Romanopisac Pol Oster o svom poslednjem delu, o 800 strana posvećenih američkom piscu Stivenu Krejnu.
Pol Oster je u krevetu, razgovaramo telefonom jer ima najbolji prijem u spavaćoj sobi, piše novinar “Gardijana”.
“Više volim da pričam telefonom, to je mnogo bolje nego sa onim kvadratnim ekrančićima”, kaže pisac.
Poznat po svojim elegantnim, sažetim romanima ”Njujorška trilogija” i “Mesečeva palata” od čijeg nastanka je prošlo već 30 godina, Osterova kasnija karijera razvijala se u mnogo ekspanzivnijem obliku. Njegova knjiga koja je bila u užem izboru za nagradu Buker “4321” obuhvatala je preko 1000 strana špekulativne proze, koja traga za raznolikim životnim putevima.
Sada je napisao knjigu od 800 strana koja ne spada u fikciju. Njegova tema je pesnik i romanopisac Stiven Krejn koji je živeo kratko, samo 28 godina. Njegov čitav opus mogao bi se pročitati za vikend. Ali Osterova knjiga je masivna. Obuvata ne samo biografiju nego i književnu kritiku. Oster nas vodi u središte svoje opsesije Krejnovom neobičnošću, radikalnim pisanjem i skoro je nemoguće ne biti inficiran njegovim entuzijazmom. Oster je autor 20 romana, živi sa suprugom, takođe spisateljicom u Bruklinu u Nju Jorku.
Zašto ste odlučili da pišete o Stivenu?
“Čitao sam ga rano još u srednjoj školi, kao i mnogi od nas. Ali onda sam izgubio kontakt sa Krejnom i nisam mislio o njemu godinama. Kada sam završio knjigu “4321” bio sam iscrpljen i znao sam da neću moći da pišem neko vreme, i morao sam da uzmem odmor da se povratim. Tada sam pročitao mnoge stvari koje sam odavno planirao. Počeo sam ponovo da čitam Krejna. Najpre sam uzeo delo “Monster” za koje nikada do tada nisam čuo. Oduševila me je njegova genijalnost. Uvukla me je u oluju i bio sam u šoku koliko je duboka i rezonirajuća književnost. To me je motivisalo da pročitam sve što je on ikada napisao. Moje divljenje je raslo sve više, U vreme kad sam završio sa njegovim knjigama počeo sam da istražujem njegov život i shvatio kako je bio fascinantan. Na kraju sam rešio da napišem kratku zahvalnost Krejnu.
Kratku?
“To je bio moj plan, 100, 200 strana. Ali jedna stvar je vodila do druge i tokom vremena sam stvorio ovu obimnu knjigu. To je ogromna knjiga, znam. Ali nije sve biografija. Ima dosta o njegovom radu, ravnomerno je podeljena je na ta dva dela.”
To je knjiga koja nas uči kako da volimo Krejna. Da li se osećate kao učitelj?
“Radio sam taj posao na Prinstonu i to je bio horor. Pet godina kreativnog pisanja i i dalje osećam jezu. Ili imaš mašte ili nemaš. Ili imaš osećaj za jezik ili nemaš. Osećam se kao starac koji mladima nešto govori u ovoj knjizi, ali ne u učionici već za stolom, za večerom, i delim sa njima svoje uvide i entuzijazam vezan za Krejna.”
Čini se da se divite Krejnu jer je ozbiljno shvatao pisanje?
“To je jedini način da se priđe književnosti. Tako sam i ja radio ceo život i svi pisci kojima se divim. Ne shvatam kako možeš da stvoriš umetnost ako je ne shvataš ozbiljno i ako nisi opsednut time da svaki put radiš sve bolje.”
Krejn je bio jako siromašan. Da li mislite da moramo da patimo da bismo stvarali umetnost?
“Da bi se iznedrilo dobro umetničko delo mora u vama da bude narušen balans. Ali ne mora da bude u pogledu finansija. Može biti i ravnoteža u emocijama ili u ljubavi. Šta god to bila, baš ona stvar koja protrese vaš život je ona iz koje nastaje umetnost.“, zaključuje Oster.
Bonus video: Filharmoničari se koncertom oprostili od Ivana Tasovca
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar