0
Leto je počelo, neki su već otišli na more, ali većina se tek sprema za letovanje. Nudimo vam izbor od 10 knjiga svetske književnosti za čitanje na plaži, i poklanjamo našim čitaocima po jedan primerak svake od ovih knjiga. Pišite nam na [email protected] i prvih 10 najbržih čitalaca koji napišu svoje ime i prezime dobiće na poklon jedno od predloženih dela.
Sandro Veronezi “Kolibri” (Akademska knjiga, 2022)
Čudesno i upečatljivo putovanje kroz vreme, ispričano kroz različite narativne i stilske forme, Kolibri je priča o patnji, sreći, gubitku, ljubavi i nadi – o čoveku koji simboliše tiho herojstvo mnogobrojnih običnih ljudi. Uzbudljiv roman o sposobnosti da se u budućnost gleda s nadom i živi intenzivno do samog kraja, Kolibri, remek-delo Sandra Veronezija – izuzetno čitljivo, bogato uvidima i ispunjeno zanimljivim obrtima i otkrićima – jeste slika našeg postojanja, kao i prepreka i hirova sudbine na koje nailazimo, a koji nas pokreću i konačno definišu.
Nik Kejv “Vera, nada i krvoproliće” (Arete,2023)
Ova knjiga je nastala iz preko četrdeset sati intimnih i prosvetljujućih razgovora Nika Kejva i Šona O’Hejgana o umetnosti, prijateljstvu, muzici, bolu, veri, egu i kreativnoj sili. Dok O’Hejgan kopa po najdubljim i najmračnijim kutcima Kejvovog radoznalog i kreativnog uma, Kejv nastoji da iskreno govori o svojoj potrazi za smislom. Knjiga odaje počast Nikovom pokojnom sinu Arturu, ali i umetnosti i duhovnosti, koje su, u Kejvovom svetu, neodvojive. „Vera, nada i krvoproliće“ spaja humor, intelekt i strast Nika Kejva u jednu dugu filozofsku meditaciju o životu i smrti.
Tom Kristensen “Vandalizam” (Blum, 2023)
Vandalizam u modernoj evropskoj književnosti predstavlja jednu od najpotresnijih priča o egzistencijalnoj teskobi, identitetu i savesti, ali i svojevrstan portret čitave međuratne generacije, zarobljene u začaranom krugu emancipacije pojedinca, novotkrivenog vrta zemaljskih užitaka i velike svetske ekonomske krize. Ne iznenađuje činjenica da ga kritičari porede sa Danteovim Paklom, a nobelovac Knut Hamsun ga oduševljeno proglašava unikatnim delom čistog genija. Iako izaziva skandal u javnosti kada je prvobitno objavljen 1930, Vandalizam je do danas bez prestanka reizdavan, te je stekao kultni i kanonski
književni status remek-dela evropskog modernizma.
Havijer Serkas “Kralj senki” (Arhipelag, 2021)
Junak romana „Kralj senki“, poručnik falangista Manuel Mena, poginuo je u bici na Alta Tera, u jednoj od odlučujućih bitaka Španskog građanskog rata. Njegova pogibija je decenijama istovremeno i mit i trauma njegove porodice. Pisac Havijer Serkas, zajedno s filmskim rediteljem Davidom Truebom, kreće u potragu za činjenicama života i smrti Manuela Mene, otkrivajući decenijama potiskivane istine o jednoj porodičnoj istoriji, o Španskom građanskom ratu i o modernom španskog društvu. U toku te potrage pred Serkasom i Truebom ukazuju se nepoznati dokumenti, tragične epizode Španskog građanskog rata i živi svedoci koji su razapeti između višedecenijskog ćutanja i potrebe za prevođenjem. A ključ ove nesvakidašnje uzbudljive potrage i razrešenje romana jeste čuvena priča Danila Kiša „Slavno je za otadžbinu mreti“ iz knjige „Enciklopedija mrtvih“.
