremena izađe iz v.d. stanja?Svakako pozitivan iskorak. Dugoročno planiranje u kulturi jedino daje dobre i pozitivne rezultate i za instituciju i za društvo. Danas se u svetu sve više govori o muzejskoj industriji, o jednom globalnom fenomenu i zamajcu sa otvaranjem u proseku čak 700 muzeja godišnje širom sveta, što privatnih što javnih, po navodima "Artprajsa" još iz 2007. godine. Kako bi Muzej savremene umetnosti u Beogradu najpre ojačao svoju poziciju u društvu i bio u mogućnosti da potom iskorači i uđe u konkurenciju i saradnju sa nekim svetskim muzejima, neophodno je da primeni raznolike mehanizme, višegodišnje strateške planove, razvija dugoročne projekate, ali i partnerstva, i neguje podršku javnog i privatnog sektora kako bi osigurao svoje bolje funkcionisanje, a to sve zahteva vreme i višegodišnje planiranje koje nije moguće kada imate v.d. direktora koji je obično ograničen na jednogodišnji mandat.Iako već imate iskustva u radu u jednoj državnoj instituciji, u pančevačkoj Gradskoj upravi, na čelo Muzeja savremene umetnosti, u jedan javan sistem, dolazite iz privatne sfere, galerije "Novembar". Mislite li da će vam to biti otežavajuća okolnost, pogotovo ako se uzmu u obzir reči bivšeg v.d. direktora da mnogi zaposleni u ovoj instituciji "nisu ljudi od akcije"?Raznovrsnost iskustva je uvek prednost. Radeći na poziciji direktorke i kustoskinje galerije "Novembar", kao privatne, nezavisne institucije, mogu reći da privatna sfera dozvoljava u izvesnom smislu veću fleksibilnost delovanja i proaktivnost, ali nikada ne isključuje odgovornost za poteze koje povlačite. U želji da izgradimo galeriju sa kvalitetnim i profesionalno visoko standardizovanim izložbama, program galerije smo od početka planirali najmanje godinu dana unapred. Izjavu bivšeg direktora, kojeg lično ne poznajem, mogu jedino shvatiti kao njegov lični doživljaj i institucije i kolektiva. Svaki direktor ima svoj jedinstven pristup, svoje strategije, zahteve koje stavlja pred tim, pa samim tim i očekivanja. Sopstvene zahteve i očekivanja koji su u vezi sa predloženim planom i programom izneću pred kolektiv i Stručno veće Muzeja kako bismo zajedno procenili i predložili rokove kojih ćemo se potom pridržavati.

Smatrate li da svoja iskustva u vođenju privatne galerije i rad kao nezavisne kustoskinje na različitim izložbama u Srbiji i inostranstvu možete dobro da iskoristite?Bila sam u prilici da upoznajem i sarađujem sa nekim od istaknutih imena i ličnosti iz sveta umetnosti u zemlji i inostranstvu i da od njih učim. Naravno da će mi to iskustvo značiti i koristiti.Vaš plan rad i razvoja MSU u naredne četiri godine, koji je Upravni odbor ocenio kao najbolji, sastavljen je od šest tačaka (obrada i unapređenje kolekcije, unapređenje programskih sadržaja, rada zaposlenih, saradnje, publike i ostvarivanje sopstvenih sredstava). Šta to konkretno podrazumeva?Puno toga. Nakon dužeg perioda najpre zatvorenosti zbog željene rekonstrukcije, današnji MSUB treba da postane snažan stvaralački centar, mesto kreativnog učenja koji će povećati uticaj na društvo kroz umetnost. Sa kolekcijom koja baštini preko 8.500 dela srpske i jugoslovenske umetnosti, MSUB je vodeći muzej u regionu te treba da teži otvorenosti da deli i slavi pristup kolekciji, kao i da produbljuje razumevanje njenog značaja, ali i da iznova podstiče kritičko razmišljanje o savremenim umetničkim tokovima i praksama. Muzej kao snažan i istraživački centar treba da razvija intenzivne programe saradnje i partnerstava sa međunarodnim muzejima, kao i da okuplja stručnjake moderne i savremene umetnosti iz celog sveta, da podstiče