Pismo intelektualaca Ani Brnabić i podrška predsednika SANU

Kultura 27. maj. 202014:34 > 10:23
Podeli:
Nebojša Bradić i Vladimir Kostić predsednik SANU, na konfereniciji kultura posle korone, Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Učesnici javne debate "Kultura posle virusa", održane danas u beogradskom "Dorćol platzu" u organizaciji udruženja "Kreativna Srbija", uputili su pismo Vladi Srbije u kome predlažu da hitno obezbedi interventnu finansijsku podršku za obnovu i razvoj kreativnog sektora, kontinuiranu podršku za slobodne umetnike, restrukturiranje šeme stalnog zaposlenja i osnivanje Fonda za kulturu.

Autori: Marija Jakovljević i Matija Jovandić

Vodeći stručnjaci i profesionalci u oblasti kulture su, kao posebno važnu meru, dugoročnu i preko potrebnu, izdvojili osnivanje Fonda za razvoj kulture po ugledu na Fond za nauku.

„Ovaj fond ima za cilj da obezbeđuje uslove za razvoj kulturno-umetničkih delatnosti koje uključuju kreativne industrije u Republici Srbiji, neophodan za napredak društva zasnovanog na kreativnosti“, navedeno je u pismu adresiranom na kabinet predsednice Vlade Ane Brnabić.

Potpisivanje pisma koje je poslato premijerki Ani Brnabić, Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Potpisnici pisma Milena Dragičević Šešić, Goran Marković, Nebojša Bradić, Ivan Medenica, Gojko Božović, Zoran Hamović, Ivan Blagojević, Janko Baljak, Minja Bogavac, Dejana Đedović izrazili su nadu da će u ovom teškom trenutku za srpsku kulturu započeti brzi i produktivni dijalog između Vlade i kreativnog sektora.

„Tokom javne debate zaključili smo da je neophodno definisati i spovesti mere, kako bi se sanirali problemi s kojima se kultura u Srbiji suočava posle pandemije. Rešenja koja predlažemo su u saglasnosti sa intervencijama i merama koje se sprovode u Evropi, a primenjena na realne probleme kreativnog sektora u Srbiji. Sve predložene mere možemo da dokumentujemo analizom ključnih problema kulturne politike u Srbiji“, navedeno je u pismu.

 

 

Učesnici tribine „Kultura posle virusa“ sagledali su aktuelne probleme u različitim sektorima i izneli konkretne predloge za budućnost kulture u Srbiji.

Tribinu su moderirali Maja Vukadinović i Dragan Jovićević, putem video linka uključila se Milena Garfild iz SAD, a učesnike tribine pozdravio je predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Vladimir Kostić.

Predsednik SANU je, otvarajući debatu iz publike, rekao da je pre svega „došao da ćuti i sluša”.

– Lepota moje funkcije je u tome što mi pruža mogućnost da pričam o stvarima o kojima svako zna na ovom panelu, a bojim se i svako u ovom auditorijumu zna bolje od mene. Prema tome, danas bih iskoristio priliku da ćutim i da vas slušam, da naučim ono što bi mi bilo korisno u nekoj obnovljenoj funkciji institucije koju vodim. Malo ću proširiti ovu temu. Prelistao sam juče Harareovu knjigu „21 lekacija o 21. veku“ i užasnut sam konstatovao, bez patetike, da u njoj nema umetnosti i nema kulture. Očigledno da je to realnost, pored ove naše srpske realnosti, bojim se mnogo šira i o čemu ćete vi, kao ljudi od posebne odgovornosti, morati da vodite računa, a bogami i moja malenkost u onoj meri u kojoj se bude ticala institucije u kojoj sam. Mislim da su ovakvi razgovori lekoviti – kazao je Kostić.

Konfereniciji Kultura posle korone prisustvovao je i predsednik SANU Vladimir Kostić/Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Ćutanje sa jedne, a besplatni programi s druge strane

Profesorka sa Akademije umetnosti Milena Dragićević Šešić citirala je na početku pisca Dejana Tijaga Stankovića, inače njenog studenta na master studijama menadžmena u kulturi, koji je primetio da smo „tokom ove pandemije utvrdili smo da možemo bez aviona, kamiona, restorana, automobila, ali da bez knjiga, muzike i filmova ne možemo“.

