Četvrtak, 2.april, 4,20h.
Ja sam nečija majka, baka, buduća baka, žena, tašta, sestra, zaova, drugarica iz detinjstva, prijateljica, koleginica, komšinica, poznanica… Ne izlazim iz kuće već tri nedelje, i pre mera vlade o vanrednom stanju, da ne bih nikoga od nabrojanih ugrozila. Da ne bih dodatno opterećivala preopterećeni zdravstveni sistem. Da ne bih zauzimala krevet i respirator nekom mlađem. Da ne bih bila još jedan pacijent preumornim, anonimnim herojima, našim lekarima i sestrama. Danas, kada su u pitanju novinarske slobode, samo sam profesorka novinarstva koja je 47 godina radila sa studentima. Te, moje bivše studente, gledam, slušam i čitam svakodnevno. I, uvek ponosno kažem – ovaj je naš! Ponekad, mnogo ređe, pomislim, on je naš, a vidi…
Pročitajte još
Često se branim, pa s olakšanjem kažem – nije naš. Tvrdim da ovo nije sredina u kojoj bi, usred najveće zdravstvene krize koju smo doživeli, trebalo progoniti i privoditi novinare. Ne plašite se, neće ovo biti predavanje. Umesto toga, ispričala bih vam jednu priču. Nadam se da nije od onih za laku noć.
Fama (pheme, grčki; fama, latinski ) je kćerka boginje zemlje Gee, rođena u njenoj ljutnji na bogove. ‘’Fama volat’’, napisao je još Vergilije, ukazjući da glasina, što je njeno drugo ime, leti i da se bzo širi. Jer, Fama je oličenje lažnih vesti, glasina. U vremenima najvećih kriza i najtežih iskušenja ljudskog roda, ona širi paniku među ljudima, uterujući im strah u kosti. O njoj je mnogo pisano, od antike do danas. Clio je 2010. objavio izvanrednu studiju Hansa Joahima Nojbauera, ‘’Fama, Istorija glasina’’. Knjiga počinje primerom lažnih vesti koje su masovno kružile internetom posle rušenja kula Svetskog trgovinskog centra, 11. septembra 2001.
Fama je krilata neman, zmajoliko čudovište, himera, opasno biće sa bezbroj glava i lica, usta, očiju i ušiju. Ona leti među soliterima velegrada, spušta se na krovove i skuplja ‘’informacije’’ od onih koji vire kroz prozore. Najbolje je prikazana na litografiji Pola Vebera, nastaloj 1943. kada je grafičar pokušao da izrazi kritički komentar na glasine fabrikovane u vreme Trećeg Rajha. Ružnoća Fame ne ukazuje ni na šta dobro, ona kleveće, denuncira skupljajući lakovene pristalice i pomagače. Njena hrana je rekla-kazala, njen izvor je uvek neimenovan, ali iz tog izvora ne teče bistra voda nego blato, mulj. Ona je odgovor na ljudsku radoznalost, na pitanje šta se priča. A narod, puk, toliko puta ranije prevaren nepouzdanim vestima, ipak je sluša i širi dalje njene gadosti. Fama, a mogli bismo joj tepati i kao Radio Milevi, pojavljuje se u najtežim vremenima, u ratovima, pogromima, elementarnim nepogodama. Osvaja ulice i trgove gradova, liči na srednjevekovno pozorište koje eksplodira ‘’učešćem svih u svemu’’.
Pročitajte još
“Tako sam čuo”, odgovor je raznosioca o poreklu glasine koju širi. Prenosioci glasina su pojedinci, grupe, radionice (manufakture), fabrike glasina i multinacionalne kompanije glasina kakav je internet.
Svi smo svedoci ovdašnje glasine o uvođenju 24-oročasovnog vanrednog stanja. Nastala je iz jedne neodmerene, pogrešno izgovorene reči. Proširila se, kao virus, u panedemiju glasina I počela da proizvodi pogubne posledice: strah, panika, gomilanje novih zaliha, nesigurnost i gubitak poverenja u bilo koga. U vreme ove, aktuelne pandemije korona virusa masovno nastaju glasine jer, kako kaže Nijbauer, ‘’fama uvek priča sopstvenu verziju zvanične istorije.’’ Pogotovo sada kada milioni laika na mreži koriste bez ikakvih skrupula tu ‘’digitalnu formu rekla-kazala’’. Glasina je slepa, kaže satra poslovica, ali se kreće brže od vetra.
Obrazovani novinari i profesionalno novinarstvo najbolja su odbrana od svih mogućih kovača lažnih, napotvrđenih glasina. Ne ubijajmo, ne kažjavajmo, ne progonimo glasnike. Najbolje sredstvo zaštite od pošasti neproverenih vesti je zvanični, stručni, ekspertski glas razuma. Uvaženi, dokazani autoritet i otvoreni izvor pravovremenih, objektivnih, potpunih, istinitih informacija. Samo to stavlja tačku na glasine. Kolege, učinimo to i svi mi.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
