Ponedeljak, 27. april.

Dopustite mi da se danas radujem! Kad vam kažem šta me je strefilo, shvatićete moje radovanje, usred ove pandemije, kad mu vreme nije. Celu noć nisam oka sklopila. Noćas sam, oko 2h, po drugi put postala baka. Dakle, 27. april, još jedan rođendan u našoj porodici. Biće treći, aprilski.

Ne znam kako da u ovom stanju napišem današnji tekst. Razumite me. Sve vreme, dok sam pisala ovih četrdeset dnevnika iz izolacije, imala sam mnogo briga. Zna se da je stanje u našim porodištima dramatično. Sve vreme smo bili u grču. Kako će se roditi dete u takvim uslovima? Htela bih da pišem i o stanju u našim porodilištima i o mnogo čemu drugom, ali u glavi mi je samo jedna misao: kako da odem da ga vidim. A ne mogu da odem, i ko zna kada ću moći da ga uzmem u ruke. Prijatelji, iskusni ginekolozi, savetovali su nam privatno porodilište. Poslušali smo ‘’savete struke’’. U porodilištu ‘’Medigroup’’ tretman je sve vreme bio sjajan, porođaj je trajao svega pola sata.

Htela bih da pišem o tekućim temama – nadrilekarstvo, režimsko novinarstvo, buka protiv diktature… Džaba, meni je samo u pameti on, Miron. Zvaće se – Miron. A Miron je bio veliki antički vajar, autor statua bogova i heroja i čuvene skulpture Diskobolosa. A rodna kuća našeg Mirona, Maksimovog brata, Spomen dom je mog očuha, poznatog srpskog vajara Radete Stankovića čijih osam skulptura krase Beograd. Svakog dana prolazimo pored njegovog Vase Čarapića, na skveru ispod Narodnog pozorišta.

Prepuna sam utisaka o sinoćnom ‘’Utisku nedelje’’, o troje sjajnih gostiju – Jeleni Đorđević, mojoj koleginici, profesorki Fakulteta političkih nauka, o Draži Patroviću, uredniku lista ‘’Danas’’, jedinih naših dnevnih novina koje mogu da čitam i o Ivanu Ivanoviću, autoru emisije ‘’Četiri i po muškarca’’. I, naravno o izuzetnoj Olji Bećković. Ali, misli mi lete u porodilište, mom Mironu. Nisam mogla ni da kćerku ispratim na porođaj, nisam mogla ni da joj se nađem u pripremama. Neću moći ni da ih dočekam, kad se vrate kući.
A bila sam spremna da pišem o toliko toga. Umesto svega, imam u telefonu sliku majke i sina, moje kčerke i unuka, taj jedinstveni, prvi zagrljaj u kome naš Miron već ume da uživa.

Zato mi oprostite što prekidam pisanje i, što ponovo gledam tu sliku u mom telefonu.