– Potpuno ćutanje na svim nivoima je obeležilo našu kulturnu politiku, ćutanje vlasti na svim nivoima, a sa druge strane buktanje u svetu umetničke i kulturne ponude, i to od strane svih aktera, i od strane ustanova u javnom sektoru, i od strane nezavisnih, neprofitnih ustanova kulture i od strane onih koji možda najviše gube u ovoj situaciji, a to je privatni sektor u kulturi, samostalni umetnici, male umetničke i kulturne agencije i kolektivi. Svi oni su bez rezerve ponudili svoje sadržaje, svoja dela, od izdavača, muzičkih, filmskih, književnih dela besplatno na internetu najširim krugovima ljudi i ljudi su to prihvatili. Sa druge strane, oni su se prvi našli na udaru, a kulturna politika ćuti – ocenila je Milena Dragičević Šešić.

Milena Dragićević Šešić, Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Ona je primetila da su se odmah s početkom krize prva javila i udruženja umetnika, skrećući pažnju na probleme sa pandemijskom krizom i nezaposlenost umetnika, ali smo „jedino čuli da neće biti smanjenja plata u javnom sektoru“.

– Ali svi znamo da se kultura i umetnost u javnom sektoru održavaju, a stvaraju se najčešće izvan njega, stvaraju je i oni izvan tog sistema, glumci, reditelji, kompozitori, dramski pisci – kazala je ona.

Ona je navela i da su se tek mnogo vremena nakon što su evropske države napravile izveštaje o preduzetim merama iz oblasti kulture kada su se vlasti u Srbiji oglasile. „Beograd – negativno, sa ukidanjem konkursa za kulturu, bez ikakvog obeštećenja ljuid koji su proveli dane i dane pripremali konkursnu dokumentaciju“, navela je Milena Dragičević Šešić.
– Taj novac, koji je bio namenjen konkursima otišao je za isplatu honorara honorarcima koji su imali potpisane ugovore sa gradskim ustanovama kulture – rekla je profesorka i podsetila na Hanu Selimović, koje „nema ni u jednom od tih sistema koje država predlaže“.

–  Ovo navodim samo kao primer da je „ispod radara“ prošlo 80 odsto umetnika i stvaralaca koji nisu deo sistema registrovanih slobodnih umetnika ili nisu bili vezani ugovorima sa gradskim ustanovama – istakla je ona.

Profesorka je ocenila i da je „sistem u kulturi kod nas ukinut pre mnogo godina, Nacionalni savet za kulturu ne postoji”, a da su u svetu upravo takva tela predlagala i donosila mere pomoći u vreme krize“.

Na pitanje šta se može uraditi, rekla je da je dovoljno da dva-tri zaposlena na različitim nivoima vlasti pogledaju šta rade gradske vlasti u Nemačkoj, Francuskoj, da u pokrajskoj vlasti vide kako se to rešava u, recimo, Kataloniji, i koji su njihovi instrumenti kulture.

– Činjenica je da polazimo sa različitih finansijskih pozicija, ali nije sve u finansijama. Da li su mogli da organizuju razgovore sa umetničkim udruženjima? Tako su to radili ne samo u Evropi, nego i u Africi, a u Srbiji nije bilo ni pokušaja dijaloga – kazala je Milena Dragičević Šešić.

Milena Garfild: Predstavu preko zuma gledalo 5.000 ljudi

Producentkinja Milena Garfild uključila se video linkom iz SAD i prenela da je situacija u Americi “zaista dramatična”, da su ustanove kulture zatvorene, da su među njima i slavna, velika pozorišta, kao i Brodvej, a da je iz nekih od njih najavljeno da ih neće otvarati do sledeće godine. Pošto u američkim teatrima nema ansambala, ukazala je ona, to znači da su glumci izgubili angažmane i da su u egzistencijalnoj krizi, a da je u drugim ustanovama kulture bilo i mnogo otpuštanja.

Ona kaže i da se razmišlja o ambijentalnim prostorima za predstave, a da je nedavno održana i predstava pomoću “zuma”, koju je pratilo 5.000 ljudi. Ona očekuje da će se i u SAD-u pojaviti novi model rada u pozorištima, sa pretpostavkom da će se i predstave snimati profesionalno, sa više kamera…

– Preživeće najveći i najbolji, oni srednji će teško opstati – primetila je ona.

