0
Pišem ovaj tekst na dan Hristovog vaskrsenja. Umesto uskršnjeg raspoloženja, sa svih strana nadiru znaci užasa u kome živimo. Nova pojava u Srbiji: uskršnje pretnje klanjem novinarima N1 i Danasa zbog iznošenja činjenica o ratu u Ukrajini i citiranja Gandija.
Na Veliki petak u rijalitiju muškarac demonstrira seks sa drugim muškarcem, pred očima naroda koji je otupeo na sablažljive scene sa tog programa. Jedan od znakova tog užasa koji se sve dublje usađuje u bit ovog naroda je i brisanje poruke, reakcije Igora Ginzberga, prijatelja na fejsbuku, na moju kolumnu koju sam podelila i na fb svom nalogu. Ukratko, tu je pisalo:
„Jedna nama prijateljska zemlja sa zemljom je sravnila nama drugu „prijateljsku“ zemlju. Ne mogu da opišem očaj zbog stradanja nevinih žrtava, bespomoćne dece i njihovih majki. Pogađa me „šenlučenje“ tzv. patriota koji slave pobedu jednog „tiranina“ na beogradskim ulicama… Roditelji mog oca su pred Prvi svetski rat izbegli iz Lavova u Ukrajini, da bi sačuvali živote od antisemitskog pogroma…“
Ko je to zlo u Srbiji koje briše ovakvu poruku? Kako se ono ovde primilo?
Čitam rezultate studije objavljene u „Columbia Journalism Review“ u kojoj se porede stavovi dve grupe gledalaca različitih, suprotstvaljenih TV kanala – Fox News i CNN. Istraživači, Brokman i Kala konstatuju da je veoma zabrinjavajuće u kojoj se meri faktualna percepcija aktuelnih događaja tih gledalaca razlikuje, u zavisnosti od toga koliko su vesti koje prate bile filtrirane. Deluje kao da ti ljudi žive u različitim galaksijama. Istraživači smatraju da bi lek trealo potražiti u pružanju mogućnosti svima da čuju obe strane, da prime sve vrste informacija. A svesni su i činjenice da publika često nije spremna da prima informacije koje dolaze sa obe strane, drži se onih na kakve je navikla, onih koje čine da se dobro oseća, nije spremna da se angažuje na teškom poslu uporedjivanja i procene.
Duboka, nezdrava, razorna podela ovdašnjeg društva po svim pitanjima, sve do toga da li opravdavamo ili osuđujemo rat, smrt i rušenje, posledica je činjenice da dva u svemu suprostavljenja dela našeg društva gledaju, čitaju i slušaju ili medije isključivo opredeljene za vlast, ili one druge, koji pokušvaju da budu nezavisni. Jasno je kolika je odgovornost medija za formiranje klime u društvu, za nesputani primitivizam, za sejanje zla… A zapravo, odgovorni su oni koji medijima upravljaju, koji ih finansiraju, pomažu, podržavaju i koji se samo iz njih javnosti obraćaju.
Pitam se na kraju, da li bih imala drugačije stavove kada bih, kojim slučejem, bila u stanju da pratim prorežimske tabloide i rijalitije? Ne verujem. I priznajem – ne, ne mogu da ih čitam, slušam i gledam jer ja sam, ipak, neka profesorka novinarstva.
Bonus video: Podcast Snaga Uma prof. dr Neda Todorović