Dejvid Soloj “Sve što je muškarac” (Booka, 2023)
„Sve što je muškarac“ vodi nas kroz slojeve svega onoga što čini belog muškarca u Evropi na početku 21. veka. U devet prividno nepovezanih priča Dejvid Soloj, izuzetno darovit majstor novog realizma, prikazuje malodušnost, ambiciju, krizu identiteta, lažnu samouverenost i suštinsku usamljenost savremenih muškaraca. Genijalan i inovativan roman, uznemirujuće mračan, ali neretko i urnebesno komičan, bio je u užem izboru za Bukerovu nagradu.
Mohsin Hamid “ Izlaz – Zapad” (Dereta, 2023)
Veštom narativnom tehnikom, uz čest upliv magijskog realizma, u romanu „Izlaz – Zapad“ Hamid efektno tematizuje najveće moralne teme savremenog sveta – pitanje ljudi koji žive u ratnim zonama, u tranzitu, pitanje izbeglica i migranata, tražilaca azila… Što smo, simbolički, svi mi. Drži nas u zapitanosti nad time da li potraga za nekim boljim svetom osigurava mir i blagostanje, ili ostavljanje jednog rata za sobom znači svesno upuštanje u drugi… Izuzetno intiman pogled na aktuelnu temu današnjice, roman Izlaz – Zapad donosi nezaboravnu savremenu, a istovremeno univerzalnu priču o borbi, ljubavi i hrabrosti.
Erik Fotorino “Marina A” (Geopoetika, 2023)
Uoči Božića 2018. doktor Pol Gaše vodi ženu i kćerku na putovanje, da upoznaju Firencu. Mnogo mu je stalo da one otkriju Botičelija, sve draži starog grada i reku Arno, ali njihov boravak remeti pojava srpske umetnice performansa Marine Abramović, za koju nikad ranije nisu čuli, a na čije plakate neprestano nailaze na ulicama, i čije radove potom upoznaju na njenoj retrospektivnoj izložbi u dvoranama palate Stroci. Kao hirurg ortoped, Pol Gaše se gnuša (samo)povređivanja umetnice. Pa ipak, privlači ga njen svet koji, udaljavajući se malo-pomalo od naizgled bezrazložne nasilnosti, postaje ogledalo potrage za skladom, za harmonijom u odnosu prema drugome…
Markus Orts “Maks” (Službeni glasnik, 2023)
Ovo je priča o Maksu Ernstu, velikom umetniku prošlog veka. Roman o slobodi, umetnosti, ludilu, zavičaju – i Maksu, Maksu Ernstu. O njegovoj pobuni protiv oca, koji pripada vremenu cara Vilhelma II, lutanju po razuzdanom Parizu dvadesetih godina i skromnom životu u bekstvu i egzilu u Americi. Kroz prizmu života šest žena, roman „Maks“ Markusa Ortsa pripoveda o 20. veku, skicirajući panoramu jednog neverovatnog vremena.
Harlan Kobenj “Poklapanje” (Laguna, 2023)
Kad iznenada dobije obaveštenje od genealoškog portala da je pronađeno poklapanje sa njegovim DNK profilom, Vajld se približava svojoj prošlosti više no što je ikad sanjao, i konačno ulazi u trag svom ocu. No kad ga upozna, ostaje uskraćen za željene odgovore, samo se otvaraju nova pitanja. Vajld se u očaju hvata za poslednji preostali trag i obraća se daljem rođaku, koji naprasno nestaje nakon košmarnog skandala u kojem se našao… Najbolja knjiga po izboru časopisa USA Today, Wall Street Journal i Publishers Weekly.
Žan Pol Diboa “Nije svima isto na ovom svetu” (Akademska knjiga, 2022)
Životna priča „Nije svima isto na ovom svetu“ jedna je od najlepših knjiga Žan-Pola Diboe. U njoj otkrivamo pisca s istančanim osećajem za druge ljude, osetljivog na sve oblike nepravde. Žan-Pol Diboa rođen je 1950. u Tuluzu, gde živi i sada. Dobio je nagradu France Télévisions za roman Kennedy et moi (1996), nagrade Femina i Fnac za Une vie française (2004), kao i priznanje Vialatte za Le Cas Sneijder (2012). Njegovi romani dosad su u Francuskoj prodati u preko milion primeraka.
Bonus video: Da li će Frenzen doći u Srbiju