Ivan Blagojević: Berlinski klubovi dobili više novca nego cela srpska kultura za 10 godina

Ivan Blagojević direktor Nišvil festivala,Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Ivan Blagojević, osnivač „Nišvila“, podsetio je na slogan „Država stanuje u pozorištu“ s kraja prošlog veka i ocenio da ona sada, u 21. veku, može da zvuči „država se odselila iz pozorišta“. On je naveo podatak da su, nakon što je nemačka savezna vlada odobrila 50 milijardi evra za pomoć sektoru kulture i kreativnoj industriji „berlinski noćni klubovi dobili više evra nego cela srpska kulturna scena u poslednjih 10 godina“.

Na konstataciju da su veliki festivali u svetu otkazani i upitan za mere bezbednosti, Blagojević kaže da se u “Nišvilu” toga nisu pribojavali.

– Startovaćemo 7. avgusta programima u punom formatu, a od 13. avgusta sa glavnim programom. Zaključak Vlade je da je avgust najbezbedniji mesec. Verujem da će virus biti toliko slab do tada se neće odraziti na održavanje festivala. Imamo 4.000 stolica, ogromnu livadu i tribine i rasporedićemo to sve. Ako treba, zatvorićemo Tvrđavu i merićemo temperaturu na ulazu – kazao je Blagojević, navodeći da je bilo problema sa gostima festivala iz inostranstva, jer su do sada otkazani koncerti šest izvođača, a da je samo jedan od njih to uradio iz straha.

Ivan Medenica: Medicina cenzuriše umetničku praksu

Pozorišni kritičar i umetnički direktor Ivan Medenica napomenuo je da je sada na globalnom planu, što se tiče teatarskog života, glavno pitanje kako će pozorište uopšte biti moguće uz fizičku distancu. On je naveo i da je podelio na društvenim mrežama fotografiju sa “iščupanim sedištima iz Berliner ansambla i poručio da je to kolektivno samoubistvo”, ali da su ga prijatelji iz nemačkog pozorišta rekli da ne treba da bude „depresivan i malodušan, jer će ovo proći“, nakon čega je skinuo fotografiju.

Ivan Medenica Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

On je naveo i da se probe u nemačkim pozorištima odvijaju tako što su glumci odvojeni žicama kojima je obeležen prostor.

– Znamo hiljade oblika cenzure u pozorištu, ali nikada nismo imali to da medicina cenzuriše umetničku praksu – rekao je Medenica.

Umetnički direktor Bitefa potvrdio je da za sada nema otkazivanja festivala, navodeći da je teško bilo razgovarati sa učesnicima jer „ni mi ni oni nismo znali sa kojih pozicija pregovaramo“, ali da će predviđene predstave biti odigrane.
On je naveo i da će organizatori Bitefa „žrtvovati“ jednu predstavu, da bi bio raspisan konkurs za aktere nezavisne pozorišne scene, u okviru kog će učesnici dobiti po 100.000 dinara (bruto) za projekat.

 

Medenica se usprotivio tome da se prikazivanje predstava na internetu, što je postala praksa u ovom periodu, naziva „onlajn pozorištem“.
– To nije onlajn pozorište. To su manje ili više loši snimci predstava koje se emituju na ekranu. Postoji digitalno pozorište, ali je to nešto sasvim drugo – jasan je Medenica.

Nebojša Bradić: Pozorište na Tašmajdanu neka vrsta paradigme

Nadovezujući se na to, pozorišni reditelj i predsednik „Kreativne Srbije“ Nebojša Bradić naveo je da će pozorište tokom leta na Tašmajdanu biti „neka vrsta paradigme“.

Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

– Ako imate mjuzikle, to ne može bez pljuvačke i udaraca u stomak, što jednostavno ne može bez kontakta. Ne možete postaviti „Romea i Juliju“ bez kontakta. Sa druge strane, nijedna osiguravajuća kompanija ne osigurava od korone, ali dobro osećanje publike i izvođača mora da nas vodi – rekao je Bradić.

Minja Bogavac: Nemojmo od školovanih ljudi praviti prosjake

Da su ovakve debate dobre složila se i dramaturškinja i direktorka Narodnog pozorišta u Šapcu Milena Minja Bogavac.
– Važno je da delimo iskustva, jer zvaničnih instrukcija nema. Mora da postoji jasna preporuka državnih službi, vezano i za zaposlene u kulturi i za publiku – kazala je Minja Bogavac.

 

Milena Minja Bogavac Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Ona u situaciji izazvanoj pandemiji vidi i šansu, pre svega „da se savladaju nove tehnologije“.

