Izdavači: Tajkunska logika opasna po Ministarstvo kulture

U tekstu "Za otkup knjiga u Srbiji 100 miliona - ali kojih knjiga?" su predsednik UPIS-a Zoran Hamović ("Klio") i član ovog udruženja Gojko Božović ("Arhipelag") dali svoje viđenje načina na koji se obavlja otkup knjiga za biblioteke. Iz Ministarstva kulture reagovali su na to dopisom u kom savetnik ministra kulture za savremeno stvaralaštvo Mladen Vesković navodi da su u tom tekstu iznete i "teške kvalifikacije", a da ih uvek iznosi UPIS, "po broju članova malo strukovno udruženje"."Iako smo prozvani i osuđeni, smatramo da je potrebno da odgovorimo, sa željom da izbegnemo svaki nesporazum i učestvujemo u dobronamernoj i korisnoj raspravi, a ne razračunavanju. Budući da smo i sami u radu ministarstva učestvovali na različite načine, nismo skloni ni potcenjivanju, niti zanemarivanju mogućnosti koje naše kolege imaju. Smatramo da smo na zajedničkom zadatku razvoja kulture u Srbiji", navodi se u pismu članova UPIS-a adresiranom na "Drago Ministarstvo kulture"."Umesto medijske razmene poruka, usmerićemo se na ono što je za građane Srbije bitnije. Javna debata 'Kultura posle virusa' otkloniće svaku sumnju u naše namere i pokazaće svakako naš konstruktivniji odgovor od dopisivanja sa službenicima ministarstva", ističe se u pismu.U UPIS-u podsećaju da su i kada su uputili prvo pismo "imali potrebu da ministarstvo obaveste o zabrinutosti i problemima s kojim se suočavaju članovi Udruženja", da su tada pismo slične sadržine poslali i na druge adrese, da im je iz Vlade Srbije odmah odgovoreno, "dok iz našeg resornog ministarstva nikad nisu primili odgovor“, a da je tek kada je ono objavljeno u medijima „stigla reakcija, ali ne i odgovor Udruženju"."Bio je to znak da Ministarstvo kulture ne želi konstruktivan dijalog i traženje rešenja koja bi bila prihvatljiva za sve strane, već želi PR akcije i opciju javnog dijaloga u kome je potrebno pokazati ‚socijalnu distancu‘ od bundžija i kritičara", navodi se u pismu, uz podsećanje da su „mnoga udruženja u isto vreme tražila rešenja“, a da je i UPIS bio među njima.UPIS se u odgovoru na reakciju iz Ministarstva "zahvaljuje na (dis)kvalifikaciji Udruženja", jer su "u rečima da se uvek bune jedni te isti izdavači i jedno te isto Udruženje prepoznali način da Ministarstvo kaže kako smo mi dosledni"."Biti u takvom ‘malom udruženju’ jeste privilegija. Fascinacija velikim brojevima i tajkunskom logikom opasna je za Ministarstvo kulture, jer ga vodi u populizam s maskom demokratije i poštovanja tržišnih zakona. Ministarstvo kulture takođe ne bi trebalo da se bavi procenom finansijskih gabarita bilo kog udruženja niti njegovih članova, jer nas takva logika može dovesti do toga da merimo odnos budžeta Ministarstva kulture s budžetima drugih ministarstava", navodi se u pismu UPIS-a.Na Veskovićevu konstataciju da je otkup knjiga "oduvek bio namenjen javnim bibliotekama, popuni njihovih fondova, a ne finansijskoj pomoći izdavačima", u UPIS-u navode da je "sasvim izvesna činjenica da se knjige nabavljaju za čitaoce, javne biblioteke okupljaju čitaoce i predstavaljaju knjige, dok se knjige ipak kupuju od izdavača"."Izdavači se, dakle, ne 'pomažu', već Ministarstvo kulture ulaže u razvoj kulture i u podsticanje kvalitetne produkcije i čitanja, a svojim izborom nagrađuje izdavače. Razlozi našeg neslaganja su do sada bili zbog izbora pojedinih naslova i broja primeraka koji nije dovoljan za potrebe javnih biblioteka i čitalaca u Srbiji. Mi ne tražimo pomoć državnih organa, već zakonski uređeno i zaštićeno tržište i ukidanje piratskog raja", navodi se u pismu.Članovi UPIS-a kažu i da "nisu bolesni da bi im bilo ko pomagao", ali "očekuju podršku, jer smo sastavni deo savremene kulture"."Prihvatamo da se na nas primenjuju najstroži kriterijumi, ali ne prihvatamo političke diskvalifikacije, niti vrednosnu neutralnost po kojoj je sve isto. Otkup knjiga svakako je instrument kulturne politike i vrednosne diiferencijacije, a nipošto nije nabavna politika, jer u domenu nabavne politike biblioteke moraju da sačuvaju autonomiju i specifičnost potreba svojih čitalaca", ističe se u pismu.Vesković je u svom reagovanju na tekst "Za otkup knjiga u Srbiji 100 miliona - ali kojih knjiga" ocenio kao "zaista tešku kvalifikaciju" navode predsednika UPIS-a Zorana Hamovića o "više mogućnosti manipulacija, kakve su se dešavale prethodnih godina"."Što se tiče dvostepenog otkupa tiče, mi smo ga godinama podržavali i kao ideju i model, ali nismo uvek podržavali i rezultate, ne uvek i ne u svakoj biblioteci. O otkupu smo s novinarom razgovarali upravo o tome koje je sve istorijske faze prošao. A ‚manipulacija‘ se odnosila na ono doba u kome su knjige stizale mimo konkursa 'kao dodatni' i neželjeni otkup, kao, na primer, knjige Mirjane Marković ili nekih privilegovanih partijskih drugova koji se bavili izdavaštvom. Ne želimo to ni sada", navodi se u pismu s potpisom predsednika UPIS-a Zorana Hamovića.U pismu iz UPIS-a navodi se i da je "insinuacija da su bibliotekari nestručni i da ne rade jeste unošenje razdora između nas i bibliotekara, ali je jasno da ni sve knjige, ni svi bibliotekari nisu isti, kao što ni približno nije isti odnos svih opština i gradova prema svojim zakonskim obavezama prema bibliotekama i drugim kulturnim institucijama". Koliko je ko stručan, motivisan i raspoložen da unapređuje rad biblioteke, dodaje se u pismu, lako je utvrditi kvalitativnom i kvantitivnom analizom otkupa."Na cinično pitanje koliko za UPIS potrebno izdvojiti sredstava, mi odgovaramo da je za UPIS dovoljno onoliko koliko je predviđeno, bitni su kriterijumi raspodele i kvalitet otkupljenih naslova. Na kraju podsetimo, da smo zajedno s drugim udruženjem i grupom neudruženih izdavača, tražili da se fond za otkup ove godine duplira zbog posledica izazvanih koronavirusom. Takav zahtev je u korist i biblioteka i čitalaca. Voleli bismo da je i rad službenika ministrstva takav", zaključuje se u odgovoru UPIS-a.