razvoj domaće savremene umetnosti, kao i da doprinosi njenoj boljoj vidljivosti i pozicioniranju na svetskoj sceni.Iako ovo najpre zvuči kao jedna dugoročna vizija Muzeja, u planu kroz pomenutih šest tačaka izlistane su mnogobrojne praktične aktivnosti koje će Muzej razvijati i time doprinositi da budemo sve bliži ovom cilju. Ali jedna od neophodnih aktivnosti nakon rekonstrukcije je vraćanje radova u depo Muzeja i početak revizije zbirke.Kakve izložbe bi, prema Vašoj viziji, MSU trebalo da postavlja?Izložbe koje promovišu javno znanje i doprinose boljem razumevanju i tumačenju srpske i jugoslovenske moderne i savremene umetnosti, ali i globalnih savremenih umetničkih fenomena i ličnosti. Muzeju, ali i svima nama, potrebne su izložbe kojima se demonstrira značaj kolekcije, retropsektive domaćih i svetskih renomiranih umetničkih imena, samostalne, grupne i tematske izložbe aktuelnih umetnika iz Srbije i inostranstva. Ali ono u čemu mogu videti izvesnu novinu i neku ličnu viziju i želju je da Muzej zajedno sa izložbama koje bude realizovao, postane mesto nadahnjujućih iskustava, gde će se posetioci upoznavati sa materijanim svedočanstvima prošlosti i sadašnjosti i biti u prilici da konstantno proširuju svoja znanja, te i da na nabolji način, čak uzbudljiv, iskuse posebnost umetničkog dela i njegovu singularnost u svetu sve veće standardizacije.Muzej savremene umetnosti se tokom prošle godine često nalazio na "udaru javnosti" zbog razloga koji ponajmanje imaju veze sa umetnošću. Ako ste pratili dešavanja u MSU, naročito prošle jeseni (od skidanja dela postavke, pobune i otkaza nekih zaposlenih, protivljenja dela UO potezima čelnog čoveka institucije, do reakcije nadležnog ministarstva), smatrate li da su takve stvari nedopustive u jednom muzeju?Smatram da je to najviše naškodilo samom Muzeju i njegovoj reputaciji. Sada smo pred izazovom da iznova gradimo bolju reputaciju Muzeja i nadam se da ćemo u tome i uspeti.Trenutno je u Muzeju savremene umetnosti u toku izložba "Ljubav je ljubav". I dok je deo stručne javnosti bio stava da postavci venčanica jednog modnog kreatora nije mesto u muzeju, izložba je produžena zbog velike posete. Da li smatrate da je takva izložba visoke mode u skladu sa orijentacijom MSU?Drago mi je da postoji velika zainteresovanost javnosti za posetom Muzeju i njegovih programa jer je to dobar znak da se u Muzej vraća publika. Kada su u pitanju budući programi, trudiću se da MSUB drži reputaciju jedne renomirane ustanove koja će svojim izložbama pratiti razvoj domaće i svetske savremene umetnosti, kao i doprinositi njenom boljem razumevanju u javnosti. Izložba "Ljubav je ljubav", iako je dobila na publicitetu u javnosti, nije bila odobrena od strane Stručnog tima Muzeja koji su ocenili da izložba nije u skladu sa programskom koncepcijom i orijentacijom MSUB-a. U Muzeju se već priprema izložba Goranke Matić koja će u izvesnom smislu pokazati bolji i pouzdaniji put i razvoj Muzeja.Strahujete li od "političkih igara" koje ova funkcija, kako nam je rekao doskorašnji v.d. direktora Viktor Kiš, nosi?Ne. Možda zbog toga što nam se pozicije u startu razlikuju. Viktor Kiš je postavljen u statusu vršioca dužnosti direktora, što je veoma nestabilna pozicija, koja je u osnovi podložna političkim pritiscima, a vremenski ograničena na period od najduže jedne godine. Mandatni četvorogodišnji period na koji sam izabrana, i to na osnovu raspisanog konkursa koji je podrazumevao razmatranje predloženog plana i programa Muzeja za naredne četiri godine, kao i ocenjivanje profesionalnih referenci i kapaciteta kandidata, čini moju poziciju drugačijom.