– Pokazalo je se koliko su očajni snimci iz pozorišta. Imali smo i pionirske pokušaje strimovanja predstava, na zumu. U tome ima neke šanse, ali je i to potrebno pozorišno razmišljanje, da razmišljamo i o takvim formatima – navela je Minja Bogavac, navodeći da je šabačko pozorište „celu produkciju stavilo onlajn, pa je pitanje da li ćemo to ubuduće moći da prodajemo“.

Sa debate „Kultura posle korone“ u Dorćol Platzu, Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Drugi njen predlog je da se urade rebalansi budžeta u samim pozorištima, tako da se novac za predstave koje se neće igrati preusmere na “ad hok programe iz kojih ćemo moći da plaćamo honorarce”.

– Solidarnost je u redu, jesmo za to, ali nemojmo da od školovanih ljudi pravimo prosjake. Mi smo pravili ad hok minijature na “Jutjubu” i pružili smo priliku honorarcima da zarade. Dobro, u svemu imamo i podršku lokalnih samouprava, ali nemaju je svi – poručila je ona.

Dajana Đedović: Ustanove kulture u manjim sredinama su uzurpirane

Bivša direktorka Kulturnog centra „Vuk Karadžić“ u Loznici Dajana Đedović konstatovala je da nas je „zahvatio virus politike“, a da su „posledice strašne, pogotovu kada gledate iz male sredine“.
– Ustanove kulture su zauzete od strane politike, institucije su uzurpirane. Postoje izuzeci, gde neki ljudi još uspevaju da nešto da urade, ali su one mrtve – rekla je ona  i dodala da te „ustanove ne dovode nijednog značajnog umetnika“, nego oni dolaze po privatnim poznanstvima.

– Lepo mi je da slušam kako je u Njujorku, pa i Beogadu, ali u malim sredinama u Srbiji kulture nema. Potrebna nam se strategija decentralizacije, jer sada imamo centralizam u kom postoji cenzura, sa spiskovima ljudi koji ne mogu da kroče u neke gradove – navela je Dajana Đedović.

Dajana Đedović Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Ona je primetila i da je na snazi i dalje „nasleđeni sistem u kojem neki ljudi rade 30 godina, a nikada nisu čuli za reči projekat ili povezivanje“.

Dajana Đedović podsetila je i na to da je Znamenito mesto „Tršić“, kojim upravlja KC „Vuk Karadžić“ u Loznici,  „napravljen 2012. godine i tri puta otvaran, otvarali su ga i premijer, i ministar obrazovanja, i u početku se zvao Obrazovno-kulturni centar ‘Vuk Karadžić’ a tri godine, zapravo ne radi“.

– Samo menja funkciju, odnosno ime, tako da je sad došao do imena Multifunkcionalni profitni centar za izučavanje nacionalog identiteta – navela je ona, ističući da je to izuzetno važan objekat, a da „zapravo postaje hotel“.

Janko Baljak: I koproducenti odustaju kad država ne daje novac

Reditelj i profesor FDU Janko Baljak ocenio je da je film jedna od najugroženijih grana, podsećajući da su u toj grani angažovane na stotine ljudi.

– Nije me iznenadilo oduzimanje minimuma sredstava od sirotinje, od tog izdvajanja za kulturu. Ali nismo mogli ni da očekujemo ništa drugo u zemlji u kojoj jedan čovek, navijač sa Marakane odlučuje o svemu, pa i o kulturnim potrebama građana Srbije – rekao je Baljak.

On navodi da domaći autori „više od decenije ne mogu da snimaju novcem oobezbeđenim od države i prinuđeni su na koprodukcije“, a da sada ni koproducenti neće da ulaze u to jer domaće filmadžije od sopstvene države ne dobijaju novac.
On se usprotivio tome što država izjednačava film i filmsku industriju, navodeći da “država stimuliše strane producente koji ovde snimaju drugorazredne filmove, jer se to shvata kao grana privrede, umesto da stimuliše domaće autore”, iako to državi više znači kada se predstave na festivalima u inostranstvu.

Zoran Hamović i Janko Baljak Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Optimizam mu, dodao je, ulivaju studenti, kao i onlajn festivali i to što je u Sarajevu na leto zakazan prvi festival u regionu koji će biti regularno održan.

Gojko Božović: Pitanje odnosa bezbednosti i slobode

Pandemija je samo ogolila i produbila postojeće probleme, ocenio je izdavač Gojko Božović. On je podsetio da je s uvođenjem vanrednog stanja tržište knjiga srušeno za 10 dana, da je pandemija „razorila princip ponude i potražnje u oblasti ekonomije“, ali i pitanje odnosa slobode i bezbednosti.

Gojko Božović Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

– Od zdravstvene bezbednosti se vrlo lako dolazi do autoritarne, političke bezbednosti i samim tim ostajemo bez tih enklava slobode. Kultura je snažan argument da se život ne može svesti samo na pitanje bezbednosti, koliko god ono bilo važno i koliko je sloboda važna – kazao je Božović.

Pandemija je otvorila i brojna druga pitanja, dodao je on, poput onog kada će se i kako obnoviti javni događaji, književni razgovori i festivali, jer „vrhunska kultura bez njih ne može da opstane“.

Zoran Hamović: Piraterija je postala standard

Izdavač Zoran Hamović zahvalio se ispred „Kreativne Srbije“ svim učesnicima na debati, ocenjujući da „vrlo često imamo ćutanje“.
– Ono može da bude i ćutanje nezadovoljstva, ali nikada nemamo dovoljno organizovanu grupu ljudi koja može da dovede do promena i dođe do one tačke kada se proizvode nove institucije koje garantuju neku vrstu prepoznavanja razvoja kulture. Sa takvom idejom smo i došli ovde. Meni je sad palo napamet, slušajući ono što je govorila Dajana Đedović, da kao grupa damo podršku jednoj instituciji kao što je centar pismenosti, da mladima i ne samo mladima omogućiti da budi tamo neprekidno i oblikuje sve one koji učestvuju u kulturnom životu – rekao je Hamović.

Dorćol platz, Konferenicija Kultura posle korone, Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Hamović je ponovio i stav Udruženja profesionalih izdavača Srbije da „ne objavljuju ništa ispod profesionalnog integriteta“ i stvaraju publiku koja se intelektualno razvija, nasuprot „rijaliti stvarnosti“. Hamović je podsetio na prepisku UPIS-a sa Ministarstvom kulture i istakao nameru okupljenih da „pomognu zajednici“ i ocenio da u Beogradu imamo „kulturu Savamale“. On je upozorio i na „pandemiju piraterije, koja je sada postala neka vrsta standarda“ i da je potrebno da se „taj problem prepozna i instrumentalizuje“ i da izdavači tu traže podršku ustanova koje su dužne da se staraju o poštovanju zakona.

– Želimo da govorimo o budućnosti onoga što radimo, a to je proizvodnja i uređivanje tekstova, stvaranje mogućnosti za ozbiljnu komunikaciju određenih vrednosti koje zastupamo. Zato nam je potrebno da budemo obezbeđeni u elektronskoj komunikaciji, da elekronski sadržaji budu zaštićeni. To ne možemo sami da obezbedimo. Piraterija se mora ukloniti iz naše komunikacije – izričit je Hamović, ponavljajući i zahteve iz pisma Vladi Srbije.

Goran Marković: Neophodan audio-vizuelni centar

Reditelj Goran Marković je, pošto je debata polako ulazila u treći sat, rekao da neće mnogo da pričam, dodajuću da je sve što je imao danas da kaže rekao u razgovoru za Nova.rs.

Goran Marković Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

– Dobar deo života sam posvetio nečemu što je apsolutni i uzaludni napor. Još dok je Nebojša Bradić bio ministar kulture, Zoran (Hamović, op. aut) i ja smo bili u jednom telu koje je pokušalo da oformi nešto što se zove auduio-vizuelni centar. To smatram institucijom važnom ne samo za kulturu, nego i za civilizaciju. Ukratko, mnoge civilizovane zemlje imaju takve centre. Na primer, vi u Njujorku možete u Linkoln centru za desetak centi gledete kviz iz 1958. godine. To su centri koji beleže ono što ne beleže kinoteke, arhivi, pozorišni muzeji. To su centri koji beleže svakodnevicu, ono što je važno sa antropološkog ugla. Potrošili smo mnogo vremena pokušavajući da nešto u tom smislu poguramo, čak i Francuzi su dali sredstva, a to je posle izvesnog vremena palo u vodu. I sada kada ova pandemija, civilizacijski prekid, kurcšlus koji nas je ostavio u mraku, majstori poprave, da će ponovo doći trenutak da to pokušamo. To je veoma važno – kazao je Marković.

 

Komentari

Vaš komentar